Gužve na plažama zamenila sam planinama – i to je bila moja najbolja letnja odluka dosad

Već nekoliko godina razmišljam o Dolomitima. Kako ne skijam i ne bordam (nikad nije kasno da naučim), o ovom delu južnih Alpa, koje je UNESCO zapisao na svoju listu svetske baštine zbog jedinstvene geologije i pejzaža, razmišljam uglavnom leti. Gužve i sveopšta letnja euforija za mene su više razlog da ostanem kod kuće, nego da krenem u bitke za parking i mesto na plaži gde ću spustiti peškir. Imam svoj secret summer spot gde sa zadovoljstvom lovim vikende, ali planovi za duži dvo (i više) nedeljni klasični odmor u špici sezone već me desetak godina zaobilaze (i to je u redu). Umesto toga, privlače me planine, a poslednjih nekoliko godina se o tome priča kao o sjajnoj alternativi svemu gore navedenom. Konačno, ove godine sam, zahvaljujući jednom slučajnom pozivu (recite da novim iskustvima bez puno razmišljanja), to i priuštila, i bila je to najbolja letnja ideja dosad.

Povezano: Čaroban Nacionalni park Triglav: Ovo su staze koje možete obići za vikend

Zašto su planine leti super izbor za odmor

Dok se nizije i obale leti pregravaju pod gomilom turista i visokih temperatura, planine nude osvežavajuću alternativu. Leti dolaze kao prirodni klima uređaj, bez buke i betona, kao prostor tišine, svežine i aktivnog odmora. Sve više ljudi leto ne povezuje samo sa morem, već i sa planinskim pejzažima koji leti pružaju jedinstvenu kombinaciju zelenila, aktivnosti u prirodi (u meri koja vam odgovara) i mentalnog mira. I zaista, pogled na vrhove koji su već milionima godina tihi posmatrači vremena i koji su isto toliko planinara i putnika ispratili svojim vizurama, na neki duhovniji način umiruje (evo, dokaz da čim odem u planine, počinjem da razmišljam kao monah). Za mene su planine prostor tišine i prostranstva, otvaraju um i šire horizont, a četiri dana provedena u planinama čine se kao duplo više, nekako potenciraju vreme, a proporcionalno toj potenciji ja se brže odmorim (true story). Sve postaje sporije, jednostavnije i prisutnije.

Povezano: Regenerativne farme su nova odredišta za odmor, pronašli smo lepe primjrke u regiji i šire

Letovanje u planinama nudi širok spektar aktivnosti: planinarenje, biciklizam, penjanje, trail trčanje, joga na otvorenom, jahanje, pa čak i letnje sanjkanje. Sve to bez gužvi, bez asfalta i bez pritiska tempa. Ja sam se u četiri dana provedenih u Dolomitima držala trekinga i planinarenja, a planinski vazduh me je održavao energetski svežom. Ima nešto u tim visinama što budi određeni adrenalin kojeg nema u nizijama. Strme stene, alpske livade i nepredvidivo svetlo prilično su lepa vizura koja će vam na trenutak zatvoriti usta, i prisiliti vas (na najlepši mogući način) da posmatrate, budete u miru i divite se ponizno nečem toliko većem od vas – prirodi. U tom trenutku se budi strahopoštovanje i skromnost, a na to često zaboravimo u svakodnevnom životu. Takođe, planinska sela često čuvaju autentičnu tradiciju, miran ritam i lokalnu kuhinju. Domaći sirevi, planinske pečurke, šumski plodovi, lokalna vina i dezerti pričaju priču kraja kroz ukus i miris. Planinski turizam je više posvećen održivim vrednostima, lokalnoj proizvodnji, malim domaćinstvima pa će svi koji tome naginju, u planinama pronaći ono što traže; manje konzumerizma, više iskustva, stvarnog, autentičnog i tihog.

Dolomiti za početnike

Smešteni u severoistočnoj Italiji, Dolomiti obuhvataju regije Trentino-Alto Adige i Veneto. Iako će vam se činiti da su daleko (barem sam ja imala taj utisak), udaljeni su samo pet sati vožnje autom (mi smo kretali iz Zagreba), i to je ujedno najlakši način da dođete do tamo (u dobrom društvu vreme će proleteti). Najpoznatiji vrhovi Dolomita su Marmolada (najviši, 3343 m), Tre Cime di Lavaredo, Monte Pelmo, Civetta. Međutim, priznaću vam, vrhovi me nisu zanimali ovaj put, samo opušteno ležerno hodanje kroz planinske staze za mir u glavi. Ima ih puno, sve su dobro označene, a uglavnom ćete do početka rute koju odaberete, doći autom, sparkovati ga i krenuti da hodate. Tre Cime di Lavaredo jedna je od najpoznatijih ruta u Dolomitima, kružna staza oko 10 km koja nudi spektakularni pogled. Alta Via 1 i Alta Via 2 su višednevne rute za iskusne planinare i prolaze kroz najlepše delove Dolomita. Lago di Braies je popularno jezero sa laganim šetnjama oko njega. Ruta Sella Ronda (oko 55 km) je legendarna za bicikliste dok će penjači biti jako srećni u Dolomitima koji su poznati po feratama, osiguranim stazama koje vode kroz strme stene. A šta sam ja videla?

Prvi put u Dolomitima

Odmah na početku planiranja Dolomita, znali smo da ne želimo neke velike i teške poduhvate već prijatan planinski trodnevni treking, puno smeha i kvalitetnih razgovora (svakom bih preporučila ovakav girls only trip). Nisam se puno raspitivala unapred već sam se prepustila prijateljici u ruke koja je Dolomite obišla u svim sezonama. Nije bilo greške. Iako će mnogima prvo na pamet pasti Cortina d’Ampezzo kao elitno odredište skijaša, mi smo se odlučile da ćemo spavati u manjem planinskom gradiću u blizini, San Vito di Cadore. Manja je gužva, nema hotela i dobijate mirnije i šarmantnije iskustvo boravka. Prodavnice, restorani, Aperol Spritz su vam nadohvat ruke, a za sve ostalo sele bismo u auto i na nekih dvadesetak minuta udaljenosti kroz planinske prevoje stizale do zacrtane destinacije za hike. Za nekog ko je prvi put u Dolomitima, vizure ostavljaju bez daha. Ta planinska sela kao utisnuta u stene, izgledaju kao predimenizonirani wallpaper. Ima nešto toliko moćno u planinskom kraju dok se vozite zavojitim brdovitim putevima, a pogledom kao da vas sami vrhovi prate i ne puštaju vas na miru, ili sam zapravo ja bila ta koja je pratila njih, teško je reći, opčinjenost njima je intenzivna kad su vam tako blizu, a tako daleko.

Cinque Torri i sve što vam je blizu

Prvi dan smo odlučile da posetimo Rifugio Lagazuoi, smešten na vrhu Monte Lagazuoi, iznad Passo Falzarego. Ovo je najviši i najveći planinski rifugio u području Cortine d’Ampezzo (nalazi se na 2 752 m), sa jednom od najimpozantnijih terasa u Dolomitima. Do gore nismo išli peške već žičarom sa kojom vam treba dvadesetak minuta, što nas je brže spojilo sa impresivnim pogledom na okolne vrhove poput Marmolade, Tofana, Civette i Cime di Fanes, ali i manje umorilo. Zato smo se spuštale nazad otprilike sat vremena ( i nešto sitno), što nekada zna da bude i zahtevnije za kolena i bedra (koja su mi o tom spustu pričala još danima). Dobra strana kada koristite žičaru jeste što možete više toga da obiđete pa smo veću istom danu krenule na još jedno brdo. Bile su to Cinque Torri. Žičara nas je ponovo vodila do gore, ali ne do samog vrha, već smo se gore popele na Nuvolau gde se nalazi i istoimeni rifugio do kojeg ljudi i hrana stižu isključivo peške. Moram li da vam kažem da je pogled fantastičan. Nakon toga nas je ponovo čekao spust niz planinu, napet, malo strmiji, ali vredan bolnih gležnjeva, kolena, butina.

Cascate di Fanes i višesatno ležanje na proplancima

Drugi dan nam je bio rezervisan za šumski hike, a manje skakanje po vrhovima. Cascate di Fanes su spektakularni vodopadi smešteni unutar Regionalnog prirodnog parka Dolomiti d’Ampezzo, nedaleko od Cortine d’Ampezzo. Ovaj prirodni fenomen obuhvata niz slapova smeštenih u uskom kanjonu, a najpoznatiji je Fanes di Sotto, visine oko 120 metara. Za one koji traže dodatnu avanturu, postoji via ferrata Giovanni Barbara, koja omogućuje prolazak ispod samog vodopada. Ovaj put zahteva osnovnu opremu (kaciga, pojas, karabin) i vodi kroz stene uz vodopad, pružajući jedinstven doživljaj. U ovu šumsku šetnju, blažeg uspona, ležanje uz ledeni potok gde vam čak ne smeta što je pre koji dan prošlo stado domaćih životinja (možete zamisliti kako sam to zaključila?), je uključeno.

Gde jesti u Dolomitima?

Kako smo se tih dana motale oko Cortine d’Ampezzo, tamo je bilo i najviše opcija restorana pri čemu je bitno da rezervišete unapred (ili imajte sreće kao mi). Klasici italijanske kuhinje vas ovde neće zaobići, ali to je sasvim u redu. I ovo putovanje me je podsetilo na onu da se najbolje stvari dogode neplanirano pa smo tako tražeći mesto za ručak u Lago di Misurina (ovde će vam se najviše dopasti hotel u stilu Wesa Adersona, za ostalo produžite dalje), svoj dream spot za taj dan pronašle u La Baita San Zuogo, jednom usputnom restoranu na brdu koji i nije možda imao najbolju hranu, ali je imao najbolju livadu, kafu i Aperol Spritz, odnosno poligon za višesatno odmaranje uz duge razgovore. Takođe, hrana u njihovim planinskim domovima (već spomenuti rifugio) je sjajna, lokalna, traditional i definitivno preporuka da je ne zaobiđete kada se dočepate kojeg od vrhova.

Gde spavati u Dolomitima?

Uvek bih odabrala manje mesto za povoljniji smeštaj iz kojeg vozimo dalje, što smo na kraju krajeva i učinile time što smo rentale prijatan apartman u San Vito di Cadore. Airbnb je uvek dobra opcija za pretraživanje ovog tipa smeštaja, iako hotela u poznatijim gradovima poput Cortine ne nedostaje. Planinski domovi takođe nude odličan smeštaj, a buđenje u planinama je uvek dobra ideja. Takođe, iznajmljivanje kampera, a videla sam ih puno (i to ću uraditi sledeći put), je moguć i pruža vam svojevrsnu slobodu, toliko priželjkivanu gde se zaustavite na nekoj od brojnih lokacija za kampere, prespavate i doživite ta hladnija planinska jutra.

Zaključak

Planine leti su stanje uma. Ko ih jednom iskreno doživi, lako će zameniti vrevu za uspon, a taj uspon za korak po korak do sebe, i to stazom koja miriše na smrekovu šumu i vodi do unutrašnjeg mira. Ponovilo se!