Nova sezona Bridgertona postavlja pitanja koja ranije nije

Prvi deo četvrte sezone serije Bridgerton stigao je na Netflix nakon gotovo dvogodišnje pauze i već u prvim epizodama bilo je jasno da se serija kreće u nešto drugačijem pravcu. Fokus je konačno stavljen na Benedicta Bridgertona, drugog sina glavne porodice u Mayfairu, koga tumači Luke Thompson, dok mu se kao centralna ženska figura pridružuje Sophie Baek, koju u svom debitantskom nastupu igra Yerin Ha. Njih dvoje predstavljaju centralni par nove sezone, ali ono što ovu sezonu čini specifičnom jeste širenje sveta u kome se ta romansa odvija.

Osim uobičajenog uzbuđenja, ovoga puta pratio me je i vrlo konkretan osećaj zadovoljstva – konačno sam dočekala sezonu u kojoj ću dobiti više od dva minuta Benedicta Bridgertona po epizodi. Nakon godina u kojima je bio najzanimljiviji lik u prostoriji, ali uporno guran u sporedni kadar, Benedict je napokon dobio prostor koji zaslužuje. I to ne samo kao romantični interes, već kao jedan od najdoslednije i najstrpljivije razvijanih likova čitave serije. Njegova emocija, radoznalost, otpor prema pravilima i stalna potreba da testira granice oduvek su mi delovali kao nešto što Bridgerton vešto drži u rukavu.

Photo: Liam Daniel/Netflix

Na površini, priča Benedicta i Sophie deluje kao najklasičnija do sada. Maskenbal, tajanstvena dama, ponoć, nestanak, potraga. Pepeljuga u bukvalnom smislu. Upravo je zbog toga lako steći utisak da se serija vraća korak unazad – bajci. Međutim, ubrzo nakon ponoći shvatamo da će biti teško okarakterisati ovu priču kao bajkovitu.

Za razliku od prethodnih centralnih parova, čije su prepreke bile mahom unutrašnje, Benedict i Sophie nailaze na granicu koja ne zavisi od njihove spremnosti da se promene ili da budu iskreniji prema sebi. Sophie je sobarica. Benedict je aristokrata. Njihov problem nije nesporazum, već pozicija na društvenoj lestvici.

Posebno je zanimljivo što se ove sezone više nego ikada spuštamo sa visina i krećemo kroz prostorije koje su ranije bile samo pozadina. Kamera nas vodi niz hodnike, u kuhinje, vešeraje i privatne odaje posluge. Po prvi put, Bridgerton svet se jasno deli na „gore“ i „dole“, ali bez pokušaja da se ta podela romantizuje ili izbriše. Posluga više nije nemi dekor visokog društva, već aktivni deo narativa. Njihovi odnosi, strahovi, ambicije i međusobne dinamike grade paralelno društvo koje postoji tik ispod sjaja raskošnih balova i šetnji po promenadi.

Photo: Liam Daniel/Netflix

Upravo zbog toga četvrta sezona dobija najpozitivnije kritike do sada. Sporedne priče više ne deluju kao distrakcija, već su organski uvezane sa glavnom pričom. Sukobi oko plate i lojalnosti nisu samo društveni komentari, već direktno reflektuju centralnu romansu. Ljubav između aristokrate i sobarice ne može da postoji u vakuumu, jer se stalno sudara sa realnim posledicama koje takav odnos nosi za onu stranu koja ima manje moći.

Istovremeno, nova sezona odiše seksualnošću, hedonizmom i pričama o užitku. Likovi se oslobađaju stega, istražuju želje, dozvoljavaju sebi strast i rizik. Energija koja je ranije bila gotovo isključivo vezana za Benedicta sada se preliva na ceo ansambl. Seksualnost više nije tabu, već oblik samospoznaje i slobode. Likovi imaju hrabrosti da urade ono što žele, vođeni impulsima koji su ranije bili potisnuti pravilima društva.

Photo: Liam Daniel/Netflix

U ovom prvom delu sezone, Benedicta posmatramo kako gotovo opsesivno juri po Mayfairu u potrazi za svojom Lady in a silver dress, fantazijom koju je sam stvorio uoči maskenbala. Ta potraga ima u sebi nešto istovremeno romantično i frustrirajuće. Posmatramo ga kako se zaljubljuje u ideju žene, u projekciju, u nedostižnu sliku, dok mu stvarna osoba stoji ispred nosa, prisutna, opipljiva i daleko kompleksnija od fantazije koju pokušava da rekonstruiše. Svaki njihov naredni susret, svaka nova scena u kojoj se mimoilaze bez prepoznavanja, u meni je izazivala rastuće nezadovoljstvo i blagu frustraciju. Ne zato što je zaplet nepoznat, već upravo zato što je previše poznat.

Sophie, sa druge strane, predstavlja srce ove sezone. Sophie nije Pepeljuga koja čeka da bude izabrana. Ona je devojka kojoj su podeljene loše karte, ali i devojka koja razume sistem u kome živi i pokušava da u njemu pronađe minimum dostojanstva. Njena inteligencija, pronicljivost i emocionalna suzdržanost su gotovo nepobedive od strane bilo koje dame iz visokog društva.

Photo: Liam Daniel/Netflix

Jedna od najzanimljivijih sporednih linija ove sezone jeste način na koji serija govori o ženskim odnosima, naročito u okruženju koje žene gotovo automatski postavlja u međusobno rivalstvo. Umesto toga, pažnja se zadržava na odnosima koji opstaju uprkos svim pritiscima. To se ogleda u dugogodišnjem odnosu kraljice Charlotte i Lady Dunbury, kompleksnom prijateljstvu koje se uprkos nejednakosti i niza tragičnih događaja ipak sačuvalo. Sezona daje prostor i odnosu Eloise i Hyacinth Bridgerton. Sestrama na potpuno različitim tačkama u životu, od kojih jedna i dalje neumorno beži od same pomisli na brak, dok druga jedva čeka da zakorači na tržište i postane glavna dama svog doma.

Četvrta sezona Bridgertona po prvi put ozbiljno postavlja pitanje pristanka u kontekstu nejednake moći. Šta znači izabrati odnos kada nemaš jednaku slobodu da iz njega izađeš? Može li prijateljstvo opstati ukoliko je fokusirano na potrebe jedne strane? Može li ljubav biti romantična ako jedna strana rizikuje reputaciju, a druga egzistenciju? To su pitanja koja ova serija ranije nije direktno postavljala.

Bridgerton i dalje ostaje estetski raskošan, bajkovit i svestan sopstvene teatralnosti. Ali ispod svega toga, četvrta sezona po prvi put ne pokušava da izjednači sve sudbine. Umesto toga, pokazuje da romantična fantazija nikada nije bila jednako dostupna svima, već uglavnom samo članovima porodice Bridgerton.