Sedam filmskih transformacija Emme Stone koje ostavljaju bez daha

Sa obrijanom glavom, replikama koje (vrlo namerno) zvuče kao korporativne floskule, te stvaranjem još jednog nezaboravnog filmskog lika, Emma Stone nastavlja da pomera granice novog zlatnog doba kinematografije. Dvostruka dobitnica Oskara za La La Land (2016) i Poor Things (2023), ne prestaje da potvrđuje neustrašivost u svom zanatu, a poput savremene Katharine Hepburn redefiniše šta sve može biti ženska uloga na filmskom platnu. Naravno, sve u buntovnoj suprotnosti očekivanjima rigidne industrije. Takva je i u najnovijem filmu, Bugonia, mračnoj sci-fi komediji Yorgosa Lanthimosa, premijerno prikazanoj na Filmskom festivalu u Veneciji. Ako ste se osećali nelagodno ali zadivljeno tokom gledanja Poor Things, pripremite se na još jedno takvo iskustvo od strane ovog maestralnog filmskog dua.

Iako u Yorgosovim ostvarenjima, Emma dostiže neuhvatljive visine, ostatak njenog portfolija nije ništa manje živopisan. Žene koje igra su složene, inteligentne, senzualne i duboko nesavršene. Od oštrog komičnog ritma u Easy A, preko dirljive ranjivosti u The Favourite, do oštre kontradiktornosti u Birdmanu i nadrealne drskosti u Poor Things, Emma Stone se nikada ne ponavlja. Svaka njena uloga dolazi sa osećajem reinvencije, dokazujući retku umetničku evoluciju u Holivudu: dokaz da autentičnost ipak pobeđuje konvencionalnost. U nastavku donosimo 7 filmova s neverovatnim transformacijama Emme Stone, a koje vredi gledati iznova i iznova.

Easy A (2010)

U ovoj duhovitoj i britko satiričnoj priči, Emma Stone igra Olivu Penderghast, pametnu, duhovitu tinejdžerku koja postaje meta glasina u svojoj srednjoj školi. Film prati njene snalažljive pokušaje da iskoristi laži i tračeve u svoju korist, balansirajući između humora i društvenih komentara o prihvatanju i identitetu. Emma je ovde prepoznatljiva po svojoj sposobnosti da kroz stil, držanje i izraze gradi lik koji je istovremeno zabavan, autentičan i slojevit. Kroz suptilne promene izražava različite faze Oliveinog emocionalnog putovanja – od nesigurnosti do samopouzdanja, što lik čini izuzetno živim.

La La Land (2016)

Los Angeles u filmu Damiena Chazellea postaje scenografija za ljubavnu priču između glumice Mije (Emma Stone) i džez muzičara Sebastiana (Ryan Gosling). Dok film istražuje težinu snova, ambicija i kompromisa u svetu umetnosti, Emma pokazuje kroz ples, pevanje i mimiku gradi lik koji je istovremeno ranjiv i odlučan. Njena transformacija ovde oslikava unutrašnje putovanje lika. Film je vizuelno raskošan, sa paletom boja koje odražavaju Mijinu unutrašnju borbu, dok Emma Stone uspeva da kroz svaki kadar prenese složenost svojih ličnih i profesionalnih izbora – zbog čega je za ovu ulogu i dobila Oskara.

Battle of the Sexes (2017)

Ovaj biografski film prati istorijski meč između teniserke Billie Jean King i Bobbyja Riggsa, događaj koji je promenio percepciju ženskog sporta. Emma Stone je u ulozi Billie Jean King pokazala fizičku i emotivnu transformaciju, a sve kako bi verno dočarala sportsku ikonu 1970-ih. Jednako je važna i unutrašnja disciplina koju prenosi kroz izraz lica, držanje i energiju na terenu. Film istražuje borbu za jednakost, lične i društvene konflikte, dok Emma uspeva da od haotičnog sportskog meča napravi intimnu, emotivnu priču o samopouzdanju, hrabrosti i otpornosti.

The Favourite (2018)

Smešten u ekstravagantnom, ali mračnom svetu britanske kraljice Anne, još jedan film Yorgosa Lanthimosa prati Abigail Hill (Emma Stone), mladu ženu koja se pomalo nesigurno probija kroz dvor i intrige. I ovde je njena transformacija kompleksna: kroz istorijske kostime, frizure i način držanja, Emma gradi složen lik – od skromne, povodljive osobe do manipulativne figure koja koristi svoj šarm i inteligenciju. Yorgos koristi statične kadrove i pažljivo komponovane scene da naglasi svu nelagodnost i moć dvorca, dok Emma Stone pokazuje unutrašnju borbu i evoluciju svog lika.

Cruella (2021)

Omiljeni film sa referencama na detinjstvo, donosi priču o mladosti ekscentrične i beskompromisne zle junakinje Cruelle de Vil, u vreme punk scene u Londonu 70-ih godina prošlog veka. Emma Stone oličava sav njen bunt, kreativnost i ekscentričnost, a svojom transformacijom uspeva da nam večito ozloglašeni lik predstavi u novom svetlu, tako da prema njemu osetimo saosećajnost, razumevanje, pa čak i simpatije. Dok spaja dramu i humor, film je vizuelno i modno impresivan. A Cruella (p)ostaje ikona stila, kao i neko o kome više ne sudimo samo na osnovu površine.

Poor Things (2023)

Dok je ne tako mali broj ljudi napuštao bioskop tokom projekcije ovog filma, znala sam da oni koji imaju uvid u to da umetnost u svom najvišem obliku ume da bude i teška, i šokantna, i – ne za svakoga. Emma Stone igra Bellu Baxter, ženu koju je jezivi naučnik oživeo, a koja sada istražuje svet sa radoznalošću i neukrotivnom dečijom energijom. Njena transformacija je radikalna: specijalni efekti i kostimi oblikuju fizički izgled, dok emotivna transformacija njenog lika istražuje žensko odrastanje, identitet, želju za slobodom i neprestano učenje o svetu oko sebe. Film je jedan od onih koji ne možete da uporedite ni sa jednim drugima, a vizuelno očaravajući čak i onda kada se u njemu osetite klaustrofobično. Vredi ga pogledati i nekoliko puta.

Bugonia (2025)

Michelle Fuller (Emma Stone) je šefica iz velikih farmaceutskih krugova, sa savršeno isfeniranom kosom, u Louboutin štiklama, Stanley čašom u ruci, dok iz zvučnika bruji Chappell Roan, a iz usta izlazi niz korporativnih floskula. Sve dok jednog dana ne biva kidnapovana, potpuno obrijana i modra, vezana za dušek, a pod sumnjom da je ona vanzemaljac koji planira da uništi Zemlju. Film je intenzivan, provokativan i šokantan, kako se od Yorgosa i očekuje, naročito dok istražuje granice ljudskosti, korporativnog zla i lične kontrole kroz napetu narativnu strukturu. Na mnogo načina, postigao je ono što je Adam McKay želeo sa Don’t Look Up: ovo je oštar, britak društveni komentar o svetu u kome živimo.