Ukoliko vam nedostaju ženske rock zvezde, oduševiće vas Chloe Slater

Kada je muzika u pitanju, volim da verujem da sam poprilično otvorenog uma – poslušaću svaki predlog svojih prijatelja i zaista volim izvođače različitih žanrova. Ipak, jedan žanr je pre više od deset godina osvojio moje tinejdžersko srce i sedi na tronu sa kog, čini se, nikada neće biti svrgnut, a to je indie rock. Ne znam u čemu je stvar, ali četrnaestogodišnja Sonja je zaista imala sjajan ukus za muziku (pogotovo u poređenju sa zaista neslušljivim izvođačima koji su ispunjavali moje playliste tri godine kasnije). Deo zasluge pripisujem tome što su tada grupe poput Arctic Monkeys i The Neighbourhood bile na vrhu popularnosti i što je to bio početak mog post-directioner bunta, kada sam postepeno otkrivala Nirvanu, Paramore i druge rock grupe. Sada se ovoj muzici rado i često vraćam, i to ne zbog nekog nostalgičnog osećaja, jer je ne vezujem samo za jedan vremenski period. Ove grupe slušala sam konstantno. Godinama. Šta da kažem? Nije bila samo faza.

S obzirom na to da očigledno verujem u superiornost alternativnog i indie rocka, možete samo da zamislite moje oduševljenje kada sam otkrila Chloe Slater. Ne samo da je novo ime na indie rock sceni, nego je i devojka! Čini mi se da su muški vokali dominantniji na rock sceni, ili barem u muzici koju meni predlaže algoritam. Zbog toga mi je zaista nedostajala neka nova kul rokerka, koju ću pojačavati do daske. Chloe me je kupila već na prvo slušanje – ako je njoj bilo potrebno 15 sekundi da otpeva stih „He sets up the camera“, tačno toliko je meni bilo potrebno da njeno ime momentalno dodam na svoje playliste. Pesma We’re Not The Same aktivirala je onaj deo mog mozga koji je do sada dosezala samo Hayley Williams. Zaintrigirana ovim meni vrlo bliskim, ali opet nekako novim zvukom, oduševljeno sam preslušala celu diskografiju Chloe Slater. Dobro, u pitanju je samo deset pesama, ali svakako bih volela da ih je više. Morala sam da se zaustavim da ne dodam svaku redom u Liked Songs, jer bi to značilo da ću naredna 2 meseca svaki put kada upalim muziku slušati samo Chloe – što kad malo bolje razmislim, ni ne zvuči tako loše.

Fig Tree Music Video

Chloe je svoj debitantski EP You Can’t Put a Price On Fun objavila u maju prošle godine, postavivši temelje svoje karijere i umetnički pravac u kom će da krene. Njen nežni, anđeoski glas odmah me je podsetio na pop princeze koje su prošle godine dominirale muzičkom scenom, poput Chappell Roan. Baš kao i Chappell, Chloe u svoje pesme umeće delove u kojima gotovo da recituje stihove – što je dinamičan dodatak koji ja lično jako volim. Njena muzika je živahna, ali protkana melanholijom, sa blagim punk prizvukom. Ipak, ono što možda najviše intrigira jesu njeni tekstovi. Chloe Slater u svojim pesmama definiše pravi gen Z-jevski Weltschmerz. Zašto trošimo toliko vremena prikovani za društvene mreže? Kako nas društvene mreže truju? Zašto je tako teško naći lep, ili barem prihvatljiv stan za iznajmljivanje? Zašto je sistem fokusiran na još veće bogaćenje već imućnih ljudi?

It’s not clear if I am ripening or rotting
It-girl told me if I’m sad, to just go shopping
Kinda wish I could cut holes in all her French designer pockets but I can’t

Da mi je neko pre samo mesec dana rekao da ću uživati u pesmama o TikToku, ne bih mu verovala, ali svi problemi koje Chloe navodi neverovatno su realni, a melodije ne mogu da izbacim iz glave. Iako kaže da će jednog dana, verovatno, pevati o zaljubljenosti i momcima koji joj se dopadaju, Chloe je trenutno u naletu kritike sistema i peva o stvarima za koje oseća da su zaista važne. U tom maniru snimila je i pet novih pesama koje su se našle na EP-u Love Me Please, objavljenom u februaru.

The world’s not fair and I know, really, I’m the lucky one
I want to share my bigger portion of the rising sun
We need to know we’ve made a change before our time has come
How does it feel to know your millions could feed a ton?

Ne mogu da izdvojim samo jednu pesmu koja mi se najviše dopala, jer me Chloina muzika uvek mami da poslušam barem još jednu pesmu. Nije se desilo da sam upalila Fig Tree, a da ne poslušam Tiny Screens, a na taj način bih na kraju preslušala celi Love Me Please – nakon toga me ništa ne košta da preslušam i You Can’t Put a Price On Fun. Nisam bila iznenađena kada sam saznala da je Chloe Slater, koja je malo mlađa od mene, takođe imala postere Arctic Monkeys polepljene po svojoj sobi. Njen muzički ukus i uticaj poznatih alternativnih rock grupa se na suptilan način odrazio na njenoj autorskoj muzici. Ni jedna njena pesma ne zvuči kao Do I Wanna Know, ali ako ste obožavalac ovog benda, Chloeina muzika bi vam se mogla svideti. A ukoliko ste u potrazi za novom ženskom rock zvezdom u usponu, nećete se prevariti ako pružite šansu Chloe Slater.