Živim u Parizu i napokon sam podlegla najfrancuskijem trendu za kosu

Nikad nisam mislila da ću imati kratku kosu. Odrasla sam u uverenju da je negovanje duge i zdrave kose svojevrsna vrlina, verovanje koje danas pripisujem impresivnoj kosi svoje majke Susan koja joj i u sedamdesetima seže do struka.

Susanina kosa je u mladosti bila legendarna: ona nedostižna nijansa plave koju obično možete dobiti samo uz pomoć skupog koloriste. Ona vrsta kose koja leti prirodno posvetli, a zimi dobije bogate bakrene tonove. I dan danas je gusta, bujna i doslovno joj „pada i vijori niz grudi“, poput junakinje iz pesme Boba Dylana. Njena kosa toliko inspiriše da je čak i moj otac prestao da se šiša otkako je u penziji.

Nasledivši tek donekle njen volumen (nažalost ne i boju), zajedno sa njenim tehnikama četkanja, pranja, pletenica i strogim uputstvima da nikad ne počnem da farbam kosu, ili barem ne dok ne počnem da sedim, čini se da sam upila i neizrečenu (doslovno, nikad to nije rekla) ideju da je kratka kosa za ljude koji nemaju luksuz izbora. Ljude sa… lošom kosom.

Iulia Matei

Onda sam se preselila u Pariz. I da, ovde ima mnogo žena sa dugom (ili dužom) kosom. Nekoliko godina sam i sama bila jedna od njih. Ali s vremenom sam shvatila da mnoge Francuskinje koje poznajem, pogotovo one sa najviše stila, biraju da nose kraću kosu. Bez obzira na kvalitet kose. Bobovi, lobovi i meke srednjedužinske frizure prevladavaju gradom. Zlatokose u tornjevima? One su prava retkost. Zapravo, dok se osvrćem po krcatom Left Bank kafiću u kojem ovo pišem, ne mogu da uočim ni jednu ženu sa kosom ispod ramena.

Tako da… Pourquoi? Moja teorija je dvostruka: prvo, uticaj celog pariskog stila. Parižanke su svetske prvakinje u mešanju muževnih i ženstvenih stilova. Od Coco Chanel nadalje, dokazuju da biti seksi ne znači nužno izgledati hiperženstveno. Razmislite: krojeni komadi, muški kaputi, opušteni teksas, mokasine, muške košulje raskopčane tek toliko da se nazire donji veš – lista je beskrajna. Plus, ako je prolećno-letnja kolekcija Saint Laurenta za 2025. godinu ikakav pokazatelj, ženske vratove će sledeće sezone krasiti poslovne kravate.

Drugi deo je neka opštija prednost. Izgledaš sređeno, ali zaboga, nikad kao da si se stvarno trudila. Tu nastupa frizura: nađi jednostavnu i stilizovanu. Onu koja posebno laska tvom licu, a onda ne radi ništa drugo sa njom.

Dorota Porebska

O ovome sam nadugo raspravljala sa porodicom, prijateljima, nasumičnim ljudima sa odličnom kosom koje sam upoznala na zabavama, pa i svojim frizerom. Jetrva mi je prva predložila da se odvažim kad sam ovog leta konačno olabavila gusti visoki rep nakon partije tenisa, žaleći se na migrenu od težine. „Znaš, Monica, kraća kosa bi ti stvarno dobro stajala.“ Kad sam pitala svog hair gurua Fabiena Giambonu za mišljenje, nije ni trepnuo. „To sam čekao! Sad sedi mirno i napraviću ti frizuru koja najbolje izgleda kad sa njom ne radiš apsolutno ništa.“

U pravu je. Kad imate bob, možete ga pustiti da radi šta želi. Više mi ni ne treba fen za kosu – čak ni usred zime. Kosa mi se osuši dok se oblačim i stavljam šminku. Ne morate toliko ni da razmišljate o odeći: sve (oštra kragna, rolka, čista bela majica) kao da izgleda promišljenije ispod tupog reza.

Navodno je bob ponovo ključni trend za kosu ove godine. „Gle, gle, nije li nam ovo još jedan Angèle square“, rekao je jedan prijatelj, nekoliko dana nakon mog šišanja. Angèle square nije park u Parizu, to je sada već ozloglašena frizura slatke plavokose pop zvezde Angèle za koju je malo ko čuo izvan frankofonog sveta (ovde je obožavaju): Angèlin chic bob navodno je izazvao hiljade šišanja.

Copyright 2024

Ne pratim njezne izbore tako pomno kao lokalno stanovništvo, ali možda je njena čarolija imala neki indirektni uticaj. Uglavnom, svoju odluku pripisujem tome što sam se jednog jutra u septembru probudila i shvatila da mi kategorički duga kosa više nije praktična.

Imam dvoje dece. Jedna ćerka je krenula u školu u septembru i ideja rasplitanja i sređivanja obe naše grive pre 8 ujutru svakog dana bila je jednostavno previše za mene. Plus, ona se prva ošišala, i njen bob je bio tako chic, izuzetno opušten, toliko ju je promenio da jednostavno nisam mogla da odolim. Tako da je, uz dužno poštovanje prema Angele, Mia (tri i po godine) bila je moj glavni uzor.

Prepustila sam se Fabovim sposobnim tetoviranim rukama i zadržala dah. Rekao je da je znao da mi je ovo sudbina i bio je u pravu. Kratka kosa se sve vreme skrivala negde u meni i iako ne žalim za svojim godinama duge i eteričnе kose, moja kosa sada mnogo više odgovara mojoj ličnosti. Plus, već sam uštedela stotine evra na skupim regeneratorima.

Ako ste zapeli u rutini sa kosom, mučite se sa neukrotivim zamršenim delovima, strepitе od dugotrajnih tretmana farbanja ili živite u strahu od vaški iz vrtića, imam samo jedno pitanje za vas. Da poznajmim naslov klasika sa Billom Murrayjem iz 1991. godine: What About Bob?

vogue.co.uk