28 filmskih naslova koji zovu na gledanje uz ćebe i čaj

Jesen je pred vratima, a dok neki dolazak sezone obeležavaju branjem jabuka, kuvanim sajderom i raznim drugim obeležjima #ChristianGirlAutumn, drugi je radije provode na isti način na koji smo proveli leto: gledajući svoje omiljene filmove iznova i iznova.

Bilo da želite da vam Harrison Ford ponovo vrati veru u ljubav ili vam treba malo britkog humora Robina Williamsa koji će vas sigurno rasplakati, ovde je 28 najboljih jesenjih filmova — od onih čija se radnja zaista odvija u jesen, do onih koji jednostavno odišu jesenjim ugođajem ili ga na neki način predstavljaju. Dakle, stavite vodu za čaj, udahnite svežiji vazduh i „zaronite“ u filmove:

Petite Maman (2021.)

Predivni film Céline Sciamme Petite Maman prati bistru osmogodišnjakinju (Joséphine Sanz) koja, nedugo nakon što je izgubila baku, u šumi susreće devojčicu svojih godina (Joséphinina sestra bliznakinja, Gabrielle). Neću vam otkriti slatki obrt njihove priče, ali dovoljno je reći da jesen na francuskom selu čini priču dvostruko čarobnijom. —Marley Marius

The Half of It (2020.)

Ako volite simpatične, pomalo tužne LGBTQ+ filmove, imam sjajne vesti za vas: ovo je platonski ideal tog žanra, a radnja se slučajno odvija u malom izmišljenom gradiću na pacifičkom severozapadu, gde je jesen posebno hladna i posebno cozy. —Emma Specter

Knives Out (2019.)

Sam prizor Chrisa Evansa u debelom pletenom džemperu tera me da poželim da zapalim logorsku vatru i/ili odigram partiju američkog fudbala na svežem popodnevnom vazduhu. (Dobro, ne, zapravo nikada ne bih želela da igran američki fudbal ni pod kojim okolnostima, ali takva je moć ovog sweater filma!) —ES

Selah and the Spades (2019.)

Moram priznati, obožavam priče smeštene u internate (svakog septembra ponovo čitam Tajnu istoriju Donne Tartt s razlogom!), a ovaj film Tayarische Poe itekako ispunjava očekivanja. Izvedba Lovie Simone posebno se ističe, ali ceo film ima onu vrhunsku energiju istočnoobalske akademske atmosfere koja krene po zlu. —ES

Coco (2017.)

Nemojte sebi uskraćivati čisto zadovoljstvo ovog porodičnog filma (čak i ako ćete završiti pevajući Remember Me kroz suze). Osim što se može pohvaliti zadivljujućom i šarenom animacijom, Coco donosi snažnu priču o tome šta znači odati počast i svojoj porodici i samom sebi pred izazovima koje donose međugeneracijski tereti. I da, radnja se odvija u jesen, početkom novembra. —Gia Yetikyel

The Kids Are All Right (2010.)

Neko bi zasigurno mogao tvrditi da se veći deo ove često srceparajuće, a ipak tople porodične drame odvija leti (dovoljno je pogledati sočnost povrća koje Mark Ruffalo uzgaja za svoj lokalni organski restoran!), ali scena u kojoj Annette Benning i Julianne Moore ostavljaju svoju stariju ćerku na fakultetu uvek će me neizostavno podsetiti na septembar, sa svim njegovim školskim brigama i uzbuđenjima. —ES

The Social Network (2010.)

Harvard! Džemperi! Istina, dobar deo ovog filma odvija se pod laganim snegom, ali za mene je to ipak back-to-school film, iako ja lično nisam bila Ivy League devojka, da se razumemo. Ali mislim da sam više-manje shvatila suštinu tog iskustva zahvaljujući ovom filmu Aarona Sorkina. —ES

Fantastic Mr. Fox (2009.)

U ovom filmu, klasik iz 1970. za decu, istoimena knjiga Roalda Dahla, postaje neverovatno šarmantna (i zvezdano popunjena) stop-motion avantura, okupana od glave do pete u crvenim, zlatnim i bakarnim nijansama jeseni. —MM

The Squid and the Whale (2005.)

Možda su baš scene njujorške dece koja se vraćaju kući iz podzemne železnice kroz tipičan brooklynski pejzaž ono što ovom ranom filmu Noaha Baumbacha daje školski prizvuk, ali iskreno, dovoljno je pronicljiv, dirljiv i urnebesno duhovit da ga vredi gledati u bilo koje doba godine. (Da li je Laura Linney ikada napravila grešku u životu? Mislim da nije.) —ES

Mona Lisa Smile (2003.)

Zapravo sam strastvena zagovornica gledanja ovog filma s Julijom Roberts, Julijom Stiles i Kirsten Dunst u bilo koje godišnje doba, ali gledanje u jesen nateraće vas da poželite udoban pleteni džemper i termos čaja dok navijate za momke na Harvard-Yale utakmici. —ES

School of Rock (2003.)

Teško je poverovati da je School of Rock izašao pre punih 20 godina! Uz divlju, feel-good energiju Jacka Blacka koji se pretvara da je sertifikovani učitelj i razred srednjoškolaca očajnim za malo zabave (školske uniforme u privatnim školama znaju da imaju takav efekat na klince), film je čista haotična zabava u najboljem mogućem smislu. Prisetite se onog uzbuđenja dok ste kupovali šarene držače za olovke i Foohy gumice; ovaj film otelotvoruje taj osećaj deset puta jače. —GY

Far from Heaven (2002.)

Snažno inspirisan, i zapletom i paletom boja, filmovima Douglasa Sirka, Far from Heaven Todda Haynesa donosi melodramu u punom sjaju, s pozamašnom dozom jeseni u Connecticutu. Dok usamljena domaćica (Julianne Moore) započinje prijateljstvo sa sinom svog pokojnog baštovana (Dennis Haysbert), na užas svojih komšija, lišće u njihovu idiličnom predgrađu gori u bojama i stvara briljantnu kulisu za prilično tužnu priču. —MM

A Knight’s Tale (2001.)

Zanosan osmeh Heatha Ledgera nikada ne prestaje da me oduševljava, a ovaj film je pun upravo toga. Zamislite Ledgera u punoj viteškoj opremi, dodajte grupu stvarno odanih prijatelja i malo zabranjene ljubavi. A Knight’s Tale nateraće vas da potražite najbliži renesansni sajam i navijate na viteškim turnirima kao da gledate finale Lige šampiona.

Legally Blonde (2001.)

Da, da, film počinje u sezonski neprepoznatljivom pejzažu južne Kalifornije, ali kako protagonistkinja Elle Woods kreće prema svom cilju, upisu na pravni fakultet na Harvardu, tako se i pejzaž Legally Blondea menja u šuškavo lišće, vunene jakne i gotičke ciglene zgrade koje su prava vizualna definicija jeseni na istočnoj obali. Elle možda u početku ima problema s oblačenjem za klimu Massachusettsa, ali na kraju to savlada (što se i moglo očekivati — ipak je briljirala na ispitu iz istorije tačkica!). —ES

The Royal Tenenbaums (2001.)

Da, na našoj listi nalazi se još jedan Wes Andersonov film, ali on ovo zaista radi vrhunski! Jednostavno nema lika koji otelotvoruje pojam jeseni poput Margot Tenenbaum. Njena sezonski prikladna kratka bob frizura, oči uokvirene crnom olovkom i garderoba sastavljena ponajviše od smeđih tonova vrište jesen; a iako bi se njen prepoznatljiv krzneni kaput mogao činiti više zimskim, njena navika da ga nosi uz Lacoste polo haljine čini ga savršeno jesenjim. U kojoj drugoj sezoni, realno, možete nositi kaput preko haljine? —ES

Autumn in New York (2000.)

Mislim… kako da ovaj film ne uvrstimo? Naslov na stranu, ova drama s Winonom Ryder koja lomi srce donosi mnoge stvari koje najviše povezujem s jeseni, uključujući Central Park, male muzeje i ženu obučenu kao Emily Dickinson. Volimo to da vidim (i da uz to plačem)! —ES

Election (1999.)

Nikad mi neće dosaditi da gledam Reese Witherspoon kao pronicljivu, hiperfokusiranu i pomalo zlobnu Tracy Flick kako teroriše celu školsku zajednicu u svom pokušaju da bude najbolja devojka ikada… a njeni prsluci na kopčanje toliko su jesenji da je to neverovatno. (Usput: zašto je toliko jesenjih filmova izašlo baš 1999.?) —ES

The Virgin Suicides (1999.)

Iskreno, nemam pojma koje bi godišnje doba zapravo trebalo da bude u toj uspavanoj michiganskoj četvrti gde tajanstvene, predivne sestre Lisbon očaravaju grupu štreberskih dečaka iz susedstva, ali u mojoj glavi to je stopostotna jesen, i moja jesen zapravo ne počinje sve dok ponovo ne pogledam ovaj dragulj Sofije Coppole i ne čujem Tripa Fonatainea kako Lux Lisbon naziva the still point of the turning world. —ES

Stepmom (1998.)

Jedva da mogu da pomislim na ovaj film a da ne zaplačem, ali to me nije sprečilo da ga pogledam opet onog trenutka kada vreme postane iole hladnije već tri godine zaredom. Više Susan Sarandon i Julije Roberts zajedno na ekranu, u šarmantnim sezonski prikladnim šeširima, molim! —ES

Practical Magic (1998.)

Nije prava jesen dok ne skuvam ogroman lonac texaškog čilija, ne zapalim gomilu sveća i tamjana u stanu i ne sklupčam se na kauču da pogledam Practical Magic, s neverovatnim duom Sandrom Bullock i Nicole Kidman u ulozi sestara veštica koje beže od zakona i bore se da zadrže svoje čarobne moći. Možda je reč o halloween energiji filma, ali iz nekog razloga baš svake jeseni pogodi tačno ono što mi treba. —ES

The Craft (1996.)

Za mene je fall-core nešto drukčije od Halloween-corea (prvi je više ugođaj „polako opadajućeg lišća i toplog sajdera”, dok je Halloween čista spooky sezona bez prestanka), ali zapravo ne osećam da se leto završilo dok ne odradim tradicionalno ponovno gledanje The Crafta i ne poželim očajnički garderobu Robin Tunney, Fairuze Balk, Neve Campbell i Rachel True – mračno-gotičkih devojaka iz LA-a. —ES

Sabrina (1995.)

Iako možda nema raskošnog lišća, Sabrina nudi nežnu ljubavnu priču između mrzovoljnog Linusa (Harrison Ford) i očaravajuće Sabrine (Julia Ormond) na Long Islandu. Ono što započne kao varka kako bi se dovršio poslovni dogovor ubrzo se pretvori u nešto previše stvarno između ovog nesuđenog para — dok Sabrinina praksa u Vogueu u Parizu donosi dodatni dašak modne zabave. —GY

Little Women (1994.)

Čak i s pojedinim scenama iz Little Women Grete Gerwig koje mi još uvek odzvanjaju u glavi, htela sam da stavim poseban naglasak na verziju iz 1994., s Winonom Ryder, Christianom Baleom i Kirsten Dunst. Iako obe ekranizacije romana Louise May Alcott nude izuzetno toplu atmosferu, sa zlatnim nijansama i lepuškastim mladićima na rubu suza, nežni tonovi ovog klasika iz ’90-ih savršeno se slažu s teškim ćebetom i šoljicom London Foga. —GY

Homeward Bound (1993.)

Nisam uvek ljubiteljka filmova o životinjama (barem ne onih veselih; velika sam obožavateljka dokumentaraca poput Blackfish, uz koje se dobro isplačem), ali ovaj klasik iz devedesetih, s glasovima Sally Field i Michaela J. Foxa, uvek će me šarmirati tokom septembra (i dalje), posebno ako ga gledam sklupčana ispod ćebeta. —ES

Goodfellas (1990.)

Puno sam razmišljala o tome šta ovaj klasični mafijaški film čini tako jesenjim i zaključila sam da je to (molim bubnjeve)… scena u kojoj wise guys pripremaju predivnu italijansku večeru u zatvoru, sa sosom od paradajza i izuzetno tanko narezanim belim lukom (uz pomoć britve). Na neki način je čudno cozy, zar ne? —ES

Dead Poets Society (1989.)

Opštepoznata istina je da svaki film koji (1) se odvija u muškom internatu i (2) u njemu glumi Robin Williams ima maksimalni cozy potencijal, pun nostalgije i prikladan za mamurluk-nedelju. Pomalo je teško ponovo ga gledati nakon Williamsove smrti, ali vredno je truda; neki delovi i dalje savršeno funkcionišum, a ako za vas nije tako, neka vas samo umiri ta akademska atmosfera američke istočne obale. —ES

When Harry Met Sally… (1989.)

Kad pomislim na jesen, automatski mi pred očima iskrsnu Meg Ryan i Billy Crystal kako šetaju kroz lišćem posuti Central Park i razgovaraju o Sallynoj ultimativnoj seksualnoj fantaziji (koju neću spojlovati, za one koji film još nisu pogledali). Radnja prolazi kroz različita godišnja doba, ali jesen je najživopisnija i najživlja, čineći ovaj film savršenim izborom za tmurno studensko popodne. —ES

Ordinary People (1980.)

Da i nije poetske uvodne sekvence (pogledajte: obale, travnjake i mostove imućnog Wake Foresta u Illinoisu, okupane u mekom zlatnom sjaju kasne jeseni), Ordinary People bi se svakako svrstao među velike jesenje filmove zahvaljujući svojim udobnim pletenim stvarima, jaknama s krznenom postavom i melanholičnoj porodičnoj drami. Robert Redford zauvek! —MM

Vogue.com