Koliko Dept. Q serija na Netflixu ima sličnosti sa stvarnim životom?

Ne pamtim da me je neka serija ostavila sa toliko pomešanih osećanja. Koliko nešto jezivo istovremeno može da bude i predivno, potresno emotivno, uz sve one scene zbog kojih se naglo skreće pogled s ekrana, ali i ne odvaja od istog. Dept. Q je nova psihološka triler serija zasnovana na serijalu romana danskog pisca krimi fikcije, Jussi Adler-Olsena. Naime, postoji ukupno deset knjiga koje prate bivšeg detektiva Carla Mørcka, nakon što postane šef jedinice za nerešene slučajeve, odeljenja Q. Prva sezona na Netflixu prati samo jedan od njih: tajanstveni nestanak tužiteljke Merritt Lingard.

Fokus je na vrlo preciznim psihološkim portretima likova, sa obiljem duševne, emocionalne i fizičke patnje koju možemo da nanesemo jedni drugima – iz ljubavi, osvete ili puke zabave. Zbog svega toga, ova brutalna i maaestralno strukturisana priča pored napetosti izaziva i osećaj duboke empatije. Zasluge za to idu Scottu Franku poznatom po seriji The Queen’s Gambit, a koji je briljirao i u ovoj adaptaciji. No, koliko je Dept. Q zasnovana na istinitim događajima i stvarnim iskustvima autora?

Detinjstvo autora imalo je veliki uticaj na njegove knjige

Adler-Olsen je još pre nekoliko godina govorio o tome kako je njegovo detinjstvo oblikovalo njegovo pisanje. Otac mu je bio lekar, zbog čega je cela porodica živela u „tri psihijatrijske bolnice“ dok je bio dete. „Odjednom sam imao mnogo prijatelja među pacijentima,“ rekao je Adler-Olsen, koji je očigledno ovde pronašao mnogo elemenata za svoju priču.

Život u bolnicama značio je i da je Adler-Olsen prisustvovao obdukcijama i terapijama elektrošokovima, što je kasnije koristio u pisanju. „Za mene su život i smrt rano postali očigledni i puni značenja, i nikada me nisu plašili. To me je dosta oblikovalo u razumevanju toga koliko čovek može biti iskrivljen. Koliko normalno može biti da istovremeno u sebi nosiš i dobro i zlo. Dovoljno je samo da se dogodi pogrešan događaj u pogrešnom trenutku da bi ono loše prevladalo.“

Netflix

Lične osobine autora u glavnom junaku

Adler-Olsen otkrio je i da je u glavnog junaka serije uneo i delove svoje ličnosti, uključujući i pravo ime (autorovo puno ime je Carl Valdemar Jussi Henry Adler-Olsen). „Jedna osobina koju delimo je određeni stepen lenjosti,“ objasnio je pisac. „Oduvek me je bilo sramota zbog toga, pa sam uvek bio vredan iz straha da ne upadnem u lenjost. U suštini, zavidim [Carlu] što može da podigne noge i odrema.“ Međutim, Adler-Olsen je naveo i pozitivne osobine koje deli sa svojim glavnim likom, poput toga što mu kreativne ideje dolaze same i što ume da bude direktan – naglašavajući da je Mørck koji svima govori istinu u lice ipak još odvažniji od njega.

Tvorac serije je radnju premestio iz Kopenhagena u Škotsku

Jedna od najvećih razlika između romana Adler-Olsena i Netflixove serije jeste mesto radnje. Tvorac serije, Scott Frank, odlučio je da premesti priču iz Kopenhagena u Edinburg i da za glavnu ulogu postavi engleskog glumca. „Zbog Matthewa, shvatio sam da će glavni lik biti Englez, ne Škot, i da će biti zabavno ubaciti njegovu netrpeljivost prema Škotima, samo zato što mu je bivša žena Škotkinja“ rekao je. „Nikad ranije nisam video seriju koja se dešava u Edinburgu, a grad je prelep – spoj modernog i srednjovekovnog“. Tako, uz mnogo dinamičnih akcija, grad postaje jedan od važnih likova u seriji.

Netflix

Glumačka postava je istraživala stvarne zločine

Iako je Dept. Q serija većinski zasnovana na fikcionim romanima, članovi glumačke ekipe tražili su inspiraciju u stvarnim slučajevima. Tako je Chloe Pirrie, koja u seriji glumi otetu advokaticu Merritt Lingard, otkrila da je detaljno istraživala pravni sistem u Edinburgu: „Sudski sistem je često prikazivan na televiziji, naročito u BBC-jevom dokumentarcu Murder Trial, pa sam mogla da vidim kako funkcioniše.“

Na osnovu svog istraživanja, Pirrie je zaključila da bi „Merritt apsolutno bila neko ko je izvan tog zatvorenog kruga“ i da bi bila u sukobu s njim. „To mi je odmah govorilo da je reč o osobi koja verovatno nije omiljena – ali kojoj to verovatno ni najmanje ne smeta.“ Takođe je želela da realistično prikaže kako izgleda biti zatvoren u hiperbaričnoj komori, zbog čega je mnogo vremena provela istražujući efekte samice i njen psihološki uticaj na ljude.

Iako tumači glavnu ulogu u Dept. Q, Matthew Goode nije bio previše upoznat sa izvorom priče i imao je određenu slobodu u kreiranju svog lika. Kako kaže, želeo je da izbegne čitanje knjige kako se ne bi povezao s onim delovima koji nakon toga neće ući u adaptaciju serije: „Imali smo priliku da osmislimo drugačiju prošlost. Tako da Mørck ostaje pomalo zagonetan ljudima, i to je, između ostalog, razlog zašto želim da se vratim u drugoj sezoni.“