Leto zvuči kao novi album sve popularnije muzičarke Clairo

Imala sam jednu muzičku fazu kad sam opsesivno pratila indie scenu. Bon Iver, Daughter, Fleet Foxes, Metronomy, Vaccines, Cults, Bomby Bicycle Club i mnogi drugi nisu mi se skidali iz slušalica, a sudeći po line-upovima tada najjačih svetskih festivala, činilo se i da prelaze u mainstream. Rekla bih da se radilo o nekom periodu ranih 2010-ih. Ali ušavši zatim u period opsesivnog rada, moje aktivno praćenje muzike naprasno je prestalo. Do trenutka kad sam čula Clairo. Ako ne pratite indie muzičku scenu, velike su šanse da vam njeno ime nije poznato. Ako jeste, verujem da će se vam brzo pred očima pojaviti njen viralni video od pre sedam godina kako u svojoj sobi peva Pretty Girl ispred postera Pariza, sa rozim naočarima za sunce, držeći Gremlina u rukama. Podsećala me na videe moje generacije, kada smo se u pauzi između MySpacea, izrade grafita u Paintu i Minesweepera, bacili u produkciju videa u kojoj je glavnu ulogu imala nonšalancija koju je moglo pratiti samo nepostojanje društvenih mreža. Njen spomenuti video danas broji preko 100 miliona pogleda, a sigurno joj zaradio barem milion subscribera od trenutnih 2 miliona.

Sramežljivo sam pratila njen daljnji rad. Nakon tog nepretencioznog debija sa Pretty Girl, brzo je potpisala sa izdavačkom kućom, ali ni EP Diary 001, ni prvi album Immunity iz 2019. nisu joj osigurali preveliki interes ni publike ni kritike. Ali stvari su počele polako da se menjaju sa drugim albumom Sling koji je koproducirala sa Jackom Antonoffom, da bi najnoviji, Charm, plasiran pre tri dana, napokon, dobio zasluženu pažnju. Mišljenja su podeljena. Dok neki kažu da je ovo njen najbolji album do sad, neki zameraju što je izgubila odvažnost sa prvih albuma. Ja sam negde između, ali svakako se radi o albumu koji treba da se nađe na letnoj playlisti 2024.

Album je bogat groovy pop pesmama koje zvuče kao da su izgubljeno blago neke indie izdavačke kuće iz 70-ih, ali koje ipak razotkriva igra sa modernim zvukom. Taj retro prizvuk i stihovi evociraju mi onaj osećaj usporenosti užarenog grada leti, a neke pesme poput Sexy to Someone imaju tako dobar, pamtljiv, gotovo funky beat, da imaju snagu hita. U većini prevladava sanjivi rhythm & blues koji će se stopiti sa lounge playlistom svakog beach baru, i to sa dodatkom retro topline vintage syntha koja bi vas mogla odvesti u dnevna sanjarenja. Zadatak koji bi svaki letnji soundtrack trebao da ispuni. Ali da ne dužim, poslušajte album u nastavku.