Filmovi i knjige koji otkrivaju svu složenost majčinstva

Poslednjih par dana često uhvatim sebe kako mislim o fenomenu majke. Biti majka za mene ne znači samo roditi drugu osobu, to mora biti neka supermoć! Spremnost da toliko voliš, da se neminovno odrekneš toliko stvari i staviš ispred sebe neprobojni štit hrabrosti koji pripada samo i iskuljučivo toj ulozi (ovde ne govorim jezikom viktimizacije i idealizacije kojim se patrijarhat najčešće služi, već upravo suprotno, govorim o onome izvan toga, o odlukama, greškama, patnji i hrabrosti). Postoji nešto gotovo arhetipsko u tom osećaju koji majka budi. Sećate se onih noći kada kao dete sanjate nešto ružno, a majčin vas dodir vrati u realnost u kojoj je barem na sekund sve uredu, kada ste položili najteži ispit i ruke vam drhte od sreće dok okrećete taj dobro poznati broj i znate da će to biti jedina osoba na svetu koja će zbog te vesti biti srećnija od vas? To nije samo fizičko utočište, nego način na koji svet, makar nakratko, prestaje da preti. Majka je često prva tačka orijentacije u haotičnom univerzumu, sidro koje daje smisao i oblik postojanju.

Majka je, možda više od bilo koga drugog, simbol izvora. Simone de Beauvoir je pisala da majčinstvo otkriva jedinstvo života, sposobnost da se stvori i održi postojanje. To jedinstvo ne znači samo rađanje, već i stalno vraćanje, davanje, hranjenje, čuvanje, pa i prepuštanje. U tom činu održavanja života postoji čitava filozofija postojanja, onaj neprekinuti niz žena koje su, svaka na svoj način, nosile teret i snagu celog sveta.

Možda je zato majčinska figura oduvek bila inspiracija umetnicima i misliocima: od mitoloških boginja zemlje do savremenih prikaza majki koje ne moraju biti svetice da bi bile večne. Jer majka u sebi sabira paradoks, istovremeno je početak i kraj, svetlo i senka, haos i red. I svaka žena koja nosi tu snagu, bez obzira na to da li je majka u biološkom smislu ili ne, nastavlja taj tihi niz hrabrosti koji se proteže od samog početka sveta. 

Kroz umetnost i književnost se oduvek ogledala složenost odnosa između majke i sveta. Taj odnos ne pripada jednom vremenu niti jednom obliku, on je uvek bio prostor dubokih unutrašnjih sukoba, između ljubavi i gubitka, potrebe da se zaštiti i želje da se pobegne. Majka nije mitsko biće, već čovek sa sopstvenim granicama, strahovima i hrabrošću koja prevazilazi sve poznate oblike izdržljivosti. Zato sam je i nazvala fenomenom. Nikada nije bilo teže biti majka, ne zato što su majke danas slabije, već zato što svet od njih traži sve, dok im istovremeno oduzima sigurnost. U vremenu u kojem je (svetla) budućnost neizvesnija nego ikada, majčinstvo postaje čin najdubljeg optimizma, odluka da se stvori, omogući i obezbedi bolje sutra, čak i kada u njegovo postojanje više niko nije siguran. Majka, u tom smislu, ostaje i simbol i dokaz da hrabrost ne mora biti glasna, ponekad je to tiha upornost da se život, uprkos svemu, nastavi.

U nastavku donosim knjige i filmove koji savršeno oslikavaju kompleksnost, borbu, dualnost i snagu majke.

Knjige

Time is a mother, Ocean Vuong

Ocean Vuong je autor koji mi je vratio veru u poeziju. Podsetio me da je to medij koji i dalje može da me pomeri, onako iskreno i fizički, kao da svaka rečenica dolazi iz nekog mesta koje sam i sama zaboravila da postoji. Dugo mi se to nije desilo.

Njegova knjiga Time is a Mother bavi se temom koja je istovremeno duboko lična i univerzalna,odnosom sa majkom, tugom i načinima na koje preživljavamo gubitak. Vuong piše o smrti, ali i o onome što ostaje posle: o navikama, jeziku, mirisima, o svemu što nas, bez obzira na vreme, i dalje vezuje za one koji su nas oblikovali. U toj tihoj borbi između sećanja i zaborava, Time is a Mother postaje knjiga o tome kako naučiti živeti sa prazninom, a ne uprkos njoj. Pokazuje koliko je uloga majke krucijalna, ne samo u našem odrastanju, već i u načinu na koji razumemo svet, tugu, ljubav i sopstvenu krhkost. Vuongove reči dokazuju da ne postoji ništa drugo što može izazvati ovakav osećaj, ništa što istovremeno toliko boli i leči kao prisustvo ili odsustvo majke.

Oh My Mother!, Connie Wang

Oh My Mother! autorke Connie Wang važna je knjiga jer na jedinstven način istražuje odnos između majke i ćerke kroz prizmu migracije, kulture i identiteta. Wang piše o svojoj majci kao o ženi koja je preživela selidbe, prilagođavanja i razne oblike nevidljivog rada i o tome kako njih dve, u različitim delovima sveta, uče ponovo da se vole, razumeju i prihvate jedna drugu. Knjiga pokazuje da majčinstvo nije statična uloga, već odnos koji se stalno menja i pregovara, naročito u savremenom svetu u kojem se brišu granice između domovine i dijaspore, tradicije i savremenosti. Oh My Mother! nas podseća da odnos s majkom nije samo emotivan, već i kulturni, istorijski i generacijski prostor u kojem se oblikujemo.

Ka Svetioniku, Virginia Woolf

Ka Svetioniku Virginije Woolf jedno je od najdubljih književnih razmišljanja o majčinstvu, ali ne kroz priču o brizi, žrtvi ili ulozi, već kroz sam pojam prisustva i odsustva. Lik gospođe Ramsay, majke oko koje se sve u romanu vrti, zapravo nije samo žena, već sila koja povezuje, smiruje i oblikuje sve druge likove. Njeno postojanje je ono što daje smisao svetu oko nje, a njen nestanak otkriva koliko je taj smisao krhak. Woolf prikazuje majku kao centar porodičnog kosmosa, ne u sentimentalnom, već u gotovo metafizičkom smislu. Gospođa Ramsay je istovremeno topla i nedostižna, prisutna u svemu i svima čak i kada je više nema. Kroz nju Woolf istražuje kako majke postaju deo naših unutrašnjih pejzaža: njihov glas, način na koji gledaju svet, sve to u nama nastavlja da postoji i dugo posle njihovog odlaska. Ka Svetioniku je knjiga o prolaznosti, o vremenu koje briše, ali i o tome kako majčinska figura ostaje, kao svetlo koje se nikada sasvim ne gasi. U tom smislu, Woolf je možda među prvima pokazala da pisati o majci znači pisati o samom jezgru ljudskog postojanja.

Still Born, Guadalupe Nettel

Still Born meksičke autorke Guadalupe Nettel jedna je od najsnažnijih savremenih knjiga o majčinstvu upravo zato što odbija da ga idealizuje. Umesto slike savršene majke, Nettel nudi priču o izboru, ambivalenciji i granicama između želje za detetom i potrebe za samostalnošću. Kroz dve žene, prijateljice koje različito doživljavaju majčinstvo, knjiga istražuje šta znači odlučiti se da budeš majka, ali i odlučiti da ne budeš. U tom prostoru između prihvatanja i odbijanja, između biološke i emocionalne stvarnosti, Nettel pokazuje koliko je majčinstvo složeno, protivrečno i duboko lično iskustvo.

Ono što ovu knjigu izdvaja jeste to što ne govori samo o deci, već o ženskom identitetu, o telu i o odgovornosti prema sopstvenom životu. Still Born otvara pitanje: da li se majčinstvo definiše porođajem, ljubavlju, gubitkom ili sposobnošću da u sebi prepoznaš i nežnost i strah? Nettel piše jednostavno, ali s nemilosrdnom preciznošću, i time pokazuje da majčinstvo nije samo instinkt ni društvena dužnost, već jedan od najdubljih načina na koji se suočavamo s krhkošću života.

Zagoreli šećer, Avni Doshi

Zagoreli šećer indijske autorke Avni Doshi brutalno iskreno prikazuje ono o čemu se retko govori, ambivalentnu ljubav između majke i ćerke. U središtu romana je odnos žene koja stari i gubi pamćenje, i ćerke koja mora da se brine o njoj, iako je veći deo života provela u senci majčine sebičnosti i emotivne nedostupnosti. Doshi razbija idealizovanu predstavu o majčinstvu i pokazuje da ono može biti i izvor bola, ljutnje i moralne konfuzije, a ne samo nežnosti. U njihovom odnosu postoji i ljubav i mržnja, i potreba i otpor — sve ono što čini stvarnu ljudsku vezu. Kroz tu priču, Zagoreli šećer istražuje nasleđe emocionalnog bola, pitanje oproštaja i to kako se ćerke neizbežno pretvaraju u svoje majke, čak i kada se protiv toga bore. Majčinstvo ovde nije samo porodična tema, već ogledalo identiteta, telesnosti i ženskog iskustva u svetu koji očekuje da majka uvek voli bezuslovno. U toj napetosti između dužnosti i želje, Avni Doshi otvara jedno od najvažnijih pitanja savremene književnosti: da li je moguće voleti nekoga ko te je povredio i da li majčinstvo uopšte dopušta drugačije?

Ljeta s Marijom, Olja Savičević Ivančević

Ljeta s Marijom Olje Savičević Ivančević roman je koji majčinstvo posmatra kao nasleđe, vezu i kruženje kroz vreme, kroz jezik, kroz generacije. Priča o pet žena istog imena zapravo je priča o kontinuitetu ženskog iskustva, o tome kako se ljubav, strah, tišina i briga prenose s majke na ćerku, s jedne Marije na drugu. Majčinstvo se ovde ne prikazuje kao ideal, već kao prostor borbe, nežnosti i prećutane snage. Savičević Ivančević piše o ženama koje su u isto vreme i stub i svedok svojih porodica, o onima koje rađaju, neguju, odlaze, vraćaju se. Kroz njih autorka pokazuje da majka nije samo figura brige, već i čuvarka sećanja, istorije i jezika, ona koja drži svet na okupu i kad ga više nema. Roman tako postaje svedočanstvo o majčinstvu koje traje i kad ga više nema ko izgovoriti. U njemu se, kao i u životu, majka pojavljuje u obliku glasa, pogleda, geste, kao nešto što nas određuje i kad mislimo da smo se od toga oslobodili. Ljeta s Marijom je knjiga o tome kako ljubav majke nikada ne nestaje, već menja oblik, kao vreme, kao more, kao sećanje.

Filmovi

Three Billboards Outside Ebbing, Missouri, 2017, Martin McDonagh

Imdb

Three Billboards Outside Ebbing, Missouri Martina McDonagha film je koji majčinstvo prikazuje kroz bes, bol i istrajnost. Glavna junakinja, Mildred Hayes, majka je ubijene devojke koja, razočarana neefikasnošću policije, postavlja tri bilborda na ulazu u grad da bi podsetila zajednicu i vlast na nepravdu koja je učinjena njenom detetu.

Film istražuje ono što se dešava kada se majčinska ljubav pretvori u gnev, kada bol postane jedini način da se zadrži veza s izgubljenim detetom. Mildred ne traži samo pravdu, već pokušava da pronađe smisao nakon gubitka koji je nepodnošljiv. Njena borba je i način da ostane majka, iako dete više nije tu. McDonagh prikazuje majčinstvo kao moralnu snagu, ali i kao oblik ludila koje nastaje kada svet ne prepoznaje nečiju tugu. Film ne nudi utehu, ali pokazuje da ljubav majke, čak i kada se izražava kroz bes, ostaje najdublji izraz ljudskosti. Three Billboards je priča o majci koja odbija da ćuti i time podseća da bol nije slabost, već dokaz ljubavi koja ne prestaje.

All About My Mother (Todo sobre mi madre), 1999. Pedro Almodóvar

Mubi

All About My Mother, Pedra Almodóvara jedan je od najvažnijih filmova o majčinstvu u savremenoj kinematografiji. U njegovom središtu je Manuela, medicinska sestra i samohrana majka koja, nakon smrti sina, kreće na put da pronađe dečakovog oca, trans osobu koju je napustila pre mnogo godina. Almodóvar majčinstvo prikazuje kao čin neprekidne brige, ali i kao emotivni, etički i duhovni proces. Manuela nije idealna majka, već žena koja voli do granice bola i gubi sve što voli, ali u toj ljubavi i gubitku pronalazi smisao. Film ne govori samo o jednoj majci, već o različitim oblicima majčinstva: biološkom, izabranom, simboličkom. Tu su i druge žene, prostitutka, glumica, monahinja, koje sve, na svoj način, postaju figure majke i brige. U tipičnom Almodóvarovom maniru, film spaja melodramu i empatiju, patnju i humor, dok pokazuje da majčinstvo nije ograničeno rođenjem deteta, već sposobnošću da voliš i čuvaš druge. All About My Mother je posveta ženama koje preživljavaju, leče, stvaraju i vole, čak i kad ih svet ne vidi.

Vetre, pričaj sa mnom, 2025, Stefan Đorđević

Vetre, pričaj sa mnom Stefana Đorđevića film je o majci koja nije fizički prisutna, ali čije prisustvo oblikuje svaki kadar. Polazeći od sopstvenog iskustva gubitka, Đorđević stvara intiman portret odnosa između sina i majke, u kojem tišina postaje prostor dijaloga. Majčinstvo je ovde prikazano kao nešto trajno i nevidljivo, kao energija koja pokreće sina da stvara, da pronađe smisao kroz umetnost i prisustvo u odsustvu. Đorđević ne idealizuje majku, već je prikazuje kao deo unutrašnjeg sveta, onog koji se ne može izgubiti. Vetre, pričaj sa mnom pokazuje da majčinstvo nije samo odnos između dve osobe, već i način na koji učimo da volimo, tugujemo i govorimo o onome što ne možemo izgovoriti. Film je, na kraju, nežni dijalog sa majkom koja još uvek odgovara, samo drugim jezikom.

Mother!,2017, Darren Aronofsky

Imdb

Mother! Darrena Aronofskog jedan je od najsloženijih i najkontroverznijih filmova o majčinstvu, jer taj pojam koristi kao metaforu za stvaranje, uništenje i žrtvu. Na površini, film deluje kao psihološki horor o ženi (Jennifer Lawrence) koja gubi kontrolu nad sopstvenim domom, ali ispod toga krije se alegorija o Majci Prirodi, o ženi kao izvoru života i beskrajnom objektu potrošnje. U kontekstu majčinstva, Aronofsky prikazuje majku kao arhetip stvaranja, ona gradi, neguje, rađa, a svet oko nje neumorno troši i uništava. Njen bol i bes postaju metafora za eksploataciju i nepoštovanje svega što daje život. Film pokazuje koliko je majčinstvo često neshvaćeno, potcenjeno i zloupotrebljeno, ali i koliko u njemu ima snage i božanskog elementa. Na kraju, kada se sve uruši, ostaje samo srce, doslovno i simbolično, kao jedini neuništivi trag ljubavi. Mother! je film o krajnjoj granici davanja: o majci koja daje sve, čak i kada joj ništa ne ostane. U Aronofskyjevom svetu, majčinstvo je i stvaranje i kraj, i bol i obnova, beskrajni ciklus života.

Lady bird, 2017, Greta Gerwig

Lady Bird Grete Gerwig jedan je od najiskrenijih savremenih filmova o odnosu majke i ćerke. U središtu priče su Christine „Lady Bird“ i njena majka Marion, dve žene koje se neprestano sukobljavaju, ali koje su duboko povezane i međusobno zavisne. Gerwig ne prikazuje majčinstvo kroz sentimentalnost, već kroz svakodnevne tenzije, sitne sukobe, ljubav koja je često gruba, ali iskrena. Marion je majka koja brine, ali i sudi, pokušava da zaštiti, ali i da kontroliše. Lady Bird, s druge strane, traži slobodu, ali ne može da pobegne od majčinog uticaja. Ovo je delo o neizbežnoj ambivalenciji o tome da istovremeno možemo voleti i povređivati, želeti bliskost i udaljenost. Na kraju, kad Lady Bird odraste, shvata da majčina kritika i hladnoća nisu bile odsustvo ljubavi, već njen nespretan izraz ljubavi. Film je zato dirljiva posveta svim majkama koje ne znaju uvek kako da kažu „volim te“, ali to pokazuju svakim svojim gestom.