6 kolekcija sa završenog showa Central Saint Martinsa na koje treba obratiti pažnju

Godišnja revija diplomanata modnog dizajna londonskog Central Saint Martinsa uvek je nekako posebnija od drugih revija koje se kotrljaju pistama modnih metropola. Za razliku od priča koje pričaju velike modne kuće, Central Saint Martins show je onaj na kojem glavnu reč imaju mašta, sloboda, kreativnost i entuzijazam još neobuzdani teretom komercijalnosti, trendova i težnje ka što široj dopadljivosti. Reč je o prilici za koju ni jedna ideja nije „prevelika“, a njena egzekucija „preterana“ – one upravo takve i treba da budu.

Svako ko prati modu zna da su iz klupa Central Saint Martinsa potekla neka od najvažnijih imena savremene modne scene – Alexander McQueen, John Galliano, Phoebe Philo, Stella McCartney, Christopher Kane, Sarah Burton i Riccardo Tisci samo su neki od njih. Sve brojnija publika koja prati godišnju diplomski reviju zna da se radi o trenutku koji mnogim mladim dizajnerima može biti odskočna daska za daljnju karijeru, a nakon koje će mnogi pronaći svoje mesto u modnim ateljeima. I dok svake godine Central Saint Martins iznedri impresivan broj sjajnih talenata, a završna revija bude svojevrsni spektakl, ovogodišnje izdanje sa 40 predstavljenih kolekcija nadmašilo je sva očekivanja – pretvorivši se u pravu rapsodiju talenta, mašte i odvažnosti da se prekorače granice mogućeg. O pobedničkoj kolekciji ove je godine odlučivao žiri koji su činili Daniel Lee, Nicholas Daley, Mandi Lennard, Ekow Barnes i Sarah Gresty.

Myah Hasbany, Courtesy of Central Saint Martins

Myah Hasbany

Pobedničkom kolekcijom ove godine proglašena je ona američke dizajnerke Myah Hasbany, koja je na pisti priredila spektakularan show utemeljen na briljantno razrađenoj priči. Svoju završnu kolekciju Hasbany je temeljila na urbanoj legendi o padu NLO-a u malom teksaškom gradiću – prema pričama, svemirski brod udario je u vetrenjaču, a poginulom vanzemaljcu meštani su priredili hrišćansku sahranu i odlučili da zauvek prećute taj događaj.

Myah je tu priču reinterpretirala kao fantastičnu alegoriju – zamislila je kako bi skriveni pad svemirskog broda mogao postati izvor podzemnog, radioaktivnog zračenja koje uzrokuje mutacije stanovnika, pretvarajući ih u nadrealna bića. Njen modni svet tako se razvija od prepoznatljivih silueta do grotesknih, nadnaravnih formi. Osim fascinantne priče, žiri je osvojila i Myahina impresivna posvećenost zanatu – jedan od kaputa izvezen je sa više od 300.000 ručno prišivenih perlica, a proces izrade trajao je godinu dana. Završni look, monumentalna kreacija visoka 3,6 metara izrađena od ogromnih, globusastih elemenata, zaslužio je samostalan ulazak na pistu i izazvao ovacije publike.

Finalna revija Central Saint Martinsa nije prvi viralni trenutak za Hasbany – ranije ove godine njenu booty suit kreaciju nosila je Erykah Badu na dodeli nagrada Billboard Women in Music, čime je dizajnerka stekla pažnju modne javnosti. Pred Myah je, sudeći po svemu, blistava budućnost.

Hannah Smith

Drugo mesto pripalo je dizajnerki ženske odeće iz Warwickshirea, Hannah Smith, koja je svoju završnu kolekciju posvetila promišljanju o adaptivnoj modi, domenu koji u duhu inkluzivnosti sve više dolazi u fokus dizajnerskih promišljanja. Svoju inspiraciju pronašla je u odrastanju sa bratom koji ima neurofibromatozu zbog čega čitav život posmatra koliko je svet nedostupan za osobe sa invaliditetom. Međutim, Smith je medicinskim pomagalima pristupila iz drugog ugla – učinivši ih produžecima tela, ali posvetivši im jednaku pažnju koju inače pridajemo modnim dodacima i spajajući ih sa prozračnim i laganim materijalima kako bi naglasila kontrast sa metalom.

Haseeb Hassan

Britansko-pakistanski dizajner Haseeb Hassan sa svojom je završnom kolekcijom osvojio treće mesto, a inspiraciju za njeno kreiranje pronašao je na različitim mestima – od plisiranih haljina Madame Grès do starih pakistanskih poštanskih markica. Poseban utisak ostavila je njegova interpretacija shalwar kameeza, tradicionalne odeće koju nose muškarci i žene u Južnoj i Srednjoj Aziji, kao i završni look u lepršavoj, plisiranoj beloj tkanini sa apstraktnim zelenim motivima koji podsećaju na boje pakistanske zastave. Kako bi izradio svoju kolekciju, Hassan je sarađivao sa pakistanskim zanatlijama na proizvodnji cipela, pletenih molitvenih kapa i tkanih resica. „Na taj sam način odao počast njihovom zanatu i osiguravao da kolekcija ostane povezana sa mojim korenima,“ izjavio je Hassan.

Ayham Hassan

Jedan od najupečatljivijih trenutaka revije bila je kolekcija Ayhama Hassana, mladog dizajnera iz Ramallaha na Zapadnoj obali, koji je zahvaljujući podršci zajednice i uspešnoj crowdfunding kampanji uspeo da upiše prestižni Central Saint Martins. Njegova završna kolekcija, naslovljena IM-MORTAL MAGENTA: the colour that doesn’t exist, bila je duboko emotivno i politički snažno delo – posveta bogatoj palestinskoj zanatskoj tradiciji, čiji su koreni potisnuti ili izbrisani ratom i okupacijom.

„Moja diplomska kolekcija je promišljanje o stvarnosti genocida i težnji za oslobođenjem. Odrastanje pod okupacijom i kolonizacijom u Palestini prisiljava te da se suočiš sa bolnim kontradikcijama – pitanjima vlastite vrednosti, očaja i neobuzdane okrutnosti. Ipak, istovremeno osećaš potrebu da se uzdigneš iznad licemerja, mržnje i razaranja. Da tražiš nadu, rast i put prema slobodi,” izjavio je Hassan za Vogue UK. Jedan od najupečatljivijih detalja bila je tkanina u sivim i magenta tonovima, nošena poput marame koja se vuče po podu, a koju je ručno isplela Hassanova majka koja je u tom trenu bila na Zapadnoj obali.

Izzy Dickens

Izzy Dickens inspiraciju za svoju kolekciju I am Telling You Because You Are Far Away pronašla je u sopstvenom odrastanju u obalnom Thanetu, na jugoistoku Engleske, iz kojeg se sa deset godina preselila u Bristol. Budući da se mesto njenog detinjstva u međuvremenu znatno promenilo, želela je da ga zabeleži i evocira onakvog kakvog ga pamti – kao lični krajolik ljudi, predmeta i mesta koja su ostala iza nje. U procesu stvaranja vratila se starim crtežima, vlastitima, ali i očevim, koji su joj poslužili kao polazište za oblikovanje silueta, tekstura i boja. Svoja je sećanja dopunila predmetima koje je ponela sa sobom pri odlasku, poput malih darova za rastanak, kao i onima koje je naknadno pronašla na obali, nalik uspomenama koje neočekivano izrone na površinu.

Matthew David Andrews

Matthew David Andrews pronašao je inspiraciju za svoju kolekciju u poplavi koja je 1958. godine pogodila njegov rodni Wickford, pretvorivši taj stvarni događaj u snažnu ličnu metaforu. Estetski izrazito upečatljiva kolekcija, sa pregršt naglašenih silueta i daškom uvek dobrodošle teatralnosti, poslužila je kao izraz unutrašnje borbe i osećaja utapanja koje je doživljavao kao queer osoba, suočen sa vlastitim strahovima od otkrivanja pravog sebe. Da bi svoju priču izneo na vizualno i emocionalno upečatljiv način, šešire je opremio skrivenim prskalicama koje su tokom revije otpuštale vodu, stvarajući iluziju kiše. U dodiru sa vodom, posebno dizajnirani tekstil počeo je da se topi i raspada, otkrivajući skrivene slojeve boja, uzoraka i vezova – simbolično razotkrivajući pravog Matthewa skrivenog ispod površine.