Ekskluzivno za Vogue, Demi Moore o navikama koje su joj promenile život - i kosu

Vogue je s nagrađivanom glumicom razgovarao o nezi kose, meditacijskim nizovima i izuzetno ohrabrujućim grupnim chatovima.

Od svih mesta na kojima sam očekivala duhovno iskustvo, virtuelna soba za sastanke Demi Moore nije bila jedno od njih. Moje uobičajene lokacije za spiritualnu spoznaju (zadnje sedište Ubera u ponoć, visoko iznad Heathrowa ili u tri sata ujutru) ovog puta nisu bile u igri. Bili smo samo Moore, ja i solidna Wi-Fi mreža. Povod razgovoru bilo je njeno novo imenovanje za globalnu ambasadorku brenda Kérastase, pa smo, sasvim prirodno, započeli s njenom kosom dugom do bokova.

„Postoji predivna ideja u tradiciji američkih starosedelaca da je naša kosa poput naših molitvi, što je duža, to se više vraća zemlji, kako bi se te molitve mogle ostvariti“, govori mi, objašnjavajući da je nakon godina eksperimentisanja shvatila kako više ne želi da joj kosa bude išta drugo osim onoga što već jeste.

„Nakon što su mi obrijali glavu [1997., zbog uloge u filmu G.I. Jane Ridleyja Scotta], imala sam osećaj: ‘I šta sad?’ Imala sam kratku pixie frizuru, bob, bila sam plava, crvena, imala sam slojeve, šiške, probala sam sve i poželela sam jednostavno da je pustim da raste.“ Od tada joj se, kaže, puštanje kose da naraste duga, gotovo do poda, puna molitvi, energije i istorije, činilo najusklađenijim s onime u šta se pretvarala kao osoba.

Photo: Getty Images, Demi Moore i Bruce Willis 1997. godine.

Prisećajući se dana s gotovo potpuno obrijanom glavom, Moore kaže da se tada osećala ogoljenije nego u bilo kojem poslu u kojem je bila bez odeće. „Nisam imala kosu iza koje bih mogla da se sakrijem ili s kojom bih mogla da se igram“, priseća se, „ali to je bio lep deo procesa u kojem sam naučila kako da se osećam dobro u svojoj koži i odbacim potrebu da se pretvaram u nešto drugo.“

Taj meditativni pogled na svet kao da zrači iz Moore. U trenutku našeg razgovora bila je u nizu od 245 dana svakodnevne meditacije, a kaže mi da joj je ta praksa radikalno promenila život. Osim toga, ono što je drži prizemljenom jeste i grupni chat, njeno „sestrinstvo“, u kojem članice dele tri stvari na kojima su zahvalne, tri straha ili izazova i jednu afirmaciju ili osobinu koju žele da razviju.

„Mi smo društvena vrsta, u našoj prirodi je da delimo“, objašnjava kad je pitam kako je nastao taj lanac poruka pun pozitivnosti. Za Moore je odgovornost prema drugima izuzetno važna, a ovaj način je, kaže, sredstvo „da sebi dopustiš da budeš viđena i da znaš da nisi sama“. Na kraju krajeva, to je podsetnik da smo mi ljudi više slični nego različiti.

Armani Privé, Oscari 2025., Getty Images

Čitav modus operandi Demi Moore čini se usmerenim na povezivanje. Bilo s porodicom (upravo su uveli porodični čitalački klub kojem bih se rado pridružila) ili u poslu (snimanje za Kérastase s Inez i Vinoodh opisuje kao oslobađajuće iskustvo), u njoj postoji stalna potreba da pronađe zajednički jezik, ili barem nešto temeljno što se može deliti. I, povrh svega, oseća se dobro u sopstvenoj koži.

„Volim to što sam u mladosti eksperimentisala i to podstičem i kod drugih, ali u jednom trenutku sam došla do onoga u čemu sam se osećala najprijatnije, najmirnije i što je najviše odražavalo mene, a to je bilo nešto vrlo jednostavno“, kaže mi, blistajući s ekrana mog laptopa. Jednostavno, direktno i blistavo, specijalitet by Demi Moore.

Članak je napravljen u saradnji s brendom Kérastase.