Delulu je u modi. Globalni društveni fenomen, terapeutska metoda ili igrokaz za odrasle

Stojim nasred hodnika, gledamo se pravo u oči i raspravljamo. Pitam da li je problem u meni, obojica izgovaramo jednoglasno i složno: “Ne!” Okrećem se od ogledala i napokon izlazim iz stana. Kad nešto ne ide po planu, treba se uvek setiti kako stvari na kraju ipak dođu na svoje. Ja sam rođen pod srećnom zvezdom i briga me, verovatno je ovako iz nekog razloga i sutra će biti baš onako kako sam isplanirao. Na telefon opet stižu poruke, dan je prekratak da bi se o svakoj overthinkovalo desetak puta o svemu što piše između redova. Zato je najbolje otkazati planove, dejtove, druženje… A ne, ipak ekipa proverava gde sam jer užasno kasnim. Šta da radim, kad je previše svega… Reći ću da stižem za tri minute, nije moj problem ako poveruju, nego njihov. Najzad stižem i sedam za sto, opet iščitavam menu od početka do kraja, a znam da naručujem isto. Čujem nekoga za stolom kako kaže: “Ne mislite li da je taj hod na Margiela reviji malo previše delulu?”

Maison Margiela

Molim? Delulu?!?

Ovaj uvodnik nije stvaran. Napravio sam ga od gomile memeova na delulu temu na koje sam slučajno nabasao istražujući tu temu i koji su bili toliko zabavni da su u mojoj glavi počeli da žive sopstvenim životom. Baš je lako odlutati… Delulu, pa šta?!

Christian Dior by John Gallian

Sâm pojam je izvedenica od reči “delusional” (eng. zabluda/obmana/varka) i datira iz 2014. kad je, izveden iz K-pop kulture, pogrdno označavao nerealno sanjarenje fanova o nepostojećem odnosu sa svojim idolima sa kojima u svojoj mašti postaju prijatelji, ljubavnici i slično. Ako ste u istom stanju svesti danas, velike su šanse da vas prozovu forward-thinkerom. Poslednjih godina delulu je izrastao u pravi globalni društveni fenomen. Pojam na TikToku broji više od pet milijardi pregleda, a neki ga već smatraju i svojevrsnom terapeutskom metodom. Dok je manifestovanje, kako smatraju, prizivanje da vaši najluđi snovi postanu stvarnost, delulu je življenje kao da su oni već tu! Ne zvuči uopšte loše, zar ne?! Kako onda očekivati da moda ostane imuna na delulu, kad je ona oduvek ništa drugo nego materijalna refleksija ideja, misli i osećaja određenog trenutka u vremenu? I beg! U nešto lepše od istog tog trenutka.

Istraživanje Univerziteta Stanford iz 2022. pokazalo je da su se ispitanci koji su oponašali osmeh osećali: srećnije! Nisam siguran da je sa tom mišlju Collina Strada na reviji za proleće-leto 2024. niz pistu poslala modele koji su se smejali “od uha do uha”, ali svakako je u tom pomalo grotesknom prizoru ipak bilo i puno nežnosti i pozitive pomešane sa svojevrsnim vapajem da pratimo ovaj primer. Ali, zašto bežimo u delulu i zašto baš sada? Po mišljenju mnogih stručnjaka, to je zapravo način da se prevaziđe očaj. Nove generacije, umesto prethodnog naivnog optimizma, prepoznaju da je svet koji nasleđuju neravnopravan, podeljen, nepravedan, na ivici moralnog i klimatskog kolapsa. Pritom često ne uspevaju da pronađu rešenje da izađu iz istog.

Moda, koliko god hladna kao industrija zarade, toliko i osetljiva kao društveni fenomen, uvek oseća puls vremena i pokušava da mu da dozu rasterećenja, igre, svojevrsnog obećanja. Zato u modnom smislu, delulu u ovogodišnjim dizajnerskim kolekcijama ne stavlja akcenat na komade odeće i same siluete, već na igru: styling, interpretaciju i reinterpretaciju, kontekst našeg odnosa prema odeći. Sa time je povezan i ovosezonski trend girlhooda, ipak je detinjstvo za većinu sigurno mesto bega. Ogromne predimenzionirane mašne u kosi i odeći kod Nine Ricci, Erdema i Simone Rocha su romantični eskapizam u potrazi za bezbrižnim. Potpuno fascinantno sulude dukserice i bermude JW Andersona, koje izgledaju kao da su na modelu oblikovane od šarenog plastelina, deluju kao da se rastapaju. Možda nas upozoravaju na uticaj klimatskih promena?

Već spomenute revije kuće Maison Margiela su svojevrsni performansi u kojima modeli poput Colin Jones i Leona Damea svojim neponovljivim hodom i gestom odvlače ideju revije kao takve u predstavu koja, snažno poput one pozorišne, proširuje vizualni doživljaj na nešto što od nas zahteva mnogo jači angažman i kao rezultat ima intenzivniju emotivnu reakciju. Naravno,to je daleko sofisticiranija predstava od onih na koje smo navikli od kuća Vaquera, Vetements i u poslednje vreme Coperni koja ređa iluzorne trenutke na revijama kako bi postale viralne. Setimo se samo haljine od silikona špricanog direktno na nago telo Belle Hadid. Shodno tome, nemoguće je ne prisetiti se performativnih trenutaka na revijama Alexandera McQueena, Johna Galliana, Jean Paula Gaultiera ili Vivienne Westwood, ali stručnjaci su se već složili da je sam nagon za takvim spektaklom tada i danas potpuno drugačija kategorija razmatranja: dok je pre toga bila motivisana romantičnom željom za savršenstvom potpunog doživljaja, danas je poslovna kalkulacija za iskorištavanje trenutka koji kupuje pažnju mase.

Delulu u modi, kao i u stvarnim životima ljudi, stoji negde na pola puta između razigranosti i otuđenja. Mogućnost da ponuđenu stvarnost za koju već znamo da ne mora uopšte da bude istinita takva kakva nam je predstavljena, dopunimo nekim svojim sopstvenim istinama nije možda uopšte loša. Neretko nam ostavlja prostor za kreativnost, ambicije, ideje, ili pak da nastavimo kao da se ništa nije dogodilo. Ne znam za vas, ali mene i dalje intervjui Cardi B oduševljavaju do te mere da često pomišljam kako su memes stvarnost, a moja svakodnevica laž. I Jennifer Coolidge je blizu da postane uzor, a vi malo stariji se setite Elle Woods, koja je završila na Harvardu. Ako uspete da ne odlutate previše, delulu čak može da deluje motivišuće. Pogledajte samo modu!