Ako ovih dana osećate letnju melanholiju, imamo 10 filmova koji će vam biti uteha

Ove godine, letnju melanholiju sam odlučila da dočekam na obali. Lakše je živeti sa strahom od prolaznosti ispod neke masline, ili čežnjivo čeprkati po arhivi letnjih sećanja na nekoj kvarnerskoj ponti, do članaka u Jadranu. Prvo dobro osmotriš gde najkasnije zalazi sunce, onda se rasprostreš u toj netaknutoj uvali, i pustiš da te svaki dah smiraja obuzme. Utehu u letnjim večerima pronalazimo u filmovima sa dobro poznatom summertime sadness atmosferom – onima u kojima leto uglavnom kontrastira između idiličnog mediteranskog okruženja i unutrašnjih nemira. Trenutak je to oproštaja, rastanaka i velikih odluka, jer svaki film o letu je zapravo film o onom poslednjem letu. I svako od nas ima makar jednu takvu nostalgičnu priču, iz detinjstva ili uzavrelog doba adolescencije, a koju voli zalivati u beskrajnim brojem ličnih interpretacija (no, ne zaboravite da ono što zalivate – raste). U nastavku donosimo 10 filmova s kojima ispraćamo leto, a zrače onom tihom tugom i setom koja se vuče danima. Malo si usporen, malo zamišljen, i sve ti nekako deluje daleko – ali početak je to nekog novog kruga.

L’Avventura (1960)

Antonioni je neprikosnoveni majstor prikazivanja otuđenosti savremenog sveta, pa nije slučajno što upravo njegovim filmom otvaramo ovu listu. Grupa Italijana kreće na luksuzno putovanje jahtom, iako u njihovim odnosima već tinjaju nezadovoljstvo i prećutne tenzije. Kada Anna (Lea Massari) misteriozno nestane na jednom kamenitom ostrvu, njen nestanak remeti prividni mir, a njena najbolja prijateljica (Monica Vitti) i ljubavnik (Gabriele Ferzetti) ubrzo započinju vezu. Treći čin filma ostaje obeležen njenim odsustvom – jezivim podsećanjem na nešto što nije razrešeno.

Happy Together (1997)

Jedan od najemotivnijih filmova Wong Kar-waija prati ljubavni par Ho Po-Winga i Lai Yiu-Faija (Leslie Cheung i Tony Leung Chiu-wai), koji se nalaze u Buenos Ajresu i prolaze kroz sve faze jedne disfunkcionalne veze. U senci jednog južnoameričkog leta, njihova veza počinje da puca pod lažima, ćutanjem i privremenim pomirenjima. Wong dosledno sebi koristi zasićene boje da naglasi koliko je sve oko njih svetlo i lepo, ali unutar njih – sve je zamršeno. Podsetnik da i letnji raj može biti zamka ako sami sa sobom nismo dobro.

Somewhere (2010)

Dok iščekujemo Coppolin dokumentarac o Marcu Jacobsu, koji će uskoro biti prikazan na Filmskom festivalu u Veneciji, prisećamo se filma u kome holivudska zvezda Johnny Marc (Stephen Dorff) luta luksuznim hotelom Chateau Marmont, izgubljen u krizi identiteta. Kada mu u sobu iznenada dođe jedanaestogodišnja ćerka Cleo (Elle Fanning), on polako postaje svestan koliko je njegov svet zapravo isprazan. Film je tih i kontemplativan, podsećajući nas koliko lako roditelj može da razočara svoje dete – i koliko pokušaj da se to popravi može da bude dirljiv.

The Green Ray (1986)

Rohmer je nenadmašan u hvatanju svih suptilnih emocija koje leto donosi – od sunčevih zalazaka do susreta s kratkotrajnim ljubavima. Ako ste ikada proveli odmor u apatiji, sami i frustrirani, ovaj film će vam delovati kao lek. Delphine (Marie Rivière) oseća se odvojeno od sveta, zbunjena površnošću odnosa koje nalazi, i razočarana ograničenim mogućnostima koje društvo nudi ženama. No, sve kulminira jednim od najoslobodilačkijih trenutaka gledanja zalaska sunca u istoriji filma.

Summer Vacation 1999 (1988)

Smešten u futuristički internat ispunjen gotičkim elementima – bele zavese, lampe, prazni hodnici – ovaj japanski film je bajkovita priča o duhovima, melanholiji i tinejdžerskom bolu. Četvorica dečaka ostaju tokom leta u školi, svako od njih pogođen samoubistvom školskog druga. Film je nastao po šōnen-ai mangi iz 1974. (žanr koji istražuje emotivne odnose među dečacima, namenjen ženskoj publici) inspirisanoj delima Hermana Hesea. Zanimljivo, sve dečake igraju devojke, što filmu dodaje dodatnu slojevitost. Ako ste za nešto drugačije, pomerenije i teže – prepustite se ovom filmu iz 1988.

Call Me by Your Name (2017)

Vraćamo se u savremeno doba gde je Guadagninov Call Me by Your Name jedan od najistaknutijih filmova u poslednjoj deceniji. Na površini, ovo je nežna letnja ljubavna priča u jednom italijanskom selu, ali u svojoj osnovi, ona je o neizbežnom kraju nečega dragocenog. Elio (Timothée Chalamet) i Oliver (Armie Hammer) provode nekoliko nedelja u zanosu prve ljubavi, ali leto, kao i sve drugo, mora da se završi. Guadagnino svaki trenutak snima s osećajem da je već postao sećanje – treperavo i nežno, dok nam pred očima iščezava.

Unrelated (2007)

U svom prvom filmu, britanska rediteljka Joanna Hogg analizira tihi haos bogatog srednjeg sloja. Anna (Kathryn Worth) dolazi u Toskanu kod svoje prijateljice Verene (Mary Roscoe), ali umesto da provodi vreme s odraslima, ona se zbližava s mlađim društvom, među kojima je i mladi Tom Hiddleston. Ta distanca izaziva trzavice i prećutna neprijateljstva. Film je suzdržan, ali pun sitnih, neprijatnih momenata koji narušavaju savršenu letnju razglednicu.

Oslo, August 31st (2011)

Norveški reditelj Joachim Trier poznat je po filmovima punim tuge i propuštenih šansi, a ovaj je jedno od njegovih najdirljivijih dela. Anders (Anders Danielsen Lie), bivši zavisnik, dobija dozvolu da napusti rehabilitaciju i ode u grad na razgovor za posao. U nekoliko letnjih sati sreće se s prijateljima, preispituje svoje odluke i oseća se sve više odvojen od sveta. Letnje svetlo u ovom filmu ne donosi nadu – već oštro podseća na godine koje je već izgubio.

La Ciénaga (2001)

Kada letnja tuga postaje otrovna? Debi argentinske rediteljke Lucrecie Martel je nemirna, skoro hororična studija jedne propadajuće buržoaske porodice. Letnje dane provode na zapuštenom imanju sa prljavim bazenom, među planinskim visoravnima. Film deluje kao niz svakodnevnih trenutaka – piće na terasi, dremke, ogovaranja – ali Martel sve snima uznemirujuće precizno, fokusirajući se na senke, ćoškove i podove, kao da se nešto strašno sprema. Nije stvar u kraju leta – stvar je u onome što tek dolazi.

Before Midnight (2013)

Treći deo Linklaterove Before trilogije, nakon Before Sunrise i Before Sunset, donosi objektivniju sliku veze Jesseja (Ethan Hawke) i Céline (Julie Delpy). Devet godina nakon što su odlučili da budu zajedno, gledamo ih na letovanju u Grčkoj, gde se susreću sa onim što svi izbegavamo – starim roditeljima, karijerama koje zahtevaju žrtvu, i naposletku – umorom. Leto je ovde okvir za realnost: ljubav nije nestala, ali bajka se raspršila. Film očarava, rastužuje i budi u nama neke davno uspavane emocije.