Moje prvo putovanje u Kinu obeležio je Deji Art Museum, sa potpuno novim pristupom umetnosti i muzejima

Da mi je neko pre samo dve nedelje rekao da ću ove godine putovati u Kinu, rekla bih mu, nema šanse. Ipak, život šalje pozivnice onda kada ih najmanje očekujete, a ponekad i na mesta na koja možda niste ni stavili pin. Kao da testira vaš avanturizam pitanjem: „Možeš li brzo da se spakujeđ, jer za četiri dana ideš u Nanjing?“ Rekla sam, mogu, ništa lakše.

U redakciji smo se smejali našem timskom itinereru poslednjih nekoliko meseci. Naša urednica mode, Tina Lončar, izvestila nas je o nedeljama mode u Moldaviji i Kazahstanu, dok je Bojana Jovanović, copy editor, posetila Yerevan Fashion Week u Jermeniji. U Parizu su ionako svi već bili, zar ne? Pa zašto ne bismo otišli tamo gde ljudi obično ne idu.

Razlog mog putovanja u Kinu, preciznije u Nanjing, nekadašnju prestonicu nekoliko dinastija i država kroz milenijume (dok mu titulu nije preuzeo Peking), bio je poseta ponovo otvorenom muzeju Deji Art Museum. Kultura je uvek dobar razlog da se ode u Kinu, pomislila sam, a činjenica da ću videti grad koji je postao centar cele Kine u vreme slavne Ming dinastije (14. i 15. vek), a koji danas među svojim arhitektonskim i istorijskim znamenitostima čuva zidine grada iz tog perioda i važi kao značajan kulturni centar sa brojnim muzejima, galerijama i obrazovnim institucijama, činila se posebno uzbudljivom. Istovremeno, panorama nebodera koji niču gotovo preko noći podseća da Kina i dalje nezaustavljivo napreduje, mesto neverovatnog razvoja i inovacija.

Deji Art Museum otvoren je 2017. godine na osmom spratu najvećeg i najbrže rastućeg tržnog centra u Kini, Deji Plaza. I to je zaista bio novitet, muzej u tržnom centru? Moguće je, i funkcioniše. Koliko god se opirala toj ideji, misleći da će ljudi koji dođu u tržni centar teško skrenuti pogled s izloga (a verujte mi, izlozi u Kini graniče sa malim svetovima mašte bez granica), primetila sam da muzej već oko 10 sati ujutru, čim se otvori, počinje da se puni posetiocima. Posebno sada, dve godine nakon inauguracije, kada je ponovo otvorena vodeća i stalna izložba Nothing Still About Still Lifes: Masterpieces from the World of Flowers Collection.

I zaista, izložba je opravdala naziv: nema ničega nepokretnog u mrtvoj prirodi na slikarskom platnu. Nadovezujući se na koncept razvijen 2023. godine u saradnji sa gostujućim kustosom Joachimom Pissarrom, muzej je produbio narativ tokom dve godine akvizicija i istraživanja, a izložba sada obuhvata ukupno 140 dela, dodatno nabavljenih ili ažuriranih.

Kao vodeća stalna izložba kolekcije Deji Art Museuma, Nothing Still About Still Lifes okuplja značajna moderna i savremena dela s motivom cveća. Od impresionizma do danas, iz Kine i sveta, izložba je rezultat više od deset godina istraživanja i akvizicija s ciljem oblikovanja referentne, naučno utemeljene kolekcije posvećene umetnosti cveća, objašnjava mi umetnički direktor muzeja Shen Boliang, inače nezavisni kustos i pisac sa diplomom iz muzeoloških studija sa New York University, dok nas vodi kroz izložbu.

Odmah na ulazu u muzej dočekuje vas Pink Ballerina Džefa Kunsa, skulptura toliko teška da su, prilikom projektovanja muzeja i proučavanja statike zgrade, morali da pomere planirana vrata, saznajem od kustoskinje muzeja u opuštenom razgovoru dok razgledamo izložbu.

A osim Koonsa, izložba obiluje umetničkim draguljima poput Monet, Renoir, Cézanne, Munch, Picasso i Matisse; zatim istražuje savremene umetnike poput Andy Warhol, Yayoi Kusama, David Hockney, Anselm Kiefer, već pomenutog Koons i Yoshitomo Nara; kao i pionirske kineske umetnike više generacija, među kojima su San Yu, Pan Yuliang, Wu Dayu, Wu Guanzhong, Zao Wou-Ki, Chu Teh-Chun, Chen Yifei i Zhang Xiaogang.

Gotovo pedeset najvažnijih umetničkih pravaca obuhvaćeno je ovde; impresionizam, postimpresionizam, kubizam, fovizam, ekspresionizam, dadaizam, nadrealizam, apstraktna umetnost, pop art i konceptualna umetnost, dodaje Boliang uživljeno dok nas vodi kroz sve umetničke perspektive posvećene, cveću. I moram priznati, cveće i svi njegovi oblici pratili su me do kraja mog putovanja.

Courtesy of Deji Art Museum

Još jedan zanimljiv podatak o muzeju jeste što neguje koncept „midnight muzeja“, i to svih 365 dana u godini. Dakle, pristupačnost i dostupnost ovde su na listi umetničkih prioriteta, ali i u želji da se iskustvo posete muzeju podigne na potpuno novi nivo. Poseta muzeju pre ponoći? Zvuči kao nešto što sam oduvek želela da isprobam, i jesam. Život tržnog centra tada je već znatno mirniji, a ljudi koje ćete sresti su oni željni kasnonoćne doze umetnosti. Zanimljivo, zar ne?, govori mi direktorka muzeja, harizmatična Ai Lin, i nastavlja da objašnjava da, vođena sopstvenim iskustvima, podržava produženo noćno radno vreme institucija poput muzeja.

Na putovanjima mi se često dešava da nemam mnogo vremena, žurim, imam možda samo nekoliko sati i kao posetilac muzeja moram pažljivo da planiram: radno vreme, da li je ponedeljak ili utorak kada je muzej zatvoren, i slično. Ovde smo želeli da promenimo iskustvo posete muzeju. Ovde možete da uzmete svo vreme sveta da u miru pogledate izložbu, i to kada nema gužvi. Ovo je novi pristup za koji se nadamo da će se ukoreniti i promeniti percepciju ljudi kada je odlazak u muzeje u pitanju.

Ai Lin se neposredno pre našeg razgovora vratila iz Uzbekistana, sa UNESCO konferencije na kojoj je učestvovala u panelu Uloga veštačke inteligencije (AI) u muzejima. Naime, kao dodatni deo Deji Art Museum postavljena je digitalna imerzivna izložba An Era in Jinling, u okviru koje se kroz gigantski zid-ekran uranjate u život Nanjinga pre nekoliko stotina godina.

Pioniri smo interaktivnog modela izložbe character-into-painting sa praćenjem u realnom vremenu, koji posetiocima omogućava da zakorače u sliku i započnu imerzivno putovanje hiljadu godina unazad, kako bi se ponovo povezali sa drevnom kineskom civilizacijom, priča mi Ai Lin dok primećujem na zidu odmah pored glavnog ulaza postavljen rad najpoznatijeg AI umetnika na svetu, Refika Anadola. Sada sam zvanično zakoračila u zemlju čuda!

Courtesy of Deji Art Museum

I tako me jedno imerzivno iskustvo vodilo ka drugom, pa ka trećem, a moć ekrana da vas potpuno uvuku u pokretne slike bila je zapanjujuća. Kao završni sloj ove priče, nadovezuje se izložba Beeple: Tales from a Synthetic Future, prva samostalna izložba u Aziji američkog digitalnog umetnika Beeplea, jednog od najpoznatijih autora u oblasti NFT umetnosti i generativne digitalne umetnosti.

Deji Art Museum je još ranije akvizirao njegovu skulpturu S.2122 (2023), jednu od prvih Beepleovih akvizicija u azijskoj instituciji, čime je započelo partnerstvo između umetnika i muzeja. Beepleova umetnost istražuje odnos tehnologije, društva i umetnosti, obrađujući teme poput veštačke inteligencije, virtuelne stvarnosti, našeg fizičkog i digitalnog identiteta, kao i načina na koji tehnologija menja percepciju stvarnosti i same umetnosti.

Izložba u Deji Art Museumu tako kineskoj i međunarodnoj publici omogućava da Beepleov rad doživi u kontekstu institucionalne umetnosti, što predstavlja značajan pokazatelj šireg globalnog trenda: digitalna umetnost sve snažnije ulazi u muzejske prostore i postaje deo savremene umetničke istorije.

Courtesy of Deji Art Museum

Svoj ponoćni doživljaj odlaska u muzej započela sam kroz vizuelno tihi impresionizam, kubizam i sve ostale nepomične slikarske forme, a završila uranjajući u sve pokretne piksele digitalne umetnosti. Upravo to imerzivno iskustvo bilo je posebno, sveprisutno (ne zaboravimo da sam u tržnom centru!) i dokaz da se stvari, ovde na drugom kraju sveta, kreću u potpuno novom pravcu. Osim što mi je Ai Lin otkrila da Nanjing priželjkuje umetnički turizam, što smatram da nije daleko od istine (a i sam muzej se nalazi na „ulici muzeja“). Pa kad već idete u šoping, svratite i do muzeja, stav mi se dopao.