Šta je Dostoyevski core i kako je Kant postao trending tema?

Baš dok sam završavala prvu knjigu Braća Karamazov sam na društvenim mrežama naišla na objavu „Goodbye brat summer, hello Bratya Karamazov fall“, što me je zasmejalo. Pre svega, ne nailazim svaki dan na memove o piscima, iako verujem da postoje grupe u kojima se članovi šale kroz citate velikih svetskih mislilaca. Drugo, zaintrigiralo me je neobično poređenje velikog ruskog realiste sa Charli XCX. Nakon kraćeg istraživanja shvatila sam da ovo nije samo šaljiva fotografija koju mi je servirao algoritam, već celi nišni trend na društvenim mrežama. Iako to možda ukazuje da treba da provodim manje vremena na internetu, odmah sam shvatila koncept Dostoyevski fall.

Veliki problem društvenih mreža (jedan od) jeste potreba za etiketiranjem svega. Preskakanje doručka obeležavamo kao almond mom, kolekcije poslovne mode kao corpcore, a čitanje ruskih klasika mogli bi označiti kao dark academia, ili prosto izmisliti novi naziv – Dostoyevski core. Iako prepoznajemo problem, iz nekog razloga ne možemo da prestanemo da kreiramo brojne estetike i žanrove koji su postali veliki deo online diskurza. Svakako sve ove oznake ne treba shvatati ozbiljno, jer velikim delom nastaju ili se upotrebljavaju u šali. Iako mi spajanje pisaca sa trendi rečju poput core deluje kao oksimoron, ovaj fenomen pokazuje rastuću popularnost ne samo sa Dostojevskog, već i drugih velikih pisaca i mislioca.

Fasciniranost autorima danas se izražava na nešto drugačiji način. Da, korisnici na društvenim mrežama citiraju najpoznatije romane Dostojevskog (najviše Bele noći) i obožavaju njihovu atmosferu, ali najviše ih prvilači celokupna estetika i osećaj koji prožima ta dela. Iako je možda teško zamisliti da ljudi vole i čeznu za hladnom, malom sobom u Rusiji 19. veka, upravo to je ono što Dostoyevski core označava – stare slike, poderane tapete, pisanje pod svetlošću sveće, su neke od fotografija koje korisnici dele pod ovom oznakom. Jasno je da bi retko ko poželeo da živi u uslovima u kojima je živeo Raskoljnikov, ali popularnost ove tmurne estetike mogla bi da se pripiše jesenjoj melanholiji. Sa druge strane, postoje brojni razlozi zašto i dan danas uživamo u ovim tmurnim delima.

Emily Wall

Pre svega, od 2020. se beleži veliki porast čitanja i kupovine knjiga, vođen generacijom Z. BookTok je igrao ulogu u popularizovanju čitanja, a na društvenoj mreži postoje brojni korisnici koji promovišu svoje omiljene autore. Pored popularne beletristike, na BookToku (i BookTubeu) mnogo korisnika promoviše i klasike svetske književnosti. Od Kafkine Metamorfoze (Kafka era je takođe postala nišni trend na TikToku), preko Slike Doriana Graya, pa do Dostojevskog – na društvenim mrežama se govori i o kultnim klasicima. Konkretno Dostojevskog je dodatno popularizovala anime serija Bungou Stray Dogs u kojoj su likovi bazirani na velikim piscima, a Fjodor Dostojevski je jedan od glavnih zlikovaca. Mnogi korisnici su izjavili da ih je ovaj anime naveo da pročitaju neka od njegovih dela.

Privlačnost Dostojevskog i Kanta, trenutnih favorita na društvenim mrežama, leži u melanholiji kojom njihova dela zrače. Ljudi čitaju kompleksne knjige i žele da to bude primećeno, što postižu pravljenjem estetike kojom prikazuju da su i oni složeni, baš poput likova iz romana. Pored površnih razloga, možemo pretpostaviti da je jedan od razloga zašto ova dela i danas rezonuju sa čitaocima taj što istražuju unutrašnje nesigurnosti i anksioznost sa kojom se većina ljudi susreće. Unutrašnje borbe i konflikti glavnih likova odraz su sredine u kojoj se nalaze, sa čim se čak i novije generacije, iako odrasle na internetu, mogu poistovetiti. Društvene mreže takođe cene autentičnost (koju često pretvaramo u trendi estetiku), a ovi pisci su doneli likove koji su sirovi, nesavršeni i složeni.

Danas gotovo svako iskustvo pretvaramo u meme (čak i kada je u pitanju smrt) ili u estetiku. To nas je na neki način onesposobilo da prosto uživamo u umetnosti bez da u svakom trenutku razmišljamo kako ono što konzumiramo izgleda spoljašnjem svetu (is it giving?). Sa druge strane, možemo reći da je ovo prosto novi način kreiranja zajedništva – na kraju krajeva, ljudi se vekovima povezuju kroz zajedničke interese. Međutim, kada su u pitanju Dostojevski i Kafka, ne mogu da ne primetim suptilnu ironiju u njihovoj popularnosti na društvenim mrežama. Da su ovi pisci živi i danas, čisto sumnjam da bi bili avidni korisnici društvenih mreža, a pogotovo TikToka. Društvene mreže su sada jedan od ključnih pokazatelja relevantnosti, a Dostojevski i Kant se trenutno nalaze među najtrendi piscima.