Filip Koludrović otkrio nam je kako izgleda američki svet kreiran AI tehnologijom

Fotograf, umetnik i kreativni direktor Vogue Adria, Filip Koludrović, pažnju medija privukao je svojom novom fotografskom knjigom kojom redefiniše autentičnost na vrlo nekonvencionalan način. I Have Never Been to America je njegovo vizualno i putopisno putovanje u zemlju u kojoj zapravo nije nikada bio. Da bi tamo stigao, pre nego što je uopšte kupio avionsku kartu, zamislio ju je i to uz pomoć AI tehnologije.

Publikacija koristi veštačku inteligenciju i njome manipuliše kako bi prikazala intrigantnu priču koja opisuje putovanje 18-godišnjeg protagoniste koji putuje Sjedinjenim Državama u trajanju od tri meseca. Suočavajući se sa ljudskom percepcijom i krhkošću medija koja je prisutna u digitalnom dobu, knjiga kroz svoja poglavlja propituje verodostojnost i poimanje stvarnosti. Šta mu je kao fotografu otkrila mogućnost AI tehnologije, Filip nam odgovara „Mislim da je nepovratno promenila moju perspektivu prema fotografiji. Kao da je izmestila mogućnosti fotografija izvan fizičkih ograničenja. Bio je to jako zanimljiv period stvaranja.“

Kroz oko 700 slika generisanih uz pomoć AI, knjiga prevazilazi fizikalnost i konvencionalnost i prva je publikacija koja se koristi ovom tehnologijom za stvaranje naracije dokumentarne fotografije na takav način. Kaže nam Filip kako ga je svemu ovome privukla mogućnost maštanja. Ideja za ovakvim tipom knjige nastala je krajem 2022., a objavljena je prošle godine promocijom u Firenci, s time da je od ideje do izrade većine fotografija prošlo 4 nedelje, nakon čega je sledio grafički dizajn.

Na putu stvaranja Filipu se priključio mladi fotograf Deni Horvatić, čiji rad i razmišljanja izuzetno ceni. „On je na neki način kurirao ovo fiktivno putovanje i cela struktura knjige zapravo je nastala kroz duge razgovore između Pariza i Hrvatske.“ Knjiga uključuje i narativni deo čiji je autor takođe Filip. „Tekstualni deo je takođe deo putovanja, knjiga počinje rukom pisanim tekstom i nastavlja sve većom integracijom veštačke inteligencije u sadržaj, završava kao potpuno robotski napisan tekst. Samim time predstavlja neku tranziciju iz humanizma u transhumanizam.“

Tematski, publikacija propituje kritikuje i secira aspekte stereotipne američke kulture kroz posmatranje socioloških i ekonomskih uticaja. Kroz pet poglavlja istražuju se i provociraju različite naracije. Prvo poglavlje sažima odlazak protagonista iz Rijeke u New York brodom, ilustrirajući prilike hrvatskih useljenika koji su u 18. veku otišli u Sjedinjene Države. Drugo poglavlje dotiče se različitih tema koje mogu da predstavljaju život u Americi, pozivajući se na iskustvo srednje škole, univerziteta, Hamptonsa, kauboja, zajednica Amiša i prikazujući sve ono što neko može da percipira kao deo američke kulture. Treće poglavlje u potpunosti secira koncept knjige i ponovno ga osmišljava kroz negativno gledište. Četvrto poglavlje bavi se zlokobnijim temama, koje predstavljaju negativniji deo putovanja, dok se bavi temama kao što su farmaceutska industrija, tinejdžeri koji koriste opioide, takmičenja lepote, porno industrija, zavisnost, sastanci AA-a, provale, zatvori, vojska i školske pucnjave. Peto poglavlje, kao završno poglavlje, direktno se suprotstavlja prvom, a sažima temu Smrt.

U svemu tome Filip se trudio da ne polazi od konkretnih negde pročitanih informacija i izvora već se prepustio svojim intuitivnim fiktivnim sećanjima, jer kako kaže, „baš tu se dogode zanimljive stvari“. Dodaje i koliko je ova fotografska igra bila uzbudljiva. „Mislim da je zabavno igrati se sa američkim stereotipima, pogotovo zbog fenomena da ih svi poznajemo bez obzira da li smo ikada kročili na američko tlo ili ne. Putovanje iz knjige ide i do nekih različitih slojeva društva, pa je svakako bilo zabavno istraživati američku kulturu i putovati njome uz pomoć veštačke inteligencije iz stana u potkrovlju Pariza.“