Florence + The Machine singlom „Everybody Scream“ najavljuje svoj veliki muzički povratak - i ne možemo biti srećniji

Dok sam netremice posmatrala Florence + The Machine kako u teaseru za svoj novi album kopa rupu u zemlji, a potom u nju vrišti (so relatable), pre samo nekoliko dana, bio je to pravi momenat za odavanje počasti ovoj boginji čistog nadahnuća. Sve je počelo sa Rabbit Heart, tom mitološkom himnom o unutrašnjem sukobu između želje i straha za uspehom, a koju sam ja – ubrzo će se ispostaviti – pola svog života, koristila za rasplamsavanje onog iskričavog mladalačkog uverenja da je sve moguće. Da se razumemo, te iste godine – 2009. izašli su Poker Face, Single Ladies, Empire State of Buildings, I Gotta Feeling, She Wolf i brojni drugi planetarni hitovi. Čuti, osetiti i birati Florence u takvoj buci pretencioznih glasova bio je gotovo proročanski potez. I vrlo formativan, ispostaviće se.

Florence se vraća, tri godine nakon poslednjeg Dance Fever, a sudeći po tek objavljenom singlu Everybody Scream, čiji će naziv nositi i novi album, sve je u znaku zvuka u koji smo davno i zaljubili: eterično, ekstatično i mistično, sa dramatičnim aranžmanima i epskim tekstovima koji podstiču lična previranja i snove o slobodi. Album koji simbolično izlazi na Noć veštica 31. oktobra, nastao je u periodu ozdravljenja, suočavanja sa sopstvenim fizičkim granicama i oporavka nakon operacije koja joj je spasila život. Naime, tokom protekle dve godine, Florence Welch je pisala i producirala u saradnji sa gitaristom benda IDLES Markom Bowenom, umetnicom Mitski i Aaronom Dessnerom iz grupe The National, ukupno 12 pesama koje se bave temama ženstvenosti, smrti, starenja i mitologije. U najnovijem spotu, Florence se vraća svom potresnom plesu ljubavi, besa, opsednutosti, najavljujući, kako sama kaže, najličniji album do sada.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Autumn de Wilde (@autumndewilde)

Interesantno je da su reference na čuveni Rabbit Heart gotovo opipljive – kao da je strah od objavljivanja, izlaganja i ogoljavanja nepobitna konstanta u njenom životu. „U meni uvek postoji taj deo koji želi da se sakrije – kao, ‘Ne, ne, nisam spremna, odložimo to’“ rekla je u nedavnom intervjuu. „Ovog puta sam odlučila da sebi ne dozvolim izgovor za odlaganje albuma. Rekla sam sebi: ‘Prođi kroz strah i pusti to napolje’“. Pesma govori o toj nasušnoj potrebi da se vrati na binu, iako joj ona svaki put oduzme više i više.

„Mislim da je ovo moj najličniji album do sada, što ga je, na neki način, učinilo i najmitološkijim. Morala sam da izgradim jedan čitav svet oko njega, nešto što će ga zaista podupreti.“

Motiv vriska je dominantan, a provlači se kroz ceo album. Florence je objasnila da je početna ideja bila – slavljeničko vrištanje – ali kome je do pukog slavlja. Pored toga što je želela da se naziv slaže s Florence + The Machine, otkrila je da ju je inspirisala plejlista pod nazivom Songs to Scream Along To. „Pitala sam se, šta to uopšte znači? Da samo pustiš tu listu i vrištiš sam u svojoj kući, u pod?“. Da, mislim da nam je baš to potrebno u savremenoj konstelaciji sveta. Međutim, ovo nije soba za plakanje, napominje Florence. Više za borbu, srčanost, strast i neke nove pobede.

We are your folks, Florence.