Ukoliko ste barem malo upoznati sa kulturnom scenom 20. veka, sigurno ste čuli za Eve Babitz i Joan Didion. Istina, Didion je verovatno bila (i ostala) poznatija, zbog svojih memoara The Year of Magical Thinking i Blue Nights, potresnih priča o životu nakon smrti muža i usvojene kćerke, kao i zbog toga što je mnogi smatraju jednom od pionirki novog novinarstva (a pisala je i za Vogue). S druge strane, ime Eve Babitz je na neki način vremenom zaboravljeno, ali spisateljica Lili Anolik je 2014. uspela da Babitz ponovo učini zvezdom.
Kako je Anolik oduvek osećala privrženost ka Babitzinom radu, koji ju je, kako zapisuje, obuzimao, insistirala je da napiše članak o nekadašnjoj it devojci, za koji je razgovarala s Eveinim prijateljima i porodicom, ali i lično upoznala spisateljicu. Zaista, profil je bio toliko uspešan da su sve Babitzine knjige ponovo vraćene u štampu, a danas služe kao simbol intelektualnog statusa i krase police novih it devojaka poput Kendall Jenner. Anolikina ljubav prema Babitz (iako ni sama ne zna da li svoje dviljenje treba da naziva ljubalju) rezultovalo je knjigom kroz koju je dublje istražila Evein život, Hollywood’s Eve. Nedavno je Anolik svoju seriju radova o Eve Babitz upotpunila knjigom Didion and Babitz, kojoj je već sama premisa presudila da će postati bestseller.
Kako na početku navodi, Anolik je prosto morala da napiše ovu knjigu. Naime, Eveina sestra Mirandi javila joj je da su u Eveinom starom ormaru pronašli paket pun pisama, koji je zaintrigirao, ali i uplašio spisateljicu, jer je znala da kada uđe u Babitzin svet, sve ostalo oko nje deluje manje važno. Ipak, odlučila je da pregleda paket pun pisama i u njemu je pronašla dragulj – pismo upućeno Joan Didion. Ono što joj je delovalo zabavno jeste ton kojim je pismo napisano, ljubavna svađica, kako ju je nazvala, jer u pismu Eve suptilno vređa Didion, na prisan način na koji mogu da vas povrede samo osobe koje vas poznaju, odnosno, puca tačno u srce.
To pismo poslužilo je kao ishodište memoara o ovim spisateljicama, it devojkama vremena kada su književnici bili poznate ličnosti i šetali ruku pod ruku sa rock zvezdama. Ali knjiga je upravo samo to – priča o životima Didion i Babitz, sa tek pokojom naznakom o njihovom prijateljstvu i rivalstvu, u vreme kada je Babitz posećivala Didion i njenog muža u Los Angelesu. Zapravo, samo to pismo nije bilo deo neke šire korespondencije, već prosto izraz Babitzinih emocija koji nikada nije poslala. Ta činjenica mi nije toliko ni smetala, pre svega zato što zaista nisam očekivala da Anolik ima toliki uvid u privatne živote ovih žena, ali je jasno da je upravo taj uvid nedostajao da bi ova knjiga bila ono što sam zamišljala da bi mogla da bude.
Didion vs. Babitz narativ
Pre svega bih rekla da su za mene obe biografije bile beskrajno zabavne, jer volim da saznajem više o životima žena koje su bile važne u umetnosti i kulturi. Tako dobijam uvid u neka druga vremena, u druge gradove, druge živote, koji nisu fiktivni, ali zbog sve svoje dramatičnosti bi mogli da budu. Međutim, kao da je ova knjiga bila previše podeljena na – ovo je Eve, ovo je Joan; Eve je neshvaćena umetnica, Joan je hladni perfekcionista – zbog čega je sve delovalo kao jedno veliko poređenje ovih sjajnih žena, zbog kog ni jedna nije uspela da dođe do izražaja. Osim što Anolik ima jasnog favorita, meni se generalno ne dopada narativ koji žene postavlja jednu protiv druge. Jasno je da su na sceni imale nesuglasice, koje je zasigurno potpalilo to što su se obe bavile istim poslom, a shvatale ga na potpuno drugačiji način, ali ne vidim zašto bi postojala potreba da sada, toliko godina posle, podrivamo to rivalstvo, a deluje mi kao da je to utisak koji mnogi čitaoci dele sa mnom.
Njihov odnos, veoma sažeto prikazan u ovoj knjizi, meni prosto deluje kao komplikovan odnos dve žene, koji autorica na neki način preuveličava. Primetila sam njenu sklonost ka tračevima, koji su, da, vrlo senzacionalni i vrlo uzbudljivi i dramatični, ali istovremeno deluju vrlo neozbiljno u biografiji. Takođe, tu je dosta pretpostavki autorice, koje krije iza reči možda preterujem, možda umišljam, imam utisak… Dok je, naravno, mogla steći utisak o Eve, koju je poznavala i sa kojom je razgovarala, nagađanja o Joan mora da temelji samo na onome što je načula, što mi ne zvuči dovoljno kredibilno da bi se našlo u knjizi. S obzirom na to da je Anolik na neki način jednako kritična do Didionine novinarske preciznosti kao i Babitz, to i ima smisla. Ono što je Anolik pokušala da nam pokaže jeste da Didion i Babitz predstavljaju dve suprotnosti koje savršeno opisuju spektar američke ženskosti, ali mislim da je to mogla postići i bez suprotstavljanja ovih žena.
Kroz celu knjigu primetne su autoričine tendencije ka senzacionalizmu, te diskurz koji sam smatrala pomalo, ako ne u potpunosti, uvredljivim. Kao što sam rekla, tračevi koji se prožimaju kroz ovu knjigu zaista jesu zabavni, ipak retko ko lako odoleva senzacionalizmu, ali ne znam koliko ima mesta za to kada govorimo o književnicama kao što su Babitz i Didion. Njihovi životi su bili dovoljno zabavni sami po sebi – recimo, Babitz je izlazila s Jimmom Morissonom – tako da zaista nije bilo velike potrebe za dodatnim nagađanjima kao što su pretpostavka da je Didion bila alkoholičarka ili da je njen muž bio gay. U svoj svojoj skandaloznosti, knjiga ne ispunjava očekivanja koja ime postavlja.
Međutim, kada sve to uzmemo u obzir, opet je glavno pitanje da li mi je knjiga bila zabavna, i odgovor je da. Iako sam na momente morala duboko da udahnem i zanemarim narativ koji mi se nije dopadao, priča me je veoma zanimala. Svima koji žele da osete atmosferu Los Angelesa u 60-im i 70-im godinama prošlog veka pre svega bih preporučila da zaista pročitaju ove dve sjajne autorice, ali i knjiga Didion and Babitz može da posluži kao uvid u događaje u pozadini, kako je Didion zapravo pomogla Babitz da njena priča bude objavljena u Rolling Stoneu, ili ko su romantični partneri i prijatelji koji su inspirisali njihove radove. Pri pristupanju ovoj knjizi treba imati u vidu njenu prirodu, ali ako vam se čita nešto što asocira na Gossip Girl sedamdesetih, uživaćete u pričama o nekadašnjim LA it devojkama.