Nova kultura življenja koja može da produži vaš životni vek je sve popularnija

Zdrav život, piramida kvalitetne ishrane, nužne fizičke aktivnosti – sve su to informacije koje me prate od početka školovanja, ali primećujem jedan trend koji sva ta znanja stavlja na desetu potenciju. ‘Biti zdrav’ kao da je prestala da bude lična odluka i postala je moralni imperativ. Sa svim dostupnim informacijama, kako mogu sebi dozvoliti da živim nezdrav život? Sled te logike takođe upućuje na to da za neke bolesti i zdravstvene situacije nije kriva sudbina ili loša genetika, već ja lično. S obzirom na to da živimo sve duže, možda i nije loša ideja uzeti stvar u svoje ruke.

Produžiti životni vek ili zdravstveni vek?

Činjenica je da živimo duže, ali da li starost mora biti okružena pojmovima kao što su nepokretnost, bolest i slabost? Ovo je pitanje koje se sve glasnije čuje u medicinskim krugovima. Ako se produži očekivani životni vek osobe, zašto ne produžiti i zdravstveni život osobe? Ideja o zdravstvenom veku čovekovog života je novijeg kova. Nisu sve osobe u 70-im godinama života jednako vitalne. To sam prvi put spoznala kad me je žena starija od 60 godina prešišala dok sam se penjala prema vrhu zvanom Rigi Kulm koji se nalazi na 1.798 m nadmorske visine. Čime se ona hrani?, pomislila sam u tom trenutku preispitujući sve svoje zdravstvene odluke u životu. Nova kultura življenja za dugovečnost počinje upravo od toga – čime se hranimo.

Osnovna pravila dugovečnosti

U kulturi koja se razvija oko dugovečnosti pliva mnoštvo informacija u kojima je lako utopiti se. Neke od osnovnih principa možete primeniti već danas:

• Izbegavati rafinisani šećer u širokom luku: kad pričamo o šećeru, primarno se misli na beli kristal koji je sveprisutan i neizbežan. Kao kultura zavisna od šećera tek otkrivamo zastrašujući stepen posledica koje ostavljaju ti slatki kristali kad ih unosimo u prekomernoj količini. Ovo ne znači da treba izbegavati testeninu, hleb ili voće, ali držati unos rafinisanog šećera (i hrane koja ga sadrži) pod kontrolom uveliko može da poboljša kvalitet zdravlja i našeg života.
• Trening snage je najvažniji: trening koji mnoge žene izbegavaju zbog ‘straha’ od nabildovanog izgleda je zapravo najvažniji oblik fizičke aktivnosti. Trening snage jača kosti koje u starosti lako postaju krhke, ali povrede kostiju je moguće sprečiti ako počnemo sa vežbama snage. Osim toga, prilikom dizanja tegova telo stvara takozvane faktore rasta koji celom telu daju mlađi izgled.
• Hodanje je zaista bitno: ovaj princip dugovečnosti je mnogima najlakše da uklope u svoj život, a pravilo od 10.000 koraka dnevno je veoma zdrav dnevni cilj koji može da pridonese dugovečnosti.
• Antioksidansi: dnevna doza povrća i voća koje je bogato antioksidansima je longevity navika na kojoj će vaše telo biti i te kako zahvalno, i da zaista može da napravi veliku razliku. Oni pomažu kod ublažavanja i sprećavanja upale u telu koje čine organizam starijim.
• Mikrobiom je ključ: grana medicine o kojoj sa dobrim razlogom sve više čujemo, i te kako doprinosi produženju zdravstvenog veka. Pravilnom ishranom koja je bogata vlaknima, fermentisanim namirnicama i probioticima možete poboljšati zdravlje vašeg mikrobioma.
• Spavanje zaslužuje prioritet: iako je svaka vrsta odmaranja često u negativnom fokusu, zapravo odmaranje, a pogotovo spavanje zaslužuje primarnu poziciju u vašem životu. To je period kad se telo regeneriše i popravlja, stoga je dobar i kvalitetan san jako važan za dugovečnost.

Prevencija bolesti je u najvećem fokusu

Biti i ostati zdrav, pored toga što postaje moralni imperativ, postaje i metod zdravstvenih ustanova. Prevencija bolesti i produženje zdravstvenog veka je cilj moderne medicine, stoga ne treba da čudi što je nadograđivanje znanja dovelo do stvaranja jednog novog trenda za koji smatram da neće biti samo još jedan u nizu wellbeing trendova. Longevity, odnosno dugovečnost, postaje cela nova kultura življenja i kao način odnosa prema sebi i svome telu se već širi među zaljubljenicima u zdrav život.