Je li nova serija kreatora Gilmore Girls jednako vredna bingevanja?

Kada bi mi neko rekao da do kraja života mogu da gledam samo jednu seriju, 95% sam sigurna da bih izabrala Gilmore Girls. (Ostalih 5% čuvam za dane kada preferiram serije koje me više intelektualno stimulišu.) Jednostavno je – to je serija ka kojoj se uvek okrećem kada ne znam šta da gledam, bilo da sam srećna ili tužna, nervozna ili opuštena, Gilmore Girls su uvek dobar izbor. Tako sam ovu seriju pogledala nebrojeno puta – i da, neke ikonične epizode znam napamet – jer nikada nisam uspela da pronađem ni jednu koja joj je slična. Molim vas, ne predlažite mi Parenthood kao zamenu, nije isto.

Zato sam bila jako srećna kada sam čula da izlazi nova serija sa potpisom Daniela Palladina i Amy Sherman-Palladino, roditelja (onih dobrih sezona) Gilmore Girls. Ako vam se učinilo da u jednom trenutku serije sve kreće nizbrdo – znate, Rory se ponaša onako kako od nje ne očekujemo, a Luke odjednom ima dete koje se nikako ne uklapa u narativ – to je zato što su Daniel i Amy napustili seriju. Vratili su se tek u nastavku Gilmore Girls: A Year In Life, a serija je dobila kraj kakav je bio planiran od početka – znala sam da nijedna devojka pri dobroj svesti ne bi odbila Logana! Dakle, ovaj duo stoji iza svega što smo voleli u seriji, a njihov stil je toliko prepoznatljiv i ikoničan da je bilo nemoguće ne primetiti njihovo odsustvo. S tim u mislima, puna nade i visokih očekivanja, upalila sam prvu epizodu nove serije Étoile.

Courtesy of Prime Video

Daniel i Amy su nakon Gilmore Girls već sarađivali na seriji The Marvelous Mrs. Maisel, koja nije stekla popularnost poput Gilmorki, ali jeste oduševila brojne fanove. Međutim, nisam sigurna da se Étoile piše ista sudbina. Premisa je naizgled jednostavna: Postoje dve plesne kompanije – pariska Le Ballet National i njujorška Metropolitan Ballet Theater – koje nakon Covida ne mogu da povrate popularnost. Poprilično očajni, vođe ovih kompanija odlučuju se da učine baletnu verziju razmene učenika, da zamene svoje najbolje balerine, baletane i koreografe. Navodno, ovo bi trebalo da bude odličan marketinški potez u univerzumu serije, u kom balerine prate drame i paparazzi. Nisam mogla da se oduprem utisku da bi u stvarnom svetu retko kome bilo stalo do toga koja balerina radi u kom pozorištu, ali možda sam to samo ja.

Otresla sam tu svoju pretpostavku, u međuvremenu uputivši sebi niz uvreda kako samo nisam dovoljno kulturno obrazovana da primetim značaj te odluke – naravno da bi New Yorkeri došli da gledaju pariske primabalerine! Međutim, čak i kada sam prešla preko toga, bilo mi je jako teško da se upustim u ovu radnju. Pre svega, možete da zamislite koliko likova upoznajemo – cela dva plesna studija! I onda kada ih upoznamo, oni se zamene, tako da vam je potrebna neverovatna koncentracija kako biste uopšte znali ko je ko i šta se dešava. Ne šalim se, u jednom trenutku se scena iz konferencijske sale preseli na morsku oluju, tako da uopšte nisam znala šta gledam. (Gledala sam buntovnu balerinu koja će da radi sve osim da pleše, pa čak i da ode na ribarske proteste.) Već u prvoj epizodi bilo mi je previše svega – previše ekscentričnih likova, različitih (i teških) ličnosti, previše lokacija – tako da nisam mogla a da se ne zapitam kako su ovaj svet stvorili ljudi koji su izmislili šarmantni Stars Hollow.

Courtesy of Prime Video

Verujem da je ova tema bila samo preveliki zalogaj, jer bi mnogo jednostavnije bilo da pratimo samo jednu baletsku školu, nevažno da li je ona u Parizu ili New Yorku. Na taj način bi pre uspeli da se povežemo sa likovima – što je jedan od najvećih kvaliteta Gilmore Girls. Na primer, htela sam da znam više o francuskoj balerini Mishi (koja je prvobitno živela u Parizu, pa je poslata u New York, pa se sada vraća u Pariz, vidite o čemu govorim?), ali ona nekako nije mogla da stigne na red od 150 drugih likova. Serija stavlja veliki fokus na balerinu Cheyenne (onu sa broda), koja je izuzetno nedopadljiva. Ona je kao Rory u svojoj najgoroj fazi, ako na to još dodamo steroide. Suprotstavlja se svima i stalno je nervozna bez nekog konkretnog razloga. Sav potencijalni šarm ove serije gubi se u opštoj zbrci likova i radnje koja nipošto nije graciozna i elegantna poput baleta, već više podseća na noćni klub u tri ujutro, kada više niko ne zna ni s kim je došao ni zašto je tu.

Pa ipak, na momente šarm Daniela i Amy uspeva da ispliva iz sveg tog haosa kroz dovitljive šale. Par puta sam se malo zakikotala. U najboljim momentima, likovi serije Étoile su domišljati i imaju doskočice koje se oslanjaju na poznavanje pop kulture – ali ni približno kao Lorelai Gilmore. Pominje se TikTok, Emily in Paris i mnogi drugi fenomeni o kojima bi i Lorelai sigurno pričala 2025. godine. Pa ipak, iako su mi reference na pop kulturu u Gilmore Girls često promicale (jer sam u vreme njihovog nastanka znala samo za Bratz i ponije), opet nekako uspevaju da budu izvedene bolje od savremenih, koje apsolutno razumem. Možda zato što likovi pomalo zvuče kao boomeri koji pokušavaju da održe konverzaciju sa svojim Gen Z detetom, a možda i zato što pričaju bar tri puta sporije od Gilmorki – ostavljajući nam vremena da osuđujemo njihove doskočice. U jednom trenutku sam seriju ubrzala na 1.25 x, just to feel something. Bilo je malo bolje.

Courtesy of Prime Video

Ipak, moram da priznam da su baletske scene zaista lepe i mislim da bi mogle da oduševe sve koji vole ovu umetnost. Možda je moja greška što sam previše očekivala od ove serije, retko ko bi mogao da uđe u cipele Gilmorki. Sasvim je prirodno da se stil ovih kreatora promenio, ipak je prošlo više od dvadeset godina, ali ipak sam očekivala da će da zadrže barem delić one inicijalne privlačnosti. Neko je prokomentarisao da je problem ove serije što nije dovoljno smešna da bi je nazvali komedijom, a nije ni dovoljno dramatična da bi bila drama, a mislim da upravo u tome leži problem. Étoile je mogla da nam servira vrhunsku baletsku dramu, sa svim rivalstvima, tenzijom i strašću, ili simpatičnu komediju kakve ovi kreatori znaju da stvore. A nije učinila ni jedno. Međutim, ova serija vam hoće popuniti vreme (epizode traju po bar 50 minuta) i ako volite balet, dajte joj šansu, možda vaš utisak bude bolji od mog. Ali ako tražite novu comfort seriju, ipak vam predlažem da ponovo uključite Gilmore Girls. Po ko zna koji put.