Bili smo na desetom DIPMOD-u i prisetili se u čemu je čar diplomskih kolekcija

Postoji nešto neodoljivo u tim prvim studentskim kolekcijama koje mlade nade predstavljaju publici – u neutaživoj gladi za stvaranjem, mladenačkom žaru i mašti koja se još slobodno igra, neutišanim proračunatim kalkulacijama o dopadljivosti. Iako je poželjno da mladi modni dizajneri već u počecima razmišljaju o publici kojoj se svojim dizajnom obraćaju, ono što ih čini uzbudljivima jeste upravo ta iskrenost izraza, sloboda od kompromisa i hrabrost da modom progovore lično, sirovo, pa ponekad i pomalo naivno.

Otkako Tekstilno-tehnološki fakultet u Zagrebu organizuje reviju diplomskih kolekcija studenata modnog dizajna DIPMOD, a u utorak je obeležio veliku desetu godišnjicu, u publiku sedam pogonjena radoznalošću. Za razliku od nedelja mode ili drugih revijskih platformi, na DIPMOD-u nema grandioznih produkcija, scenografije ili sponzorskih obeležja koja vrebaju iz svakog kutka, čitav fokus smešten je na predstavljanje višemesečnog rada koji su, uz podršku mentora prof. art. dr. sc. Jasminke Končić i dr. sc. Duje Kodžomana, mladi modni dizajneri posvetili artikulaciji i prezentaciji svojih priča.

Posmatrati kako se pred našim očima raspliću sve te ideje i izvedbe, ali i nadilaze granice ponekad izuzetno skučenih mogućnosti, poprilično je inspirativno, a mogla bih bez preterivanja da kažem i katarzično. Verovatno će se sa mojom konstatacijom složiti mnogi koji već godinama rade (u kojoj god kreativnoj industriji), ali mladalački polet i uzbuđenje koje nose novi počeci s vremenom se, neminovno, utišaju u žamoru svakodnevice, sigurnosti i iskustva. Osim što su podsetnik na lepotu onih dana kada je pred tobom ceo svet, diplomske kolekcije divan su dokaz da entuzijazam zaista može da pomeri planine. Vicko Racetin, čiju je diplomsku kolekciju žiri proglasio najboljom na DIPMOD-u 2023. godine, kako bi materijalizovao svoju viziju naučio je da plete i sve komade je samostalno ispleo, a ta oduševljavajuća odlučnost i predanost krasi i ovogodišnju pobednicu Blanku Gotić koja je svoju diplomsku kolekciju Obedience in Fragments od početka do kraja realizovala sama.

Koncept kolekcije zasnovala je na pomodnjavanju tradicionalnih i verskih obeležja kao što su sveta hramska odeća, poligamno oblačenje i kulturna i spomenička baština. Osim nesvakidašnje ideje koju je temeljila na proučavanju načina i kulture odevanja mormonske verske zajednice, stručni žiri koji su činili digital director Vogue Adria Nives Bokor, Nikica Ivančević i Vjeko Franetović iz brenda eNVy room, fotograf Denis Butorac i modni dizajner Vicko Racetin, posebno je primetio zavidan nivo Blankine veštine izrade, promišljenost koju je utkala u svaki detalj kao i razrada priče kojoj se mlada dizajnerka studiozno posvetila prezentujući na pisti jednu zrelu i zaokruženu kolekciju. Odluka, verujem, nije bila nimalo laka jer je ovogodišnji DIPMOD bio zaista impresivan – ispunjen šarenolikom paletom vizija i estetika, zanimljivim linijama inspiracije, inovativnim pristupima dizajnu i upečatljivim detaljima koji svedoče o nepobedivoj moći kreativnosti i mašte.

U vibrantnom koloritu i voluminoznim siluetama, Antonija Bracanović svoju kolekciju zasnovala je na istraživanju tradicije i kulture romskog odevanja. Antonija Bucić okosnicu svoje modne priče pronašla je u sveprisutnim društvenim mrežama i njihovu uticaju na korisnike, modnu industriju i industriju lepote. Patricia Djedović inspiraciju je pronašla u antimodnim elementima subkultura poput punka, dok se Dino Dujić bavio biblijskim motivima i ulogom odeće u tekstovima Starog i Novog zaveta. Jana Filipčić istražuje performativni karakter odeće, Marta Jurčić poetiku kubizma u oblikovanju modne kolekcije, a Jagoda Kukulj nadahnuće pronalazi u formi skulpture i njenoj socijalnoj dimenziji.

DIPMOD nije samo revija, to je prostor u kojem se rađaju novi glasovi hrvatske mode, a njegovo jubilarno izdanje je, sudeći po viđenom, dokaz da na scenu stupa nova generacija koja ima šta da kaže i već jako dobro zna kako da ideje sprovede u delo. Njihov zarazni entuzijazam i posvećenost ne samo da osvajaju, nego nas i podsećaju na ono pomalo zaboravljeno uzbuđenje i onaj polet sa kojim smo na svojim počecima pomerali planine. Dobro je ponekad ponovo prizvati tu misao. Prisetiti se tog nenadmašnog osećaja da je sve moguće.

U nastavku pogledajte i druge fotografije iz backstagea: