Da li je kupovina polovna i dalje održiva opcija ako kupujete recikliranu brzu modu?

Kako se sve više potrošača budi sa štetnim uticajem brze mode na planetu i njen narod, posvećenost samo kupovini polovne deluje kao pozitivan korak ka održivosti. Ali ako završite sa preobraženim komadima brze mode u vašoj korpi za odjavu, da li to poništava dobre namere? Kratak odgovor je da je komplikovano.

Postoje slojevi nijansi koje treba otkopčati i ishod je na debati – na kraju krajeva svi su slobodni da kupuju gde, kada i kako god žele – u zavisnosti od vaših potreba, okolnosti i etike ali hajde da duboko zaronimo u razloge zbog kojih kupovina polovne nije nužno pobeda kojoj se možemo nadati…

Bjanka-Frančeska Foli, podkaster i urednica „Održivo pod uticajem“, prvo se bavi pitanjem ugljenika. „Stalno pričamo o odeći i govorimo da njihov ugljenični otisak može da se smanji. Kako ja gledam na to, ugljenik je već proizveden. Ne možeš da ublažiš nešto što se već desilo. Što duže čuvate predmet, to bolje, jer ne kupujete više odeće – ali emisije su već tu.“

Umesto da razmišljamo o životnim ciklusima odeće, potrebno je da umesto toga reflektujemo naše razmišljanje da koristimo cikluse, savetuje Foli. „Moramo da ohrabrimo ljude da nastave (da nose) te stvari [so we consume less newness] , ali (duže noseći našu odeću) nam ne damo da se vratimo i retrospektivno izbrišemo te emisije ugljenika.“ To je momenat ispadanja mikrofona.

Udaljavanje od šoping trendova je definitivan način da se izbegne brza moda… ali čak i ako kupujete nešto unapred voljeno, možda ste nesvesno upali u ciklus brzog modnog trenda. Preprodajne platforme su provereni način da Gen Z žene zarađuju novac, bilo da prodaju sopstvene garmove ili pretražuju IRL prodavnice i skupljaju viralne visoke ulične hitove da bi se preprodajle.

„Gen Z konzumira brzu modu alarmantnom brzinom… bilo da je potpuno nov, polovni, uzet od prijatelja, menjačica ili prodaja kilograma, podseća Foli. „Oni i dalje žele da nose trending komade.“ Usporavanje naše potrošnje bi trebalo da bude prioritet, bez obzira odakle je kupujemo – ili ako je ubacite na Depop nakon jednog nuškanja.

Džastin Porteri, direktorka održivosti i DEI u Depopu rekla je za GLAMOUR da su „Vintage, streetwear i Y2K najveći stilovi na Depopu“ ali i priznaje da imaju ogroman i raznovrstan spektar inventara. „Brza moda proizvodi milijarde garderobe svake godine, tako da ćete je naći na Depou kao odraz šireg tržišta.“

Ali, da li taj volumen poništava čestite vibracije koje polovna kupovina može dati kupcu? Porteri ne misli tako. „Bilo bi kontraproduktivno da (stidimo se polovne brze mode) jer znamo da 9 od 10 kupovina izvršenih na Depopu izmešta potpuno novu kupovinu – uključujući i one polovne brze modne predmete. To se zove naša stopa raseljavanja i to je ono što nam daje poverenje da prezadovoljavanje Depoa doprinosi usporavanju potražnje za novom modom.“ To je pozitivan korak.

Porteri nastavlja: „Naš opšti cilj je da preobratimo što više ljudi u polovnu i… za mnoge je ulazna tačka brza moda. Znamo da ljudi koji bi inače kupili potpuno nove brze modne predmete dolaze u Depop da pronađu određene brendove i onda su u mogućnosti da istraže širi spektar kružnih predmeta koji postoje na našoj platformi. Od 2021. godine, korisnici Depopa dali su drugi život za 25 miliona predmeta koji su već postojali.“ Ok, to je priliиno impresivno.

Međutim, brza moda je i dalje loša stvar modnog sveta i još jedan veliki faktor za to je njihova upotreba ženskih radnih snaga na Globalnom jugu, koje su često plaćene ispod žive plate, nemaju mnogo pristupa obrazovanju, zdravstvu ili brizi o deci i rade u „nehumanim uslovima“. Čak i ako kupujete unapred voljenu brzu modu, možete li imati čistu savest nad njenom proizvodnjom?

Venetia La Manna je poštena modna kampanja i priznaje da je reformisani ljubitelj brze mode. Nakon što ju je jedan komentator na Jutjubu podstakao da istraži pitanja u okviru brze mode ona sada kupuje polovne. „Sada mnogo manje razmišljam o brendu kada je u pitanju kupovina nečeg polovnog i mnogo dublje o tome koliko dugo ću ga imati u garderoberu i koliko ću ga nositi.“

Znači brza modna otkrića nisu van granica?

„Mislim da je važnije kada konzumiramo odeću da razmislimo koliko briljantnog doma mogu da pružim ovome? Koliko ću da proslavim ovaj odevni predmet da odam počast osobi koja ga je napravila? Na tome treba da bude fokus. Takođe gledam tkanine i etikete jer znam da ako kupim nešto polovno što je napravljeno od prirodnih vlakana, osećaće se bolje, i verovatno će stajati test vremena u mom garderoberu.“

Dok La Manna često proziva krađe plata, zeleno pranje, otpadni kolonijalizam i neodrživu upotrebu energije koju otkriva kroz svoj rad sa Fondacijom OR i Fondacijom za čistu odeću, ona „ne poziva na bojkot (brze mode) brendova. Ne kažem da nikada ne kupujete ove brendove, nikada ih ne kupujte polovno, jer to ne poboljšava živote radnika u garderobi.“

La Manna takođe ukazuje na veoma realne poteškoće koje zajednica Plus Size ima sa kupovinom polovne i održive, takođe. Dok čekamo da brendovi istupe sa zaista inkluzivnom veličinom, predmeti koji nisu u dobrotvorne svrhe i platforme za prezasićenje su mali procenat ionako malog bazena proizvoda. „Kada govorimo o kupovini polovnjaka, priznajemo da postoji privilegija veličine od mogućnosti da izaberete koje brendove podržavate.“

Možete li sada da vidite zašto je naš status, „komplikovano?“

Krećite se napred, posvetite se tome da manje konzumirate i negujete one polovne šoping dragulje – bilo da su brza moda ili ne – kako biste bili sigurni da je svaka kupovina održiva, dugoročna kupovina za vašu garderobu, šta god na etiketi piše…

glamourmagazine.co.uk