Filmovi 70-ih i 80-ih koje ćete nakon Dune: Part Two potpuno drugačije gledati

Denis Villeneuve je učinio nezamislivo. Ne samo da Dune: Part Two mnogi proglašavaju najboljim filmom decenije, već je kreirao film koji klasike 70-ih i 80-ih stavlja u nove kontekste zbog kojih ćete ih gledati drugim očima. Vreme je da ponovo pogledamo neke od njih. Evo i zašto.

Na trenutak, na jedan dan, desilo se nešto gotovo nezamislivo. Film Dune: Part Two je 26. 27. februara nosio ocenu 9,4 na IMDb-u i time je premašio film The Shawshank Redemption koje sada već oduvek nosi ocenu 9,3 i smatra se najboljim filmom svih vremena. U međuvremenu je ocena Dune: Part Two pala na 9,1 tako da se The Shawshank Redemption vratio na svoju, sada već, zacementiranu poziciju. Videćemo hoće li se obrrt opet desiti kako će se film Dune: Part Two prikazivati u bioskopima.

Slična stvar dogodila se i 2017. godine. godine kada je u bioskope došao Blade Runner 2049 i isto na trenutak pretrčao originalni, prvi Blade Runner sa 0,1 bod. Međutim, ubrzo je sve ponovo palo na svoje mesto, pa su sada isto delili 0,1 bod, ali u drugom smeru. Blade Runner 2049 je odmah iza Blade Runnerna IMDb listi. I nekako se to čini sasvim u redu. To je jedina prirodna stvar.

Zbog čega je Dune: Part Two toliko uspešan film?

Iako se ovde radi o poređenju ocena, ali prema različitim parametrima, htela sam da pokažem koliko je malo potrebno da se jedan film proglasi „najboljim na svetu“. Dune: Part Two izgleda da će biti proglašen takvim prema svim mogućim merilima, bez obzira na IMDb i Rotten Tomatoes ocene. Šta je usledilo ovolikom interesovanjem za nastavak čuvene franšize? Da li je u pitanju filmsko majstorstvo? Koliko je Denis Villeneuve zaslužan za toliki interes? Radi li se o odličnom, i jako slavnom, ako ne najslavnijem castingu? Radi li se o nostalgiji prema 70-im i 80-im godinama 20. veka? Koliko zapravo Dune: Part Two „duguje“ svim svojim sjajnim SF prethodnicima iz 70-ih i 80-ih godina 20. veka?

Dune Part Two

Uz odličnu režiju, scenario, kameru, montažu, glumu, muziku, kostime… Ono što ovaj nastavak izdvaja od ostalih filmova jeste da je neverovatno veran knjizi Franka Herberta iz 1968. godine. Do te mere da je ispravio davno učinjenu pogrešku u filmu Davida Lyncha, verovatno jedinu koju će svaki obožavatelj knjige zameriti Lynchu i biti zahvalan Villeneuveu. Dune iz 2021. je već pokazao da vjrno prati knjigu i da film izuzetno pazi na mnoge detalje koji su krucijalni u knjizi, a nastavak je to potvrdio sa scenom Paulovog govora Fremenima. U filmu iz 1984. Lynch je „zeznuo“ jedan jako bitan deo priče, knjige i filma. Paulov lik govori na engleskom jeziku, dok je Villeneuveovom nastavku govor na fremenskom jeziku. Tačno onako kako je opisano u knjizi. Iako se radi o malom detalju, „nerdovskom“ čak, u filmu on čini veliku razliku jer ima uticaj na Paulov lik i karakter, zaplet i čak na centralnu temu cele priče.

Blade Runner 2049

Ovakav pristup Denisa Villeneuvea nije iznenađujući. Istu stvar je uradio i sa filmom Arrival. Tolika posvećenost bitnim detaljima iz knjige, ovog puta one autora Teda Chianga i njegove knjige Story of Your Life čini film drugačijim od ostalih. Jer Villeneuve veruje i oslanja se na intenciju pisca romana prema kojem on sam radi filmsku adaptaciju. Naravno, ne može svaka reč romana da se „prenese“ na ekran, ali dobar reditelj ume da prepozna ključne trenutke u književnom delu koji će napraviti razliku u filmu.

Blade Runner

Iako Blade Runner 2049 nije rađen prema književnom predlošku, Villeneuve je napravio sjajan hommage premisi i glavnoj temi knjige Do Androids Dream of Electric Sheep? autora Philipa K. Dicka prema kojoj je Blade Runner iz 1982. delomično snimljen. Villeneuve je autor koji pomno pazi na detalje, tako je pazio i na moment sadašnjosti u filmu Blade Runner 2049. Kada su mu se mnogi holivudski filmski kritičari suprotstavili da je ženske likove predstavio kao sekundarne, njegov odgovor je bio da, nažalost danas, u stvarnosti i – jesu, zato ih je tako prikazao. Koliko god nam to ne odgovara, bio je u pravu. Pokazao je trenutno stanje stvari i izglede za budućnost. Takvu posvećenost detaljima vidimo još i kod Kubrickovog filma A Clockwork Orange, isto snimljen prema slavnom romanu Anthonyja Burgessa.

Herbertova knjiga nije uticala samo na Villeneuvea, već i na SF klasike

Roman Franka Herberta uticao je na dosta SF klasika 70-ih i 80-ih godina; na Star Wars filmove iz tog doba (Star Wars, Star Wars: Episode IV – A New Hope, Star Wars: Episode V – The Empire Strikes Back), na celokupni vizualni utisak i atmosferu filma 2001: A Space Odyssey te stil i atmosferu filma Mad Max, čak i na filmove poput Alien. Sigurno niste znali da je Alien Xenomorph nastao prema dizajnu Harkonnen zamka koji je Giger radio za film Dune. Izdužena lobanja, glava Xenomorpha je skoro pa identična onoj koja krasi vrh te arhitektonske konstrukcije. Izgleda da mnoge poveznice nisu slučajnost.

Aliens

Svi ti sjajni sci-fi filmovi, ovi danas, kao i ikonični iz 70-ih i 80-ih imaju zajedničku tu minucioznu pažnju na detalje (đavo je u detaljima!). Iako sam neke već spomenula, prisetimo se i ostalih. Close Encounters of the Third Kind Stevena Spielberga, film Rollerball Normana Jewisona, a koji je snimio prema kratkoj priči Roller Ball Murder Williama Harrisona (koji potpisuje i scenario filma) i film Alien 2 uvod su u razvoj SF filma u 80-ima gde dominira više akcijska strana SF priče. Tako u 80-ima nastavljamo žanr sa SF filmovima izraženog akcijskog karaktera: Blade Runner, Terminator, Predator, RoboCop, Mad Max 2, The Running Man, tu bih čak uvrstila i film Flash Gordon. Osamdesete su bile izuzetno mačističke, za razliku od 70-ih. Upravo taj trend izražene akcije je potvrdio (ili mu je podlegao, nisam još sigurna šta je od ta dva) film Dune iz 1984.

Dune

Intrigantan i izuzetno inteligentan je pun krug koji je Villeneuve napravio sa Dune: Part Two filmom; vratio se izvoru, ili bolje rečeno izvorniku, ispravio davne, stare greške i uporedo sa time napravio odličan film. Možda je baš zbog toga Dune: Part Two najbolji film decenije.