Otkrivamo sve o misterioznoj kući na litici u kojoj će Jacquemus uskoro održati reviju

Postoje kuće, i postoje THE kuće, one koje nose neobične aure svojih vlasnika, pričaju neke tajanstvene priče i privlače večnu znatiželju. Veličanstvena Casa Malaparte izgrađena na litici, 31 metar visokoj iznad mora, na Punta Massullo, na jugoistočnoj strani ostrva Capri, to je THE kuća. Već godinama ova lepotica, nekadašnje utočište harizmatičnog i nedokučivog Italijana Curzija Malapartea privlači pažnju mnogih, a prvi će put postati scenografija za modnu reviju. U ponedeljak, 10. juna (dan nakon datuma rođenja Malapartea) modni brend Jacquemus tamo će proslaviti svojih 15 godina postojanja revijom La Casa koju svet mode sa nestrpljenjem čeka. Casa Malaparte je danas žarište i motiv visoke mode, a prvi je put prikazana u filmu Prezir Jean-Luca Godarda iz 1963. godine. Odlučio sam da stvorim svoj brend nakon što sam pogledao ‘Le Mépris’ (Prezir) Jean-Luca Godarda, inspirisan lepotom i modernošću njegove vizije. Danas mi je čast što mogu da predstavim našu sledeću izložbu u Casa Malaparte, izjavio je dizajner Simon Porte Jacquemus o svojoj životnoj inspiraciji zbog čega je revija koja se već užurbano priprema na Capriju još značajnija za sledbenike brenda.

Ko je bio Curzio Malaparte?

Rođen kao Curt Erich Suckert 1898., provokativni pisac, urednik i intelektualac aktivan u italijanskoj književnoj i umetničkoj avangardi bio je poznat po svojim oscilacijama između ideoloških krajnosti epohe. Pohađao je prestižni Liceo Cicognini u toskanskom gradu Pratu, gde se upoznao sa odbačenim akademicima, uključujući pisca i pesnika Bina Binazzija, koji će ga kasnije uvesti u svet pisaca intelektualaca. U sa 16 godina, besan zbog neuspeha Risorgimenta (procesa nacionalnog ujedinjenja) i italijanske vlade, Malaparte se pridružio italijanskom ogranku francuske Legije stranaca u kojoj se naučio da se bori, nakon čega se pridružio vojsci u Prvom svetskom ratu gde je napredovao od vojinika do komandanta puka. Iako se očekivalo da će karijeru nastaviti u politici, Malaparte se nakon rata preselio u Rim kako bi postao pisac. Tamo je počeo da piše žustre pamflete, koji su privukli pažnju Mussolinijevog okruženja, koji je pak 1922. uverio Malapartea da se pridruži fašističkoj stranci kao sindikalni upravnik u Firenci. Otprilike u to vreme Malaparte je preuzeo svoj pseudonim, Curzio Malaparte, kako bi zvučao više italijanski. Zbog svog uticaja postao je urednik brojnih časopisa, ali njegova impulsivna ličnost otežavala je zvaničnicima da ga kontrolišu zbog čega je otpušten. Do 1933. živeo je u Parizu, a po povratku u Italiju uhapšen je i osuđen na petogodišnje progonstvo na Siciliji zbog objavljivanja vodiča koji čitaoce informiše kako da izvedu državne udare. Međutim, egzil je za njega imao paradoksalan efekat. Nakon izlaska iz zatvora, cenio je izolaciju i introspekciju: „Čovek nije stvoren da živi slobodno na slobodi, već da bude slobodan unutar zatvora“ napisao je svojevremeno. Malaparte se ponovno borio i u Drugom svetskom ratu, a potom je objavio dva dobro prihvaćena romana Kaputt (1944.) i The Skin (1949.). Postao je komunista, a na samrti je prešao u katoličanstvo. Svoju rezidenciju na Capriju, gde se vremenom preselio, počeo je da gradi nakon izlaska iz zatvora 1938. godine, a završena je 1941.

Jedan od najboljih primera italijanske moderne arhitekture

Stručnjaci se slažu kako je Casa Malaparte jedan od najboljih primera italijanske moderne i savremene arhitekture, a i danas postoji sumnja ko je zapravo njen autor. Naime, kuću je krenuo da projektuje čuveni italijanski arhitekta Adalberto Libera prema nalogu samog Curzija. Isprva su se dva kreativca uključila u konstruktivan dijalog, međutim, njihove suprotstavljene ličnosti i različite vizije rezultirale su Malaparteovim odbijanjem Liberinog predloga za kuću. Odlučio je da je završi sam, bez stručne podloge iz arhitekture zbog čega je finalni rezultat još upečatljiviji (iako se navodi da je Malaparte nastavio da sarađuje sa arhitektima i stručnjacima koje je Libera doveo u projekat). Dizajn kuće uključuje trapezoidno spoljno stepenište koje vodi do široke terase sa pogledom na raskošno zelenilo borova, žutosmeđe tonove vapnenačkih litica i plavetnilo Tirenskog mora. Kombinujući strogi modernizam sa interpretacijama klasičnih elemenata, Casa Malaparte pokazuje izrazito ličan i poetski senzibilitet, navodeći njenog tvorca da ovu strukturu proglasi casa come me – kućom poput mene. Stepenište ostaje prepoznatljiv deo i njena jedinstvena struktura, stvarajući efekat stuba u nebo gde kada stojite na dnu stepenica i penjete se prema gore, osećate se kao da hodate prema nebu bez kraja. Nema ograda ni zidova, što pridonosi geometrijskoj čistoći stepenica.

Nakon Malaparteove smrti 1957. kuća je napuštena i zanemarena i dugo je trpela vandalizam i izloženost vremenskim nepogodama. Prva ozbiljna obnova započela je kasnih 1980-ih, a Malaparteov pranećak, Niccolò Rositani, koji je tamo živeo u detinjstvu, odgovoran je za njenu revitalizaciju i očuvanje. Velik deo izvornog nameštaja koji je dizajnirao sam Malaparte još uvek je u kući jer je bio prevelik za uklanjanje. Mermerna udubljena kada u spavaćoj sobi njegove ljubavnice i dalje postoji i funkcioniše. Njegova spavaća soba i knjigama obložena radna soba još su netaknute, a mnogi italijanski industrijalci donirali su materijale za očuvanje. Svojevremeno taj namještaj je bio tema izložbe u galeriji Gagosian. Danas je kuća očuvana i koristi za ozbiljne studijske i kulturne događaje i u vlasništvu je porodičnih naslednika. Kuća nema lagan prilaz, a do nje možete stići samo brodom ako je vreme povoljno, ili prepešačiti celo ostrvo kako biste joj pristupili. Od mora do kuće vodi 99 stepenica.

Tokom godina, brojne modne kuće i reditelji koristili su Casu Malaparte za svoje kreativne poduhvate, pokazujući njenu trajnu inspiraciju. Već spomenuti Le Mépris (1963.) Jean-Luca Godarda, a sa njim i Brigitte Bardot u glavnoj ulozi, zatim ovde je snimljena reklama kuće Yves Saint Laurent sa Kate Moss 2018. i reklama za parfem kuće Louis Vuitton sa Emmom Stone 2019. godine. Pred nama je još jedan modni događaj koji će joj odati počast, a mi ćemo ponovo imati prilike da joj priđemo bliže.