„Costume Art“ je prva izložba u novim galerijama Costume Instituta u muzeju Metropolitan

Moda izlazi iz podruma u muzeju umetnosti Metropolitan. Najavljena danas, izložba „Costume Art“, planirana za proleće 2026. u Costume Institutu, označiće otvaranje gotovo 1.100 kvadratnih metara velikih Condé M. Nast galerija, smeštenih uz Veliku dvoranu muzeja. „Ovo je ogroman trenutak za Costume Institut,“ izjavio je kustos Andrew Bolton. „Biće to transformativno za naše odeljenje, ali verujem da će biti transformativno i za samu modu – činjenica da muzej poput Metropolitan muzeja daje središnje mesto modi je izuzetno značajna.“

Kako bi obeležio ovaj važan trenutak, Bolton je osmislio izložbu koja ističe „centralnost odevenog tela u opsežnoj muzejskoj zbirci“, povezujući slike, skulpture i druge predmete koji obuhvataju 5.000 godina umetnosti predstavljene u Metu s istorijskim i savremenim odevnim predmetima iz Costume Instituta.

Povezano: Prvi pogled na „Uspavane lepotice“ – Met gala izložba budi neočekivana čula

Golo telo: Adam i Eva, Albrecht Dürer (Nemačka, 1471.–1528.), 1504.; Fletcher Fund, 1919. (19.73.1). Foto © The Metropolitan Museum of Art

„Ono što povezuje svako kustosko odeljenje i svaku galeriju u muzeju jeste moda, odnosno odeveno telo,“ kaže Bolton. „To je zajednička nit koja prolazi kroz ceo muzej, što je ujedno bila i početna ideja za izložbu. Iako smo često viđeni kao ‘zanemareno odeljenje’, odeveno telo zapravo je u središtu svake galerije. Čak i akt nikada nije posve go; uvek nosi kulturne vrednosti i ideje.“

Podela između umetnosti i mode i dalje je prisutna, uprkos izložbama Costume Instituta poput Heavenly Bodies: Fashion and the Catholic Imagination, koja je s 1,66 miliona posetilaca postala najposećenija izložba u istoriji Metropolitan muzeja. Bolton smatra da hijerarhija opstaje upravo zbog povezanosti odeće s telom. „Prihvatanje mode kao umetničke forme zapravo se dogodilo prema pravilima umetnosti,“ objašnjava. „Temeljeno je na negaciji, na odricanju od tela, te na činjenici da estetika zahteva odvojeni i nevezani način promatranja.“

Haljina „Pregnancy“, Georgina Godley (Velika Britanija, rođena 1955.), jesen/zima 1986.–87., Purchase, Anthony Gould Fund, 2025. Photo: Anna-Marie Kellen © The Metropolitan Museum of Art

Tradicionalno, priznaje Bolton, izložbe Costume Instituta naglašavale su vizualnu privlačnost odeće, dok su se manekeni gubili iza ili ispod odevnih predmeta. Njegova hrabra ideja za izložbu „Costume Art“ jeste istaći važnost tela, odnosno „nerazdvojivu povezanost između naših tela i odeće koju nosimo.“ Moda, tvrdi, zapravo „ima prednost pred umetnošću jer se tiče našeg stvarnog, telesnog iskustva.“

Izložbu je organizovao oko niza tematskih tipova tela, otprilike podeljenih u tri kategorije. To uključuje tela koja su sveprisutna u umetnosti, poput klasičnog tela i aktova; tela koja se često zanemaruju, poput starijih i trudnih tela; te još ona koja su univerzalna, poput anatomskog tela. Boltonov pristup telu znatno je širi od onoga što modna industrija često promoviše, s modelima izrazito mršave građe i ograničenim rasponom veličina. „Cilj je bio vratiti telo u rasprave o umetnosti i modi, te ga prihvatiti, a ne uklanjati kao način da se moda uzdigne na nivo umetnosti,“ objašnjava.

Izložba je, naime, osmišljena od strane Miriam Peterson i Nathana Richa iz brooklynskog studija Peterson Rich Office tako da moda bude u prvom planu. U prostoriji s visokim plafonom Condé M. Nast galerija (postoji i prostorija s nižim plafonom), odeća će biti izložena na manekenima postavljenim na postolja visoka dva metra, u koja će biti ugrađeno i umetničko delo. „Kada uđete, pogled vam se odmah diže ka gore i prvo primetite modu,“ kaže Bolton.

Umetnica Samar Hejazi angažovana je da za manekene na izložbi izradi glave od ogledala. „Oduvek sam želeo da pokušam da premostim jaz između promatrača i manekena,“ započinje Bolton. Kod manekena čije je lice ogledalo, gledate sami sebe. „Deo toga je razmišljanje o stvarnom iskustvu tela koja posmatrate, ali i refleksija sopstvenog iskustva – kako bismo podstakli empatiju i saosećanje.“ Muzej ide i korak dalje pa će odevne predmete predstaviti i na pravim telima. „Kako prolazite kroz izložbu, ona će izazvati uobičajene norme i istovremeno ponuditi raznolikije prikaze lepote.“

Riccardo Tisci (Italija, rođen 1974.) za kuću Givenchy (Francuska, osnovana 1952.), jesen/zima 2010.–11., visoka moda. Courtesy Givenchy. Photo © The Metropolitan Museum of Art

„Costume Art“ prva je Boltonova izložba bez podnaslova. Jednostavnost naziva podržava njen cilj: moda svakako treba biti posmatrana na istom nivou kao i umetnost. „O tome sam razmišljao vrlo, vrlo pažljivo,“ kaže Bolton. Do pre samo dve nedelje izložba je imala dvotačku i podnaslov. „No, kada smo ih uklonili, bilo je kao da skidate korset,“ smeje se. „Pomislio sam, ovo je upravo ono što treba biti. Odvažno je, snažno, izjava je o nameri.“ Cilj, dodaje, „nije stvaranje nove hijerarhije. Reč je o ukidanju te hijerarhije i fokusiranju na jednakost – jednakost umetničkih dela i jednakost tela.“

Izložba „Costume Art“, koju su omogućili Jeff i Lauren Bezos, uz dodatna sredstva od Saint Laurenta i Condé Nasta, biće otvorena od 10. maja 2026. do 10. januara 2027., nakon Met Gale 4. maja 2026., koja Costume Institutu osigurava glavni izvor finansiranja za sve aktivnosti.

Naslovna fotografija: Kolaž: haljina „Delphos“, Fortuny, Adèle Henriette Elisabeth Nigrin Fortuny i Mariano Fortuny y Madrazo, 1920-ih. Dar Frances J. Kiernan, 2005. (2005.328); terakotna statueta Nike, personifikacije pobjede, kasno 5. st. pr. Kr. Rogers Fund, 1907. (07.286.23). Umjetnički rad Julie Wolfe. 

Vogue.com