Simbolika iza najpoželjnijeg donjeg veša sezone važnija je nego što mislite

Prošlog leta odlučila sam se da svoj ormar ispunim slatkim odevnim predmetima koji su mi izmamljivali osmeh na lice svaki put kada bih ih obukla. Da, baby majice sa mašnicama apsolutno bih mogla da zamislim na jednoj od svojih malih rodica, za koje bi one bile savršen fit za neki rođendan ili odlazak u bioskop, ali s obzirom na to da ove komade uglavnom nosim kod kuće, oni za mene jednostavno predstavljaju dnevnu dozu dopamina. A grown woman in a baby tee, peva Lorde na svom najnovijem albumu koji proslavlja duboko poznavanje same sebe, oslanjajući se na ovaj nostalgični trend. A lepršave pidžamice u nežnim bojama, vintage veš, micro šortsevi sa mašnicama, majice sa trešnjama i čipkastim dodacima, u poslednje vreme su izuzetno popularni, u svim starosnim grupama.

Mislim da je porast popularnosti ove slatke, mladalačke i delikatne estetike u modi bio neminovan. Kao što većina devojaka u jednom trenutku shvati da je roze zapravo lepa boja – uprkos godinama odbijanja svega što nas asocira s njom – tako su nam se i slatki detalji koje smo voleli u detinjstvu ponovo pojavili na paleti ukusa. Tu su čipka, mašnice, pastelne boje, pa čak i medvedići, lutkice i druge igračke koje nas vraćaju u neko bezbrižnije vreme. U modi je veš sa vintage prizvukom, kakav su nosile Little Women i junakinje filma The Virgin Suicides. Ove elemente mogli smo da vidimo na revijama renomiranih modnih kuća – od Chloé koja je na reviji za jesen/zimu 2025 predstavila niz nežnih, svilenih haljina sa čipkom koje podsećaju na spavaćice, preko Miu Miu koja svilenkasti donji veš iz 60-ih godina vraća u vidu haljina, pa do Valentino kolekcije za proleće/leto 2025 koja uspešno kombinuje slatke devojačke detalje sa buntovnim elementima.

Ponovo su u fokusu donji veš i pidžame kakve smo nosile na pragu između detinjstva i adolescencije, ali sa savremenim twistom koji obožavaju it devojke poput Devon Lee Carlson i Amelie Gray. Veliki deo ove modne odluke zasniva se na nostalgiji, eskapizmu i sveopštem prihvatanju devojčice u sebi, što je tema koja se poslednjih godina gotovo konstantno provlači u pop kulturi, sa trendovima poput balletcore, cottagecore, just a girl i coquette estetike. A nemoguće je govoriti o trendu nošenja veša kao odevnog predmeta i ovim girly, nežnim elementima punim babydoll haljinica, čipke, svile i puderastih boja, a ne pomenuti Sabrinu Carpenter, koja je nakon svog albuma Short n’ Sweet postala oličenje ove vintage estetike. Štaviše, mislim da su njeni plavi uvojci, čipkaste haljinice i bloomers, te inspiracija koju crpi od legendarnih it devojaka iz prošlog veka delom i zaslužni za popularnost nežne estetike u mainstreamu.

Kako god da nazovete ovu estetiku – coquette, boudoir, soft power – činjenica je da ona prevladava lingerie trendovima, a nežnost koja se oseti u zraku polako se preslikava i na svakodnevne letnje outfite u kojima biramo prozračne tkanine i haljine koje izgledaju poput spavaćica. Na neki način, prihvatanje svoje nežne, lepršave strane – u modi i mentalno – danas vidim kao odraz bunta prema društvu koje nastoji da nas uveri da je sve što je ženstveno inherentno loše, detinjasto i znak bespomoćnosti. (A ovo govorim kao devojka koja je godinama odbijala sve što bismo mogli opisati kao girly.) Kako modni trendovi potvrđuju, danas ne samo da je u redu biti ranjiv i nežan, nego je čak i in. A dok ovi trendovi zvuče poput bezopasne nostalgije uvijene u pastelnu čipku i neopisivo su mi slatki, teško je ignorisati štetne tematike i ideologije koje potencijalno možemo da asociramo s ovom estetikom.

Courtesy of Sabrina Carpenter

Kako smo videli donji veš, problem sa ovom estetikom leži u njenoj kontradiktornosti – iako proslavlja ženstvenost i nežnost, nemoguće je ove trendove ne povezati sa tradicionalnim normama i podelom uloga, te konzervativnim stavovima. Svilenkaste spavaćice kakve su žene nosile 60-ih godina su kao mač sa dve oštrice – prelep podsetnik na ženstvenost koju treba da negujemo, ali i suptilan način na koji se patrijarhat uvlači u naše ormare i spavaće sobe. Mnogi ove čisto bele, široke spavaćice povezuju sa promocijom purity kulture – ali, na primer, Sabrinina otvorena seksualnost čini da njeni modni izbori izgledaju u potpunosti suprotno, oslobađajući ove vintage komade od patrijarhalnog prizvuka koji im inherentno pripisujemo. Međutim, ponovo se vraćam maču s dve oštrice, jer će mnogi da naglase da i seksualizacija tradicionalno juvenilnih elemenata takođe promoviše pogrešne vrednosti.

Nije teško shvatiti odakle ovakve kritike proizlaze, pogotovo kada imamo na umu da je Nabokovljev roman Lolita, u kom se protagonista zaljubljuje u dvanaestogodišnju devojčicu i danas izuzetno popularan, a mnogi ga čak i romantizuju. Uprkos tome što su ovi trendovi fokusirani na proslavljanje vlastite ženstvenosti, a ne želja da se udovolji male gazeu, ženama se i to obija o glavu, jer je mladalačka neiskvarenost nažalost izuzetno seksualizovana. Toliko da danas, kada uvodimo ovu estetiku u svoje ormare, ne možemo a da se ne zapitamo koliko ona igra u korist ovakvih fantazija?

Courtesy of Pathé

Ali kada devojaštvo postavljamo tako blisko konzervatizmu i tradicionalno ženstvene elemente vidimo kao odraz patrijarhalnih vrednosti, postavlja se pitanje gde nas to ostavlja kada je u pitanju izbor donjeg veša. Donji veš, bilo da ga nosimo u svoja četiri zida ili kao modni statement, pitanje je ukusa. Svaka žena neće odabrati udobni Calvin Klein brus iz kampanje sa Kendall Jenner, ali neće se ni svaka poistovetiti s coquette stilom. I dok verujem da je izuzetno važno poznavati političke i društvene trendove koji stoje iza naših modnih izbora, ne mogu a da ne pomislim da je svemu najvažnije kako se sama žena zapravo oseća u svom vešu ili lingerie haljinama. A možda najvažnije pitanje koje treba da si postavimo jeste: Kada će ženski veš zaista postati ženski izbor – bilo da je u pitanju zavodljiva čipka ili lepršava spavaćica – bez konstantne potrebe društva za njegovom seksualizacijom? Kada ćemo kao društvo da shvatimo da se ne vrti sve oko muške fantazije, te da je ženski izbor pitanje našeg ličnog ukusa, želja i potreba?