12 nagrađivanih filmova sa Cannesa koje možete gledati na Netflixu

Cannes Film Festival donosi ono najbolje od sedme umetnosti. Svake godine ovaj grad na Azurnoj obali na kratko vreme postane jedan od najvažnijih filmskih događaja na svetu. Uz nove filmove, filmove koje publika željno iščekuje, kao što su Furiosa sa Anyom Taylor-Joy u glavnoj ulozi, mjuzikl Emilia Pérez Jacquesa Audiardija, Megalopolis kojim režiser Francis Ford Coppola obeležava svoj veliki povratak, novi film Yórgosa Lánthimosa Kinds of Kindness prisetimo se i starijih naslova koji nam i dalje okupiraju pažnju.

Dok se industrija priprema za dvonedeljne hektične premijere, događaje, crvene tepihe itd., filmofili koji nisu tamo, na licu mesta, mogu da se prisete nekih od najboljih filmskih ostvarenja koja su briljirala upravo na Cannesu – mogu da se pogledaju na Netflixu.

The Umbrellas of Cherbourg, Jacques Demy (1964)

Od Grete Gerwig do Damiena Chazellea, mnogi savremeni reditelji u svojim radovima citiraju upravo ovaj film. The Umbrellas of Cherbourg je film koji je lansirao karijeru Catherine Deneuve u nebesa, a glumica je momentalno dobila status zvezde, što je posebno mnogo značilo s obzirom na to da je glumica u to vreme nosila status verenice Rogera Vadima, br. 3 (nakon Brigitte Bardot i Annette Stroyberg). Jacques Demy je to zauvek promenio uočivši je u filmu L’Homme à femmes i osiguravajući njenu ulogu u filmu. Film je osvojio Zlatnu palmu

Photo: The Umbrellas of Cherbourg

Paris, Texas, Wim Wenders (1984)

Wim Wenders je zapravo režiser koji spaja Evropu i Severnu Ameriku. Film je osvojio Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Cannesu 1984.,a time se nemački redItelj ponovno povezao sa tradicijom širokih otvorenih prostora, tada nedostajućim ključem njegove idealizovane Amerike. Ne zbog onoga o čemu sanjari, već možda zbog onoga što Americi nedostaje: odsutnost života u grandioznim krajolicima pustinje, odsutnost referentnih tačaka za sina čiji roditelji nestaju, nedostatka razumevanja između ljudi koji se vole, ali koji se međusobno povređuju. Otkriti film Paris, Texas znači preći mostom koji povezuje američke legende i evropski pogled. I to negde između, sa svime neopisivim što kinematografija može da kaže, u dva i po sata vizualnog intenziteta Wima Wendersa. Uz, kao bonus, magiju boja, koja plavetnilo neba, zeleno svetlo klinike i ružičastu boju džempera Nastassje Kinski čini nezaboravnim.

Photo: Paris, Texas

Nola Darling does as she pleases, Spike Lee (1986)

Mnogima je poznata Netflixova serija iz 2017. godine. Međutim, film na kojem je zasnovan je manje poznat, ali važan, ako ne i važniji. Preko više od 30 godina ranije, 1986., Spike Lee je napravio senzacionalan debi na velikom platnu, sa filmom She’s Gotta Have It ( Nola Darling does as she pleases na francuskom). Tracy Camilla Johns glumi Nolu Darling, vizualnu umetnicu, koja se bori sa svojim životom slikarke u Brooklynu i svoja tri ljubavnika vrlo različitih profila: urnebesnog Marsa, harizmatičnog Greera i razumnog Jamieja. Na kraju čini nešto nezamislivo za tipičnu heroinu romantične komedije: bira samu sebe. Ovo je prava feministička bajka nagrađena Nagradom za film za mlade i strani film na Filmskom festivalu u Cannesu 1986.

Photo: Nola Darling does as she pleases

Pulp Fiction, Quentin Tarantino (1994)

Glumačka ekipa ovog filma je jedna od najboljih koje je Quentin Tarantino okupio. Zlatna palma bila je sigurna nagrada u Cannesu 1994. Pulp Fiction je film, ultranasilna odiseja nasilnika u Hollywoodu, koji donosi radnju kroz tri isprepletene priče. U filmu gledamo, među ostalima, Miju Wallace (Uma Thurman), mladu narkomanku čiji je twist ples, u tipičnom baru iz 1950.-ih, sa Vincentom Vegom (John Travolta) ostao zabeležen u analima kinematografije.

Photo: Pulp Fiction

Queen Margot, Patrice Chéreau (1994)

Adaptiran prema slavnom romanu Alexandrea Dumasa francuskog redatelja Patricea Chéreaua, istoimeni film prikazuje jednu od najoklevetanijih kraljevskih osoba u francuskoj istoriji Marguerite de Valois, takođe prozvanu Kraljica Margot. U ulozi Isabelle Adjani, glumačka zvezda je postala još kultnija (crvena venčanica koju nosi glumica u filmu ima posebno jesto u filmskoj i modnoj istoriji). Ljubav, nasilje, zavera… Pratimo je na francuskom dvoru, kroz ljubavnu priču sa protestantom, sa krvavom noći Saint-Barthélemyja kao pozadinom. Ukratko, grandiozni spektakl, nagrađen nagradom žirija na filmskom festivalu u Cannesu 1994. godine. Virna Lisi takođe je osvojila nagradu za najbolju glumicu.

Photo: Queen Margot

All About My Mother, Pedro Almodóvar (1999)

Nakon In the Flesh and Bone, Pedro Almodóvar ponovno je pozvao Penélope Cruz 1999. za All About My Mother, majčinu borbu da pronađe oca svog sina, koji je pred njenim očima ubijen automobilom. U ovom dirljivom filmu glumica glumi sestru Mariju Rosu Sanz, mladu HIV pozitivnu časnu sestru trudnu sa žigolom transvestitom. Predstavljen u Cannesu 1999., All About My Mother osvojio je nagradu za najboljeg reditelja (tada Oscara za najbolji strani film 2000.).

Photo: All About My Mother

Divines, Houda Benyamina (2016)

Sa filmom Divines, Houda Benyamina priča priču o dve mlade žene koje sanjaju o tome da zarade dovoljno novca kako bi napustile svoj život u pariskom predgrađu. Douniju glumi rediteljeva mlađa sestra, predivna Oulaya Amamra, a glumica u usponu Déborah Lukumuena glumi njenu najbolju prijateljicu, Maimounu. Izuzetan film o kriminalu, mladosti, prijateljstvu i ženstvenosti, u delu Francuske koji je kinematografija često zaboravljala, toliko da je na Festivalu osvojio Zlatnu kameru i nagradu SACD (Société des Auteurs et Dramatic Composers)

Photo: Divines

Freely!, Pierre Salvadori (2018)

U ovoj veseloj komediji koju je režirao Pierre Salvadori, Adèle Haenel glumi Yvonne, policijsku inspektorku koja otkriva da njen suprug, kapetan Santi, nije hrabar i pošten policajac kakvim ga je smatrala. Rešena da otkloni nepravde koje je učinio, upoznaće Antoinea, kojeg glumi Pio Marmaï, kojeg je njen suprug nepravedno zatvorio dugih osam godina. Njima se u njihovim pustolovinama pridružuju druga poznata lica francuske kinematografije poput Audrey Tautou i Vincenta Elbaza. Prikazan na Cannesu 2018., film je osvojio nagradu SACD.

Photo: Freely!

Pain and glory, Pedro Almodóvar (2019)

Godine 2019. Pedro Almodóvar i njegovi dugogodišnji partneri u filmu, Penélope Cruz i Antonio Banderas, vratili su se u Cannes filmom Pain and Glory, pričom o autoru koji stari i koji je preplavljen nostalgijom. Mračan i introspektivan, on razmišlja o svojim najvećim ljubavima i gubicima – od problematičnih prijatelja i kolega do sopstvene majke – kao i o sunčanom obećanju svog detinjstva. U filmu kao da posebnu ulogu igra i Almodóvarov stilski pečat: paleta svetlih boja, pogledi koji oduzimaju dah i muzika bogata emocijama.

Photo: Pain and glory

An Easy Girl, Rebecca Zlotowski (2019)

Zahia Dehar je 2019. prošetala crvenim tepihom u Cannesu kako bi promovisala film An Easy Girl Rebecce Zlotowski, gde je uz Minu Farid odigrala jednu od glavnih uloga. Ova poslednja igra mladu ženu iz Cannesa koja provodi leto sa rođakom Sofijom (Zahia), čiji je način života opasno privlačan. U ovoj ulozi eskort devojke koja čita Durasa, Zahia je dirljiva, često vrlo duhovita, igrajući devojku, zaljubljenu u slobodu. Priča je odmah osvojila javnost. Dobila je i nagradu SACD.

Photo: An Easy Girl

I lost my body, Jérémy Clapin (2019)

U Parizu, Naoufel se zaljubljuje u Gabrielle. Malo dalje u gradu, odsečena ruka beži iz laboratorija, odlučna da pronađe svoje telo. Tada počinje vrtoglava potera gradom, puna zamki, i sećanja na njegov život sve do strašne nesreće. Naoufel, ruka, Gabrielle, svo troje će na poetičan i neočekivan način pronaći nit svoje priče… Veličanstveni animirani film Jérémyja Clapina (čiji se sledeći film Meanwhile on Earth očekuje u bioskopima na leto), osvojio je glavnu nagradu Nedelje kritike na Filmskom festivalu u Cannesu 2019.

Photo: I lost my body

Portrait of the Girl on Fire, Céline Sciamma (2019)

Radnja se odvija 1770.; Marianne je slikarka i mora da naslika portret Héloïse, mlade žene koja je upravo napustila manastir. Ali ovo drugo se opire svojoj sudbini kao supruge odbijajući da pozira. Marianne će je stoga morati da slika u tajnosti i postupno razvijaju odnos. Rad Céline Sciamme je vrlo hvaljen i nagrađivan, odmah nakon premijere dobio je nagradu za scenario u Cannesu, Queer Palm takođe na festivalu u Cannesu, César za najbolju fotografiju i mnoge druge nagrade. Nošen poput feminističke melodije svojih glumica Adèle Haenel i Noémie Merlant, pomiče nas od početka do poslednje scene hvatajući treptajući pogled, drhtavu usnu, teksturu kože, tinjajuću strast, obuzdani bes.

Photo: Portrait of the Girl on Fire