Stiže li era autentičnosti i kakve veze ima s ljubaznošću i inkluzijom?

Ovogodišnja tema 3 Days of Design, jednog od najpoznatijih slavlja dizajna, i to u Kopenhagenu, gradu minimalizma i funkcionalnosti, sažeta je u poruci: Keep It Real! Organizatori su stavili akcenat na jedinstveni izraz i lična iskustva, koja mogu pomoći u stvaranju sveta koji je pažljiviji, uključiviji i svesniji. Taj poziv na akciju da ostanemo verni sebi i svojoj viziji odmah mi je zapeo za oko, jer u svetu kojim vladaju trendovi i preplavljuju uputsvima šta i kako trebam raditi, reč „autentičnost“ sve glasnije odzvanja. Sve više nastojimo da umanjimo uticaj slepog praćenja trendova i da se vratimo stvarima koje su zaista naše.

Era autentičnosti ili mikrotrendova?

Postavivši pitanje ulazimo li možda u novu eru autentičnosti ili će našim univerzumom estetike i dizajna i dalje dominirati mikrotrendovi, odgovor mi je dala Tamira Snell, futurološkinja i kulturna sociološkinja iz Copenhagen Institute for Futures Studies. „Po mom mišljenju ovi pojmovi koegzistiraju, ponekad ili često u napetosti. Moglo bi se tvrditi da je autentičnost, često shvaćena kao kvalitet da si (smatran) stvarnim ili istinitim, uvek bila važna, jer pomaže u izgradnji poverenja, kredibiliteta, povezanosti i narativa o tome šta je stvarno i istinito u svetu. No, ono što ponekad percipiramo kao autentično menja se kroz vreme, a tu mikrotrendovi igraju ulogu u omogućavanju te promene.“ Za praktičare kulturnih predviđanja poput nje, budućnost leži u tim dinamikama gde nije reč o ili-ili, nego o spektru različitih smerova te o povezivanju i razdajanjima.

Sa njom se slaže Phillipp Materna, glavni dizajner i voditelj brenda Ferm Living, naglašavajući kako autentičnost i mikrotrendovi nisu u sukobu. „Zapravo, mnogi mikrotrendovi počinju kao autentični izrazi proizašli iz zajedničkog kulturnog trenutka, iskre kreativnosti ili neočekivane reference koja odjekne. Važnije je gde se nalazite na spektru: Jeste li predvodnik, rani usvajač ili neko ko se povezuje s trendom tek kad dobije zamah?„, govori mi pri čemu ističe kako ni jedna od tih pozicija nije inherentno bolja. „Nije stvar da budete prvi već šta ćete svoje uneti u to. Trendovi ne opstaju samo zato što ih neko započne. Rastu kad ih drugi interpretiraju, remiksuju i pojačaju. Taj lični pristup, ta „prerada“, daje trendu život.“

FermLiving, Dapple kolekcija

Pa kad su već stvari postavljene tako, i reč trend gubi na onom značenju da se nešto slepo kopira i prezentuje, a otkud nam uopšte potreba za time? Tamira mi odgovara. „Ljudi su prirodno društvena bića koja istovremeno teže pripadnosti i jedinstvenosti. U Kopenhagenskom institutu za budućnost istražujemo kako demografija i tehnologija podržavaju individualizaciju, koja se istovremeno prepliće sa potrebom za kolektivnim prihvatanjem, to je neprekidni ples. U hiper-povezanom digitalnom polju to se vidi kroz želju da imamo ono što i drugi (mimetička želja) i strah od isključenosti. Uz to, zbog klimatskih, geopolitičkih i tehnoloških promena, ljudi traže sigurnost u zajednici, no ta ravnoteža zavisi od konteksta i emocionalnih potreba.“

Kako stvari stoje na sceni dizajna?

Dok razmišljam koji se trendovi pojavljuju u dizajnu i šta nas čeka, Phillipp mi pomaže da stvari podelim na male i velike pokrete. „Na malom nivou često reagujemo na neposredni svet oko sebe, kroz nove materijale, palete boja, formalne geste ili estetske znakove koji govore o određenom trenutku. Ti trendovi brzo prolaze. Često se radi o pružanju osećaja novosti ili varijacije, bilo da je to komplementarni ton, oživljeni uticaj ili tehnički detalj koji je aktualan. Teško ih je predvideti jer su ciklični i brzo se menjaju“, govori i prelazi na veći nivo trendova koji postaju osnove delovanja. „Kad postane složeno provesti trend, logistički, emotivno ili kulturološki, on često prelazi iz trenda u okvir ili filozofiju. Održivi razvoj je dobar primer. Više nije samo stilski izbor; postao je ugrađen u način na koji procenjujemo materijale, proizvodnju, logistiku i trajnost. Deo je generacijske rekalkulacije.“ Tako i trendovi u dizajnu nadilaze sami sebe i postaju norma; briga o integritetu materijala, prilagodljivost stilu života, a i dizajn koji biramo u okruženju postaje multifunkcionalan i trajan pa postiže „tihu ravnotežu u našim životima“, kako ističe Phillipp.

FermLiving, Dapple kolekcija

Kakve veze imaju ljubaznost, brižnost i inkluzija sa dizajnom i budućnošću?

Tamira mi govori kako istraživanja pokazuju da ljudi, suočeni sa različitim psihološkim događajima, imaju tendenciju da se fokusiraju više na negativno dok pokušavaju da shvate svet. „Mi ljudi imamo sklonost da dajemo veću važnost stvarima koje krenu loše nego onima koje idu dobro, zbog kognitivnog fenomena zvanog negativni bias. Zato moramo biti svesni svojih pretpostavki i pristranosti kad procenjujemo trenutno stanje i moguće putanje ljubaznosti, brige i inkluzivnosti u kratkoj i dugoročnoj budućnosti.“

S druge strane, ljubaznost, briga i inkluzivnost, vrednosti su koje prenosimo u sve što stvaramo, i današnjem svetu su potrebnije nego ikad. Phillipp se slaže sa mnom. „U radnom okruženju, gde pritisak i rokovi često nadvladaju naše bolje instinkte, lako je zaboraviti ljudski element. Gurnemo sebe preko granica, naše timove, gurnemo ljude koji rade na projektu. Zato verujem u aktivnu praksu ljubaznosti, brige i inkluzivnosti svaki dan jer to nisu apstraktni ideali. Oni oblikuju kulturu iza rada. I sam rad. Prenose tu energiju dalje.“ Dakle, vaše vrednosti, deo su vašeg rada, direktan proizvod vaših ruku, i samo vi u tom procesu znate šta vam je najvažnije i koliko ste iskreni u tome. Jedino pitanje koje treba da postavite u onome čime se bavite: Da li ste zadovoljni s onime što ostavljate svetu? Phillipp je imao odgovor za mene. „Radi se o usklađenosti s dušom i izražavate li ono što vam je stvarno. Onda rad ili odjekuje, ili ne. To je izvan vaše kontrole. Ali kad dolazi iz autentičnog mesta, ljudi to osećaju.“ Zato, Keep It Real je prilično važna poruka za sve nas danas. Pod uslovom da krećete iz dobrog mesta.