Kako je moguće da simbol koji je, po svim zakonima vizuelne semiotike, trebalo da ostane zarobljen u ranom 19. veku, danas predstavlja vrhunac quiet luxury estetike?
Isidora MitriNovembar 3, 2025
Kao neko ko neizbežno posmatra svet kroz prizmu vizuelnih simbola i istorije umetnosti, moram da priznam: ne postoji ništa fascinantnije od dekonstrukcije. Zanima me: kako jedan amblem, natopljen političkom težinom i ceremonijalnom grandioznošću, izvrši uspešnu semantičku tranziciju i postane nosiv i poželjan u potpuno novom milenijumu? Kako simboli putuju kroz vreme me je oduvek intrigiralo i pritom, ne mislim samo na to kako opstaju, već kako menjaju svoj simbolički „prtljag“. Neki izblede i postanu fusnote u udžbenicima, dok drugi, prolazeći kroz vreme i prostore, odbace svoju originalnu, često tešku, istorijsku ljušturu i ponovo se rode u potpuno novom kontekstu.
Mikro-istorija dugovečnih brendova, pomalo neočekivano, savršeno oslikava upravo takve tranzicije. Dizajnerski brendovi, poput kuće Chaumet, uspevaju da spasu moćne vizuelne kodove od zaborava, i to ne prostim citiranjem, pa čak ni potpunom dekonstrukcijom, već apstrahovanjem. Tako me je priča o pčeli privukla. Dok promatram heksagonalno, geometrijsko prstenje koje se savršeno niže na rukama savremenih žena, pitam se: kako je moguće da simbol koji je, po svim zakonima vizuelne semiotike, trebalo da ostane zarobljen u ranom 19. veku, danas predstavlja vrhunac quiet luxury estetike? Kako nešto što je bilo pečat jednog carstva postane lični izbor nove generacije?
Da bismo razumeli zašto je Bee de Chaumet danas fenomen, moramo da razumemo Napoleona.
Kada se Napoleon Bonaparta proglasio carem, suočio se sa ozbiljnim marketinškim problemom. Trebao mu je novi vizuelni identitet. Nije mogao da koristi fleur-de-lys (ljiljan), simbol Burbona i monarhije koju je revolucija svrgnula. Trebao mu je simbol koji je bio podjednako moćan, i povezan sa samim korenima Francuske.
Rešenje je pronađeno u grobnici kralja Hilderika I iz 5. veka: stotine zlatnih insekata, za koje se verovalo da su pčele. Za Napoleona, one su nosile upravo onu simoliku koju je želeo da komunicira sa plebsom nad kojim je vladao. Pčela je simbol besmrtnosti, marljivosti, organizacije i, što je najvažnije, lojalnosti. Postala je lični amblem cara i novi znak moći.
Ali, dok je Napoleon bio zadužen za branding, njegova supruga, carica Žozefina (Joséphine Bonaparte), bila je zadužena za stil.
Žozefina je bila prva prava trendseterka i ikona stila carskog dvora. Bila je strastvena botaničarka, a njena ljubav prema prirodi, suprotstavljena krutosti starog režima, diktirala je modu. Njen omiljeni juvelir, Marie-Etjen Nito (Marie-Étienne Nitot), osnivač kuće koja će kasnije postati Chaumet, dobio je zadatak da taj novi imperijalni identitet pretoči u nakit. Nito je za carski dvor kreirao komade sa Napoleonovim novim amblemom, pčelom.
Fast forward i dolazimo do 2011. godine. Kuća Chaumet odlučuje da oživi ovaj deo svog nasleđa. Ali, kako uzeti taj „težak“ istorijski simbol, pčelu kao znak imperijalne moći, i učiniti ga relevantnimi poželjnim za ženu 21. veka? Uradili su nešto genijalno. Nisu samo prekopirali figuricu pčele, apstrahovali su je. Umesto pčele, dizajneri su uzeli njenu tvorevinu, saće. Et voila.
Originalna kolekcija Bee My Love bila je zasnovana na savršenoj, čistoj geometriji heksagona. To je bio potez koji je kolekciju momentalno katapultirao u sadašnjost. Skinuta je sva imperijalna težina, a zadržana je suština. Saće, kao grafički, minimalistički i gotovo arhitektonski element, postalo je simbol nečeg sasvim drugog: zajedništva, povezanosti i osećaja pripadanja, na koji košnica najčešće asocira.
Kolekcija, originalno zamišljena kao osvežavajuća alternativa klasičnom venčanom prstenju, eksplodirala je. Zašto? Zato što je njen unisex, grafički dizajn bio savršen za stacking, slaganje više komada. To više nije bio jedan carski pečat, već lični narativ koji gradite sami, prsten po prsten. Postao je komad za svaki dan.
Kako je kolekcija rasla i osvajala novu generaciju, evoluirala je u širu liniju Bee de Chaumet. Sada, oslobođena isključivo venčanih konotacija, postaje figurativni motiv. U najnovijim komadima, pčela se vraća, ali njeno značenje je transformisano. Ona više nije Napoleonov amblem, već poetski simbol prirode, omaž Žozefininoj ljubavi prema vrtovima i prirodom nadahnut luksuz. Ona sada ležerno sleće na geometrijsko saće, spajajući figurativno i grafičko.
I u tome je, zapravo, tajna uspeha ove kolekcije. Chaumet nije samo citirao svoju istoriju; on ju je preveo. Uspeli su da destiluju tešku istorijsku simboliku u čistu, nosivu estetiku. Pokazali su kako dizajn može da premosti vekove, uzimajući inspiraciju od jedne carice iz 19. veka kako bi stvorio najtraženiji nakit za 21. vek. A za nas koji volimo kada komad nakita ima i priču, ovo je verovatno jedna od najboljih.
U nastavku pronađite naš izbor Chaumet komada:
