Da li je smena streetweara bila neminovna i kako smo mogli da je predvidimo

Marc Jacobs je prvi uvideo potencijal streetwear supkulture i trendove koji su vladali na ulicama svetskih metropola implementirao je u debitansku kolekciju za modnu kuću Perry Ellis. Iako se njegova perspektiva ispostavila pogubna za elitistički brend, negativne kritike nisu umanjile značaj redefinisanog ideološkog pristupa visokoj modi. Ubrzo američki dizajner postaje kreativni direktor Louisa Vuittona, a street art neizostavni deo luksuznog konglomerata. Prepoznatljivi LV monogram postao je grafit, Marc Jacobs i Stephen Sprouse vizionari koji su označili početak nove ere unutar tekstilne inudustije.

Evolucija ulične mode bila je sve vidljivija, a drugi pik definisali su Virgil Abloh, Demna, Kanye West i Matthew M. Williams. Sportska odeća postala je prestiž, a revije nezamislive bez oversized krojeva i sneaker kulture. Pandan Supremeu u kategoriji visoke mode bila je Balenciaga koja je godinama sebično uživala status najpoželjnijeg luksuznog brenda na sceni. Pandemija je dodatno učvrstila položaj streetweara da bi se ne tako davno klima (neočekivano) promenila. Balenciagu je zamenio Gucci, zatim su to učinile Miu Miu i Prada kao predvodnice oštrih linija, formalnog oblačenja i poslovnog izgleda.

Nagoveštaji smene trendova oživeli su na prvoj Gucci reviji nakon odlaska Alessandra Michelea sa pozicije kreativnog direktora, te sam već tada naslućivala da je ideologija seksi minimalizma Toma Forda sledeća stanica modne industrije. Međutim, odricanje od neobuzdanog kiča nije bila jedina radikalna promena, na svetskim pistama dominaciju je preuzeo formal wear za koji se pretpostavljalo da je metodološki pristup reafirmacije odlaska u office. Rad od kuće postao je svakodnevica, a uspostavljanje corpcorea kao vodeće estetiike rekla bih da je imalo za cilj ono što bismo laički nazvali „povratak u klupe“. 

Bilo kako bilo, corpcore je tu bez tendencije da postane mikro trend koji se na sceni zadržao svega nekoliko sezona. Definicija ovog pravca je veoma jednostavna i oslanja se na minimalističke pristupe dizajniranja, čistoću linija, jednostavnost oblika i neretko monogromatske kombinacije svedene na crnu, belu i pretežno sivu boju. Kada je reč o aksesoarima bespogovorno bih izdvojila kravate i ugly glasses modele naočara koji su usko vezani za takozvani „izgled bibliotekarke“. Baš onakve kakve je Gisele Bündchen nosila u filmu The Devil Wears Prada. Corpcore nije samo još jedna neinspirativna igrica velikih korporacija, već način da se u kancalariju unese doza preko potrebnog chica.