Francuska dizajnerka Coco Chanel, u želji da ženama pruži udobniju i slobodniju svakodnevicu, svojim modnim stvaralaštvom zauvek je promenila način na koji se oblačimo. Rođena je na današnji dan 1883. godine u francuskom Saumuru, a povodom njenog rođendana prisećamo se lekcija koje nam je ostavila u nasleđe.
Tina LončarAvgust 19, 2025
Revolucionarna vizija Gabrielle Coco Chanel zauvek je promenila način na koji žene idu kroz svet. Svojim inovativnim promišljanjem mode i nastojanjem da prekine veze sa tradicionalnim normama ženskog odevanja, na hirovite puteve trendova nije donela samo nove i neviđene siluete – svojom odećom ženama je poklonila udobnost, praktičnost i slobodu.
U vremenu kada su ženske strukove stiskali korseti, a hod ometale duge, teške suknje sa podsuknjama, Chanel je „ušetala“ u mušku garderobu i pozajmila androgine siluete, fluidnost i opuštenost, kao i materijale koji su dotad bili namenjeni samo sportskoj odeći ili muškom donjem vešu – pamuk, žersej i tweed. Malom crnom haljinom, koju je Vogue tada prozvao „Chanelovim Fordom“ referišući se na popularni Fordov Model T, ženskom odevanju poklonila je svestrani odevni predmet koji će, pokazaće vreme, postati esencijalni komad u ženskom ormaru, a torbom 2.55 zauvek je promenila način na koji nosimo svoje torbe. Lansirana u februaru 1955. godine, bila je to prva torba koja je imala kaiš za nošenje preko ramena. Kritičari su je tada prozvali „neukusnom“, ali žene su presudile u njenu korist – konačno su imale torbu koja im je oslobodila ruke.
Svojim genijem, ali i hrabrošću da bude drugačija, Chanel je promenila tok istorije. Menjajući žensku svakodnevicu i pružajući ženama mogućnost da slobodnije dišu i hodaju, francuska dizajnerka zauvek je redefinisala način na koji žene doživljavaju oblačenje i odredila smer u kojem će se moda dalje razvijati. Premda u njenom radu neprestano pronalazim nadahnuće, ni njen lični stil ne smatram ništa manje inspirativnim. Njeni životni principi, koje je ugrađivala u svoj dizajn, jasno su se videli i u njenom lično stilu. Ovo su samo neke od lekcija kojih se setim kada uronim u album fotografija jedne od prvih istinskih trendseterki čiji značaj ne bledi sve do danas.
Oblikovanju dečačkog (la garçonne) stila koji je zavladao Parizom dvadesetih godina pomogla je upravo Coco Chanel. No, pre nego što su žene u njenoj odeći pronašle put lične emancipacije i oslobađanja od dotadašnjih rigidnih, patrijarhalnih normi, Chanel je sve to već proživela na sopstvenoj koži – i utabala put drugima svojim stilom. Prve pantalone kreirala je za sebe samu kako bi sebi, navodno, olakšala uskakanje u venecijanske gondole. Bile su to preteča njenih legendarnih yachting pantalona koje je kreirala inspirisana francuskim mornarima.
Povezano: Jedan od najpopularnijih šortseva sezone nije samo trend nego i posveta ženskoj borbi
Premda ih danas uzimamo zdravo za gotovo, u eri korseta, volana, čipke i dugih podsuknji pantalone su bile rezervisane za muškarce, a videti ih na ženskom telu značilo je da se žena drznula da“prisvoji“ slobodu i status koji joj „ne pripadaju“. Nositi pantalone tada nije bilo samo modni odabir, već i politička poruka – da žene zaslužuju ono što muškarci već imaju. Kada razmišljam o sopstvenom odevanju i onome što me usrećuje, svesna sam da moje modne odluke neće promeniti istoriju. Međutim, podsećaju me na nešto drugo, na lekciju koju nose pantalone Coco Chanel ili njene haljine od pamučnog žerseja (materijala koji se dotad koristio isključivo za muški donji veš): da nije važno ako nešto nosiš jedina. Da, svesna sam da je i za to potrebna svojevrsna hrabrost. Međutim, zašto mislim da nije važno? Zato što je moda hirovita. Ono što je danas ismejavano, apsurdno ili neukusno (poput torbice 2.55 u trenutku kada je predstavljena), sutra će biti must-have. Trendseteri su oni koji ne čekaju sledbenike da odobre njihove odluke.
Premda je svojim oblačenjem i dizajnom proklamovala udobnost i praktičnost, elegancija je za Mademoiselle Chanel oduvek bila važna. Na balove je uvek odlazila besprekorno doterana, ali se nije libila da se dotera ni za potpuno običan dan u svom pariskom salonu – činila je to prvenstveno radi poštovanja prema sebi samoj, a potom iz poštovanja prema onima koje će sresti. Iako joj se pripisuje izjava da „žena može biti overdressed, ali nikada previše elegantna“, u današnje vreme kada su elegancija i overdressed postali sinonimi – verujem da bi taj citat prilagodila. Za razliku od njenog vremena kada su važili neki drugi kanoni ženskog odevanja, overdressed je danas samo koncept koji nastoji da obezvredi nečiji (reklo bi društvo, „preterani“) trud oko sopstvenog izgleda. Negiranje overdressed koncepta (što bi u filozofiji Coco Chanel bila obrana elegancije i stila) danas je svojevrsni bunt protiv svih onih koji smatraju da za nam doterivanje treba „poseban“ razlog, ili da ono mora biti namenjeno nekom drugom, a ne nama samima.
Iako se jedan od najpopularnijih citata Coco Chanel odnosi na „skidanje jednog aksesoara pri izlasku iz kuće“, a ta modna uzrečica se neretko koristi u obranu minimalizma, sama Chanel nije bila nimalo sramežljiva kada su u pitanju modni dodaci. Osim što je obožavala šešire (što nimalo ne čudi jer karijeru započela kreirajući šešire), svojim zaštitnim znakom učinila je niske bisera i elegantne naušnice „na klipsu“, a volela je da nosi i velike plišane mašne u kosi, kožne kaiševe i raskošne okovratnike.
Povezano: Stylish modni dodatak inspirisan 1920-ima jedan je od najpopularnijih trendova sezone
Međutim, jedan joj je ipak bio najdraži. Omiljeni komad nakita iz elitnih pariskih četvrti dobio je twist kada je dizajnerka biserne ogrlice počela da nosi na potpuno drugačiji način. „Ženi su potrebne niske i niske bisera“, izjavila je Coco, maksimalistički ih slažući oko vrata, a biserne ogrlice, nošene na Coco način, postale su njen zaštitni znak. Iako volim njihov vintage prizvuk, biserne ogrlice nisu my thing, ali ono što iz te doslednosti možemo naučiti jeste da je poprilično korisno imati svog jokera kada je reč o aksesoarima. Osim što je reč o nečemu po čemu će nas drugi pamtiti, ono što mi je još važnije je praktičnost – kada mislim da mi je kombinacija dosadna u sekundi znam šta će je spasiti.
Iako je uvek beskompromisno negovala svoj stil i osećaj prefinjenosti, to nipošto nije značilo da se Coco bojala da eksperimentiše. Uz igru slojevima i kombinovanje dezena, njeni najhrabriji pomaci odnosili su se upravo na netipične materijale koji su se dotad koristili isključivo za sportsku odeću ili muški donji veš. Premda su se u to vreme smatrali “neukusnima” i nimalo “prikladnima” za žene, pamuk, žersej i tweed Chanel je gurnula u sam centar luksuza. Pre nego što su postali opšteprihvaćeni, nosila ih je sama, uživajući u njihovoj udobnosti i praktičnosti. Međutim, čak i da taj poduhvat nije na kraju uspeo, a njeni modni izbori ostali ismejavani, nijedna od tih modnih “grešaka” ne bi bila kobna – a ako nije bila fatalna za ženu koja je diktirala modu svoga vremena, onda sasvim sigurno slobodnije igranje odećom neće biti fatalno ni za nas. Na kraju krajeva, kako ćete znati šta vam (ne) odgovara ako ne probate? Ono što sam naučila s godinama (a i sa podužim stažem u modi) jeste da svet neće prestati da se okreće ako neko pomisli da mu se moj stil ne sviđa. Paradoks je u tome što ćete, tek kad dostignete taj nivo slobode i prestanete da se dodvoravate tuđim mišljenjima, postati ono što jeste.
Sasvim je jasno da nemamo svaki dan volje, vremena i želje da stojimo ispred ormara i osmišljavamo stylinge koje dotad nikada nismo nosili. A tu onda u pomoć priskaču odevni komadi koji nam štede energiju i vreme, ali nam i dalje pružaju zadovoljavajući nivo elegancije. Za Coco Chanel (a i za mnoge od nas decenijama kasnije) to su kompleti, dvodelni setovi odeće koje je Coco kreirala inspirisana praktičnošću sportskih dresova.
Tweed, koji će postati prepoznatljivi zaštitni znak modne kuće Chanel i na toj će se poziciji zadržati sve do današnjeg dana, Coco je pronašla u Škotskoj gde je odlazila tokom svoje desetogodišnje veze sa Hughom Grosvenorom, Drugim vojvodom od Westminster. Vojvoda je tweed, tada čvrstu, grubu i nimalo glamuroznu tkaninu, nosio kao deo svoje opreme za lov i ribolov, a Coco je odlučila da joj da ženstveniji twist i da je učini mekšom, podatnijom i bogatijom kreirajući sada ikonični tweed jacket u kombinaciji sa pripadajućom suknjom. Kompleti po uzoru na Chanel postali su simbol elegancije inspirišući način na koji žene doživljavaju „formalnu“ odeću. Međutim, iako je ovaj sjajan izum francuske dizajnerke oblikovao smer u kojem će se kretati estetika poslovne odeće, ono što je sigurno jeste da njegovu praktičnost primenjujemo kada god nam je potrebna – kompleti, u svim svojim formama, naprosto uvek izgledaju dobro.
Imajući na umu žensko telo koje se slobodno kreće, Coco je pošlo za rukom ono što drugima pre nje nije. Ujedinila je praktičnost i eleganciju. I danas, nakon što je od tih revolucionarnih koraka prošao ceo vek, ono za šta se tada pionirski izborila i danas čini ženske živote (barem malo) lakšima.
