Kakve posledice facelift može da ima na mentalno zdravlje?

Poznato je da se Nora Ephron loše osećala zbog svog vrata, ali Kris Jenner toliko voli svoj facelift da prodaje suvenire u njegovu čast: belu majicu i odgovarajući kačket sa natpisom I’ll Have What Kris Jenner Is Having. U eseju iz 2003. godine, prvobitno objavljenom u Vogueu, Ephron – koja je preminula 2012. godine – razmišljala je o potencijalnim rizicima i koristima operacije zatezanja lica i vrata, što je u to vreme bila donekle stigmatizovana tema. Sada, 22 godine kasnije, sve više javnih ličnosti otvoreno govori o facelift tretmanima. (Sonja Morgan, Marc Jacobs i Sia pridružuju se Jenner u onome što se naziva transparentnošću plastične hirurgije.) Zanimanje za facelift tretmane raste – samo pogledajte Google Trends grafikon za taj pojam u poslednjih 12 meseci.

Mnoge poznate ličnosti koje govore o svojim facelift tretmanima biraju da to učine jer su, poput Jenner, oduševljene rezultatima. Ali ako zavirite u anonimne forume poput Reddit-ovog r/PlasticSurgery, videćete složeniji skup iskustava. Istina je da su mnogi veoma zadovoljni rezultatima i doživljavaju značajan porast samopouzdanja nakon procedure. Ali drugi su razočarani, bore se sa depresijom ili anksioznošću tokom oporavka u izolaciji ili jednostavno osećaju da više ne liče na sebe.

Povezano:  Ko danas ima pravo da bude lep?

Razgovor o mentalnom zdravlju i plastičnoj hirurgiji je nijansiran i neophodan – a dobar plastični hirurg bi trebalo da ima mentalno zdravlje pacijenta na umu tokom celog procesa, od početnih konsultacija do oporavka. „Postoji mnogo dodirnih tačaka između efekata facelifta na mentalno zdravlje i slike tela, starenja, identiteta i samopoštovanja uopšte“, kaže Kiana Shelton iz Mindpath Healtha u Teksasu. „Kad god razmišljamo o bilo kakvoj promeni našeg fizičkog izgleda, istraživanje zašto to želimo može biti zaista korisno.“

Početne konsultacije

Prvo dolazi početna konsultacija, koja, kako navodi Američko udruženje plastičnih hirurga (ASPS), treba da uključuje temeljnu istoriju mentalnog i fizičkog zdravlja. Hirurzi bi trebalo da obrate pažnju na znakove upozorenja poremećaja telesne dismorfije (BDD) – mentalnog zdravstvenog stanja u kojem ljudi ne mogu da prestanu da razmišljaju o percipiranim nedostacima ili manama u svom izgledu – kao i na druga postojeća psihološka stanja i nerealna očekivanja o tome šta će promena u njihovom izgledu postići. Međutim, neke studije sugerišu da mnogi plastični hirurzi nisu baš dobri u prepoznavanju BDD-a; u jednom istraživanju iz 2016. godine, 84% plastičnih hirurga je reklo da su nesvesno operisali pacijente sa BDD-om.

Raghu Athré, plastični hirurg iz Teksasa, procenjuje da oko 10% potencijalnih pacijenata odbije jer nisu u pravom mentalnom ili emocionalnom stanju. „Kažem im: ‘Mislim da facelift nije odgovarajući tretman za vas u ovom trenutku, o tome možemo razgovarati u budućnosti’“, kaže on. „I rekao bih da se od tih pacijenata, oko 50% vrati kasnije i kaže: ‘U pravu ste. Verovatno mi je to bilo loše vreme da to uradim.’ Kada imate taj nivo iskrenosti, možete da birate pacijente koje želite da operišete i da dobijete sjajne rezultate.“

U fazi konsultacija, iskrenost je od vitalnog značaja, dodaje Dr. Athré. „Ako dođu i pokažu vam fotografiju s Instagrama, govoreći: ‘Želim ovo’, moralna i etička odgovornost hirurga je da kaže: ‘Slušajte, pre svega, to se neće desiti’ ili ‘To je moda’“, kaže on. „Moramo naučiti da se bavimo ovim i da ne radimo samo zbog profita.“

Period nakon operacije uglavnom je težak

Zatim dolazi sama procedura, praćena početnim postoperativnim periodom, koji obično traje oko dve nedelje. Čak se i pacijenti koji su zadovoljni konačnim rezultatom ponekad bore sa depresijom ili anksioznošću u prvim danima nakon operacije, zbog bola, nelagodnosti, izolacije i poteškoća sa spavanjem. Plastični hirurzi kažu da mogu pomoći u ublažavanju ovog rizika pripremajući pacijente za to kako će postoperativni period realno izgledati, i fizički i emocionalno.

„Kažem svojim pacijentima da će treći i četvrti dan nakon operacije biti depresivni – i kraj priče“, kaže Dr. Athré. „Moraju biti spremni na to.“

Michelle Lee, osnivačica Perk Plastic Surgery na Kaliforniji, savetuje pacijentima da se pobrinu da imaju voljenu osobu koja će biti sa njima ili da angažuju privatnu medicinsku sestru tokom procesa oporavka – ali svakako da ne budu sami. „Niko ne bi trebalo da prolazi kroz ovakvu proceduru potpuno sam“, kaže ona. „To je kao bilo šta u životu. Želite zajednicu da prođete kroz to sa vama. Ne morate to objavljivati na društvenim mrežama, ali bi trebalo da imate poverljivog prijatelja koji će vas podržati.“ Ona takođe savetuje pacijentima da izbegavaju ogledala prvih nekoliko dana, kada su modrice najgore, i da izađu iz kuće i u prirodu – „naravno, sa velikim šeširom.“

Yael Halaas, plastični hirurg za lice iz New Yorka, svojim pacijentima daje Exomind, tretman za mentalno zdravlje u ordinaciji koji koristi transkranijalnu magnetnu stimulaciju (TMS) za ciljanje specifičnih moždanih regija. „To je nešto što mogu da urade tokom tog početnog postoperativnog perioda što će im pomoći mentalno“, kaže ona.

Pacijentima koji već imaju terapeuta može biti korisno da zakažu virtuelnu sesiju ili dve u prvih nekoliko dana nakon operacije, sugeriše Noelani Sagapolutele, suosnivačica Wa’a Collective sa Havaja. „Moglo bi biti dobro da neko proveri virtuelno jer možemo da isključimo kamere, ali pacijent i dalje može da ostane povezan sa nekim“, kaže ona.

Uz pravilnu pripremu za ono što se očekuje, mnogi pacijenti otkrivaju da početni postoperativni period nije tako loš. Judy, koja je sebi priuštila facelift za svoj 60. rođendan, kaže da se osećala „malo klaustrofobično“ tokom prve nedelje, ali inače je bilo u redu. „Samo sam održavala pozitivan stav tokom celog iskustva“, kaže ona. „Odmarala sam se i, po nalogu lekara, uzimala lekove i antibiotike.“ Za nju je to bilo potpuno vredno truda; „oduševljena“ je rezultatima. „Zaista sam želela da se osećam mlado spolja koliko sam se osećala iznutra“, kaže ona – a sada se tako i oseća.

Početni postoperativni period oporavka takođe nosi rizik od zavisnosti od opioida za neke pacijente, kao što je slučaj kad god se opioidi propisuju za ublažavanje bola nakon bilo koje operacije. Iako ASPS ima smernice za propisivanje opioida, studija iz 2021. pod naslovom Da li su lekari plastične hirurgije u SAD-u opremljeni da se suoče sa opioidnom epidemijom? otkrila je da je odgovor na to pitanje ne – ili, kako studija navodi, „Postoji neispunjena potreba za praktičnom i sveobuhvatnom obukom u vezi sa bezbednim propisivanjem opioida među stažistima plastične hirurgije.“

Međutim, svaki hirurg sa kojim sam razgovarala objasnio je kako pomažu pacijentima da upravljaju rizikom od zavisnosti. Ove metode uključuju skrining za istoriju zavisnosti; proveru pacijentove nedavne istorije propisivanja (zakonski obavezno u New Yorku); uključivanje specijaliste za ublažavanje bola, ako je prikladno; davanje prioriteta umrtvljivanju i nenarkotičnim lekovima; i izbegavanje određenih opioida, kao što je oksikodon. Druga metoda je usavršavanje hirurških i anestetičkih tehnika tako da pacijentima manje verovatno bude potrebna jaka sredstva protiv bolova. „Uz dobru tehniku uopšte, pacijenti su zapravo udobni nakon facelifta“, kaže Dr. Halaas. „Izveštavaće da se osećaju zategnuto, ali ne i da osećaju bol.“

Zavisnost od plastične hirurgije

Zatim postoji percepcija da je sama plastična hirurgija zavisnost – da je facelift tretman sklizak teren, onaj koji vodi do želje za rinoplastikom, blefaroplastikom, liposukcijom itd. Zavisnost od plastične hirurgije nije uključena u DSM-5, za razliku od zavisnosti od alkohola i poremećaja upotrebe supstanci. Međutim, poremećaj telesne dismorfije je uključen, a naučne rasprave o zavisnosti od plastične hirurgije teže da je karakterišu kao simptom ili rezultat BDD-a.

Hirurzi sa kojima sam razgovarala o potencijalu zavisnosti od plastične hirurgije imali su nijansiran pogled na tu ideju. Ponekad se zaista dešava „zanos pažnje“, kako to Dr. Halaas naziva: „To je kao održavanje kuće: Moje kupatilo je užasno, pa moram da ga zamenim. Onda kažete: Moja kuhinja bi takođe mogla da izgleda bolje. Ofarbao sam prednji deo kuće, ali uređenje dvorišta izgleda malo zapušteno.“ Dr. Lee koristi drugu analogiju: „Samo zato što ste uradili facelift ne znači da ste spremni za ostatak života. To je kao da kažete: ‘Želim da budem zdrav i fit, ali ću trčati samo jedan maraton, i to je to.’ Da li je odlazak u teretanu zarazan? Mislim da nije. Ali mora biti proporcionalan.“

I opet, sve je to vrlo individualno. Judy je odabrala svog hirurga, doktoricu Lee, jer je želela prirodan izgled, a dve godine nakon operacije, njeni prioriteti se nisu promenili. Uradila je neke injekcije, uključujući Daxxify i Botox, ali bez dodatnih operacija. „Nikada ne želim ništa preterati“, kaže ona. „Jednostavno nisam takva osoba.“

Nisu svi zadovoljni rezultatima

Kada se početni otok i modrice na licu smanje, pacijenti mogu da vide rezultate. Dok su mnogi pacijenti srećni svojim izgledom nakon facelifta, neki nisu – ili zato što su imali nerealna očekivanja ili je nešto pošlo naopako. Međutim, stopa kajanja je relativno mala u poređenju sa drugim kozmetičkim plastičnim operacijama: studija iz 2024. godine, koja je obuhvatila 2.153 recenzije pacijenata sa faceliftom, otkrila je da je 92,24% bilo pozitivno, a 7,76% negativno. Iako redak, ovaj rizik je ipak vredan razmatranja zbog dubokih posledica koje može da ima na mentalno zdravlje. Sagapolutele kaže da nezadovoljstvo rezultatima može čak dovesti do „psihološke štete.“

Elizabeth Kanna, menadžerka brenda i AI-a, imala je dve procedure na licu – jednu kojom je bila zadovoljna i jednu kojom nije. Prvo je uradila facelift donjeg dela lica i vrata 2017. U početku je bila uglavnom zadovoljna rezultatima, ali su joj ostali manji ožiljci sa strane lica koji joj se nisu sviđali, a rezultati facelifta vrata nisu trajali onoliko dugo koliko je očekivala. Takođe je bila nezadovoljna načinom ponašanja doktora, kaže da je žurio sa procedurom i da je veliki deo operacije vodio stažista. „Osećala sam se kao da sam platila hirurga, ali sam na kraju dobila njegovog mlađeg saradnika“, kaže ona. „Da li bih to ponovo uradila? Da, sa drugim hirurgom.“

Zatim, 2024. godine, imala je proceduru potpunog obnavljanja lica (uključujući blefaroplastiku i lasersko obnavljanje lica) sa svojim prijateljem, Adamom Scheinerom, kozmetičkim hirurgom za lice u Kaliforniji. Imala je značajno bolje iskustvo tokom celog procesa. „Bilo je više emocionalne podrške i puno podrške u vezi sa očekivanjima oporavka“, kaže ona. I bila je oduševljena rezultatima. „Osećam da imam oči kao sa 30 godina. Moja ćerka me stalno zove ‘Doe eye’“, kaže ona. „Svaki put kada operem lice ili nanesem šminku, osećam da mi je koža tako zdrava.“

Društvena stigma

Zatim, tu je društvena stigma sa kojom se treba nositi. U nekim zajednicama, dobijanje facelifta može dovesti do društvene stigme jer se percipira kao sujeta, lažno ili bacanje novca. „Možda je u Hollywoodu super prihvaćeno, ali u nekim sferama, kao što su crkva ili vlada, moglo bi se smatrati: ‘Šta si to, dođavola, upravo uradila?’“, kaže Sagapolutele. „Zbog nečega za šta ste mislili da će biti tako sjajno, zapravo biste mogli da doživite društveni pad.“

Ali s druge strane, postoji i potencijalna društvena korist. Kada izgledate mlađe, ljudi vas bolje tretiraju, a kada izgledate privlačnije, veća je verovatnoća da će vas zaposliti i više vam platiti. Na kraju krajeva, živimo u društvu u kojem se mladost i lepota visoko cene, pa dobijanje facelifta može biti poslovna odluka, kao i lična. „Ponekad postoji profesionalni ili društveni standard koji osoba oseća da treba da ispuni“, kaže Shelton. „Mi smo društvo koje stavlja veliki pritisak na izgled. Bez obzira na to koliko je vaš uticaj velik ili mali, bilo da je to samo vaš uži krug ili ste u javnosti, svest o izgledu je utkana u tkivo naše kulture. I to je nešto o čemu svi razmišljaju.“

Neki od ovih faktora mogu učiniti da facelift tretmani zvuče kao ogroman rizik po mentalno zdravlje – ali za neke pacijente, facelift može biti životna promena, donoseći značajno poboljšanje samopouzdanja koje dovodi do ispunjenijeg društvenog života, zamaha u karijeri, pa čak i nove romanse. „To vidimo stalno“, kaže Halaas. „Ljudi imaju obnovljen osećaj samopouzdanja. Teže da budu aktivniji i društveniji. Osećaju da njihova spoljašnjost odražava njihovu unutrašnju vitalnost. Takvo je zadovoljstvo imati pacijente srećne i radosnije.“ Shelton kaže da ovo povećanje samopouzdanja takođe može uticati na mentalno zdravlje: „Može stvoriti manje socijalne anksioznosti ili manje simptoma depresije, posebno ako je njihov izgled bio okidač za njihovu patnju.“

Emocionalne promene ponekad mogu biti toliko snažne da se osećaju kao fizičke promene. Athré priča o jednoj pacijentkinji koja je imala facelift i rekla: „Osećam se mnogo energičnije. Niste mi popravili štitnu žlezdu, ali sada želim da radim stvari. Želim da izađem na večeru sa mužem. Osećam se ponovo privlačno.“

Judy kaže da je veoma srećna kako izgleda nakon facelifta: „Moje ćerke obe kažu da izgledam kao kad su bile mlade, tako da mi je to dalo dobar osećaj jer sam imala tako prirodne rezultate“, kaže ona. Dodaje da je njen facelift doveo i do poboljšanja njenog fizičkog zdravlja. „Dao mi je više motivacije da ponovo vežbam. Pre, posebno tokom COVID-a, bila sam lenja i nisam vežbala toliko. Ali kada osećate da vaše lice izgleda tako dobro, želite da i telo ide uz to. Tako sam počela da vežbam, bavim se hot jogom, idem na časove tenisa, zaista sam se posvetila fizičkom zdravlju. Ponovo sam se zdravo hranila.“

Ipak, Nora Ephron je odlučila da ne radi facelift jer nije želela da rizikuje neželjene promene. „Radije bih žmirkala u ovo moje jadno lice i vrat u ogledalu nego se suočila sa strancem koji sumnjivo liči na bubanj“, napisala je. Međutim, svoj esej je zaključila priznanjem da je fizički znaci starenja i dalje muče: „Naravno da je istina da sam sada starija, mudra i spokojna i blaga. I takođe je istina da iskreno razumem šta je važno u životu. Ali pogodite šta? Na karju krajeva, to je moj vrat.“

vogue.com