Japanci imaju rešenje za zimski blues

Da me neko pita gde najviše volim da provodim vreme, rekla bih mu u šumi. Odgovor na ovo pitanje znam u svako doba dana, međutim, kao da ga se nedovoljno često setim. Možda je ova zima i zimski blues koji nas prati dok odbrojavamo do proleća, baš trenutak da se podsetim koliko je važno ići u šumu.

Japanci su ovom osećaju dali i ime, zovu ga forest bathing, odnosno šumsko kupanje, na japanskom shinrin-yoku. Kao što je u Japanu mnogo toga umetnost, tako je i ovo umetnost odvajanja vremena za povezivanje sa šumom, upijanja svega što ona nudi putem svih čula. To nije samo obična šetnja šumom, već svesna i kontemplativna praksa uranjanja u prizore, zvukove i mirise prirode. I naravno, nisu Japanci jedini koji su prihvatili ovu vrstu ekoterapije kao višestruko dobronamernu, ali su joj pristupili malo ozbiljnije pa su je kao vrstu mobilne meditacije pod krošnjama živih šuma, uvrstili u svoj nacionalni zdravstveni program (konkretno još 1982. godine).

Boravak u prirodi kad god je to moguće

Mnogi stručnjaci su se ovom temom bavili godinama i prema njihovim savetima, samo boravak u prirodi (kad god i gde god stignete), broji se kao svojevrsna terapija. Dr. Qing Li, autor knjige Shinrin-Yoku: The Art and Science of Forest Bathing, svetski je stručnjak na ovom području koji je čak i sam priznao da svoj ručak svakodnevno nosi u lokalni park u blizini svog radnog mesta, Medicinske škole Nippon, kako bi se okupao u šumi. „Najbolji način za suočavanje sa stresom na poslu je šumska kupka. Svaki dan tokom pauze za ručak praktikujem shinrin-yoku. Ne treba vam prava šuma; bilo koji mali zeleni prostor biće dovoljan. Ostavite svoju šoljicu kafe i telefon, i jednostavno hodajte polako. Nema potrebe za vežbanjem, dovoljno je samo otvoriti svoja čula prema prirodi. To će vam poboljšati raspoloženje, smanjiti napetost i teskobu pa i pomoći da se usredsredite i koncetrišete do kraja dana“, napisao je u svojoj knjizi.

Vodič za početnike kroz šumsku kupku

Istraživanja o umetnosti shinrin-yoku pokazala su da vreme provedeno u šumskim šetnjama može smanjiti krvni pritisak, sniziti nivo kortizola i poboljšati koncentraciju i pamćenje. Takođe, otkriveno je da hemikalije koje drveće i biljke ispuštaju, poznate kao fitoncidi, jačaju imunološki sistem. Zato, zaputite se u šumu – dovoljno je da prošetate lokalnom šumom ili parkom, ništa komplikovanije od toga. Ovog puta moraćete samo usmeriti pažnju i sva svoja čula na prirodu oko sebe. Evo nekoliko saveta za što bolje uranjanje u ovu ekoterapiju.

• Birajte mirniji deo dana. Rano ujutro ili kasno uveče šuma je obično tiša i manje je ljudi unaokolo.
• Isključite elektronske uređaje. Ostavite telefon i druge ekrane po strani barem sat ili dva – to će vam pomoći da usporite i potpuno se posvetite trenutku.
• Usporite. Krećite se polako i promatrajte svet oko sebe, ili jednostavno sednite na panj i upijajte atmosferu. Ako ostanete tihi i mirni, veća je verovatnića da ćete uočiti divlje životinje poput srna i ptica.
• Povežite se sa svojim čulima. Dodirnite koru stabla, osetite sunčevu toplinu na licu, obratite pažnju na šuštanje lišća i različite zvukove prirode.
• Fokusirajte se na disanje. Duboko i svesno disanje pomaže u opuštanju i boljem povezivanju sa okruženjem. Zatvorite oči, polako udahnite deset puta, a zatim ih otvorite i nežno se vratite u trenutak.
• Ostanite onoliko dugo koliko vam odgovara. Idealno je provesti dva sata u šumskoj kupki, ali i samo desetak minuta u prirodi može doneti osećaj svežine i mira.