U pariskom domu Carine Roitfeld o single životu, tetovažama i zašto ne planira da ide u penziju

Carine Roitfeld, bivša glavna urednica francuskog Voguea i stilistkinja, uživa u svom zaista senzualnom stanu za single devojke i u svojoj novostečenoj slobodi. Sa svojih 69 godina još uvek ne razmišlja o penziji, postala je zavisna od tetovaža, počela da puši i radi tačno ono što ona želi. „Spavam u vreći za spavanje jer sam prelenja da namestim krevet.“

Svoj 69. rođendan Carine Roitfeld je proslavila u velikom stilu u Raspoutineu, pariskom noćnom klubu koji je bio drugi dom njenog ruskog oca. Kao i on, voli raskošno da slavi život; kod kuće je bar uvek otvoren za prijatelje. Kosu i dalje sama šiša: „…Samo neke pramenove ispred lica kako bih mogla da se sakrijem jer ponekad se još uvek osećam anksiozno“. Svoju karakterističnu crnu senku i dalje nanosi prstima, a punk majice sa rupama i štikle i dalje su prisutni. Međutim, sad ima i tetovaže – pet na prstima (ali i dalje nije gotova), koje se odnose na njene ruske gene – i nedavno je počela da puši.

Divna osoba i predivna žena, sa kojom je pravi užitak provoditi vreme. Tako je mislio i Tom Ford početkom 90-ih kad je jedva uspeo da je ubedi da radi za Gucci, tada uspavani brend kožne galanterije. „Tom me je posmatrao i pokušavao da prenese moj karakter u svoje kolekcije.“ Zajedno su dali važan estetski doprinos hedonističkim 90-ima, sa nezaboravnim vrhuncem na jednoj fotografiji, ali o tome kasnije.

Nakon odlaska iz francuskog Voguea 2011. godine, Roitfeld je pokrenula sopstveni polugodišnji časopis CR Fashion Book. Na prvoj naslovnici bila je Kim Kardashian, a od tada časopis broji već više od deset uspešnih godina pa mirovina za stilsku Parižanku još nije na vidiku. „Nemam vremena da stanem. Ne mogu da stanem, treba mi novac, a i brzo bih počela da se dosađujem“, priča mi Roitfeld u svom pariskom domu. „Zahvalna sam na tome što još uvek mogu da radim u svetu koji je fasciniran mladošću. Imam mladu dušu i još uvek sveže ideje. Na primer, noćas sam radila do 01:00. Bila sam na Zoomu sa Kim (op. a. Kardashian, naravno), koja je sedela u Los Angelesu, i planirale smo njenu novu kampanju. Potpuno mi veruje, sve što predložim za izgled, kosu, šminku… pratili moje savete, a takva saradnja se ne sme nikad uzeti zdravo za gotovo. Uvek moraš da nastaviš da se boriš, da se dokazuješ jer svi žele da ti preotmu klijente. Srećom, kako su mi svojevremeno rekli Tom Ford i Karl Lagerfeld, imam dara, a to je da činim druge boljima. Modeli, fotografi, dizajneri: stalno ih guram da izvuku najbolje iz sebe. Nisam osoba koja stalno govori da, ona koja klijentu uvek govori ono što želi da čuje. Ako mi nešto ne odgovara, kažem to, ali u pravo vreme.“

Napokon vratar

Za Vogue Living ekipu Carine Roitfeld otvorila je vrata svog glamuroznoga stana u Parizu. Pre dve godine kupila ga je na prestižnoj Aveniji Montaigne, odmah iznad Prada dućana. „Verovatno zvučim kao snob, ali napokon imam vratara, to je takav osećaj sigurnosti i takav luksuz… Cveće i paketi donose se gore, a ako zaboravim ključeve, on mi otvori vrata. Divno.“

Roitfeld je otelotvorenje svog doma: gotovo sve je crno, namešteno sa izrazitim stilom i ima senzualan štih. Nakon prekida sa Christianom Restoinom, muškarcem sa kojim je delila život 40 godina i osnivačem brenda Equipment, dve godine iznajmljivala je stan u 12. arondismanu dok nije našla svoj stan iz snova u 8. arondismanu. Napokon se vratila na desnu obalu Seine, gde je rođena, kako kaže. „Poslednjih 30 godina živela sam na levoj obali. Za Parižane ta podela između leve i desne strane Seine jako puno znači, teško je to objasniti. Leva strana je predivna, ali snobovska. Ljudi tamo misle da su veliki intelektualci i smatraju se pametnijim i super zanimljivim jer imaju galeriju – ali meni je to samo puno bla, bla. To nije za mene, desna strana je mesto gde pripadam. Rođena sam u bolnici odmah iza ugla svog sadašnjeg stana, a kako ta zgrada sada postaje Alaïa flagship prodavnica, krug je zatvoren“, smeje se.

U svom stanu za neženje odlučila je da radi sve što želi. Obožava crnu boju i ogledala na vratima, što prostor čini većim. Enterijer se naslanja na slavni stan Coco Chanel u hotelu Ritz. „Srušila sam mnogo zidova kako bih dobila veći dnevni boravak. Kuhinju sam značajno smanjila kako bih napravila mesta za garderobu i praonicu – puno važnije u mom svetu. Nisam kuvarica. Nemam pojma kako radi moja rerna, mogu da ispržim jaje, naravno, ali sam osoba koja ipak pre bira da nešto naruči preko Deliverooa.“

Kampovanje kod kuće

Da budem iskrena, njen stan po atmosferi podseća na Airstream, američku retro prikolicu. „Sve što mi treba je tu, i ništa nije previše. Kako starim, imam sve manju potrebu za velikom kućom. Na svom krevetu od crne kože, po meri napravljenom za mene, svaku noć spavam u vreći za spavanje koju ujutru pospremim. To je pomalo kao kampovanje kod kuće. Prelenja sam da stalno nameštam krevet. Kako stan nije veliki, i vrata spavaće sobe uvek su otvorena, ne želim da gosti vide posteljinu. Ali seksi kožni krevet mogu da vide.“ Ne oseća se usamljeno. „Bože, ne, divno je kad ne moraš da razgovaraš sa nekim kod kuće. Ceo dan vodim razgovore sa ljudima kroz posao. Izlasci? Uopšte me to ne zanima, u vezi sam sa svojim poslom i nemam stvarno vremena za svesno traženje nekoga. Ali ako upoznam nekoga ko će mi ukrasti srce, naravno da ću napraviti mesta za ljubav.“

Prijatelja ima dovoljno da može da ih pozove kad joj treba društvo, kako kaže. Osim toga, okružena je umetninama prijatelja, portretima sebe, svoje dece i unučadi. „Ovo nije galerija – nisam toliko bogata – više je to moj život u slikama. Na zidovima su mnoge fotografije sa snimanja koje sam radila i originalni crteži Karla Lagerfelda sa kojim sam sarađivala deset godina. Uvek je bio izuzetno velikodušan prema meni.“ Najvažniji komadi iz njene kolekcije su fotografije Roberta Mapplethorpea, fotografija Penelope Tree fotografa Richarda Avedona i polaroid Farrah Fawcett koji je snimio Andy Warhol. Poslednja dva bila su poklonii Toma Forda. „On je taj koji me je podstakao na to da počnem da skupljam umetnine.“

Roitfeld estetski ne voli ništa novo. U stanu se nalazi samo vintage nameštaj, i to ono najbolje iz 70-ih. „Uređenje enterijera slično je izgradnji garderobe. Počneš sa komadom u koji se zaljubiš. U mom slučaju to je bila predivna crna kožna sofa Willyja Rizza. Zatim sam kupila sto koji je zapravo bar, za koji mislim da je genijalan. Ostalo se sâmo nastavilo.“

Njen prijatelj Jean-Marc Hervier, koji je godinama radio za Thierryja Muglera, koproducirao je videospot za pesmu Too Funky Georgea Michaela, a sada vodi dve galerije – bio joj je velika pomoć u uređivanju stana. „Jean-Marc pomogao mi je da ovu dosadnu mid-century kutiju od stana pretvorim u nešto posebno. Ja sam Devica u horoskopu pa sam vrlo izbirljiva, mogu biti sitničava oko najmanjih detalja. Tako na primer imam otirač sa svojim inicijalima. Ali to nije sve – da bih stvorila jedinstvo u hodniku, dala sam i komšiji otirač – i to sa njegovim inicijalima. Na sreću, to ga je samo nasmejalo. Stavila sam i klupu, sa mojom velikom fotografijom iznad koju je snimio Paolo Roversi. To mu takođe nije smetalo.“

Neuredna pušačica

Njen dobro uređen ormar je mnogo manji nego što bi se očekivalo. Već 25 godina je prepoznatljiva po istom stilu. „To zapravo nije uniforma. Kad sam počela da radim u Vogueu Paris, htela sam tu veliku titulu koju sam dobila da predstavim  na francuski način. farmerke mi dobro stoje, ali sve žene u timu  su već nosile farmerke pa sam odlučila da nosim suknje, štikle, jednostavne džempere ili majice sa jaknom – uvek snažno krojene jer to laska mojoj figuri. Možda zvuči pomalo buržujski, ali uvek nosim nešto što nije savršeno – boju cipela, iznenađujući nakit, sa rock’n’roll make-upom, naravno.“

Nakon pet operacija leđa, napravila je kompromis sa visokim petama – sada su visoke samo devet umesto 11 centimetara. Majice, ako nisu vintage, ponekad namerno pocepa. „… ili ih stavim sto puta u mašinu za veš; prvo zavežem čvor na njima. Rupice od cigareta dolaze same jer sam nespretna i neuredna pušačica, počela sam da pušim tek pre pet godina. Ceo život delim sa tvrdokornim pušačima – svojim ocem, svojim bivšim – bila sam pasivna pušačica. Sad kad živim sama, razvila se potreba za nikotinom. Takođe, često sam nervozna i ne osećam se prijatno sa sobom samom pa me to opusti. Ali, ako ćemo biti iskreni, obožavam upaljače! Zapravo, više uživam u samom činu paljenja cigarete nego u pušenju: tako je seksi, paljenje cigarete. To se jednostavno uklapa u moj novi životni stil. Nedavno sam počela sa puno novih stvari. Na primer, tetovaže – sada ih imam pet na prstima i još nisam gotova. Da li sam sebe ponovo izmislila? Ne, to je prevelika tvrdnja, ali osećam veću slobodu.“ To što ponekad koristi štap za hodanje prihvata kao deo života. „Sa zdravljem je uvek pitanje sreće. Kao stari auto, i njemu je s vremena na vreme potreban mehaničar.“

Da li je izazov živeti iznad Prada radnje u četvrti punoj modnih iskušenja, ili nije impulsivna u kupovini? „Uopšte ne. Retko odlazim u prodavnice. Poznajem puno ljudi u svim modnim kućama, pa ako želim nešto da isprobam, uvek se nađe neko ko će mi doneti najnovije komade kući. Osim toga, nemam ogroman budžet – cene dizajnerske odeće nisu niske – i drugo: jednostavno više ne kupujem odeću. Znam tačno šta želim pa za to odem kod korijača.“

Kako se kreće po Parizu, biciklom? „Oh ne, ne, preopasno je to. Uglavnom ostajem u svojoj četvrti jer ako pređete Opéru, postaje noćna mora sa prometom i turistima. Rue de Rivoli i Boulevard St. Germain isto tako. Dakle, ako stvarno moram da idem u drugi deo grada, zovem Taxi Moto (op. a. kao što samo ime kaže, taksisti koji dolaze na motorima), moje najnovije otkriće; brže je i znaš da ćeš stići na vreme. Zato sam nedavno morala da kupim mnogo pantalona jer sa suknjama na tim motorima jednostavno nije išlo.“

Krekeri sa kavijarom

Kao i njene majka i baka, Carine Roitfeld prava je Parižanka, ceo život živi u Gradu svetlosti. „Nakon raskida sa Christianom, razmišljala sam o preseljenju. Moja ćerka sa svojom porodicom živi u Londonu, a moj sin u New Yorku. Ali zato mi je Tom Ford zapravo dao dobar savet kad me pitao gde želim da umrem. Odgovorila sam mu – u Parizu, ovo je moj grad. Moji roditelji sahranjeni su na groblju Montparnasse u porodičnoj grobnici, a tamo ima mesta i za mene. Dobro je imati mesto za posle. Znam gde ću ići, to je prijatna pomisao. Ne idem tamo često, ponekad donesem cveće i sedim neko vrijeme sa ljudima koje sam volela i koji su voleli mene. Tamo se osećam voljeno.“

Svako leto pokušava da provedem barem nedelju dana u Biarritzu sa svojom ćerkom Julijom i njenom porodicom. „Ove godine po drugi put pratim svoju unuku Romy (12) u letnji kamp u Fresno. Ja ću te dve nedelje provesti u hotelu u Los Angelesu. Moj unuk George ima tek dve godine, nisam ga još puno viđala. U kući moje francuske bake bilo je strašno dosadno; bila je stroga i malo smo se smejali. Tako da imam malo horor sliku o pojmu bake, u koji, naravno, ne želim da se uklopim. Sa druge strane, majka mog oca, Ruskinja, uvek bi nas dočekala nakon škole sa svežim sokom od pomorandže i krekerima sa kavijarom. Ha, ha, početak moje razmaženosti.“

Njen sin Vladimir direktor je CR-a, i time njen šef. „To funkcioniše fantastično jer često živim u svom svetu snova i pomalo sam naivna u poslovnom smislu. Vladimir, koji je bivši trgovac umetninama, štiti me.“ Ako imate pitanja o budućim planovima za lifestyle brend koji su pokrenuli – uključujući parfeme i sveće – obratite se njemu. „Vladimir je taj koji mora da razmišlja o tome kako dalje kad mene više ne bude. Zato sada ubrzavamo širenje naših parfema, uskoro ćemo imati i make-up, a ko zna, možda i malu kolekciju modnih predmeta. Sve što može da nasravi da raste kad mene više ne bude.“

Ruska ludost

Carine Roitfeld odrasla je u Porte d’Auteuilu, blizu Bois de Boulogne. Bilo ih je četvero, leta su provodili u vikendici u Normandiji, a zime na skijanju. Kada je imala šest godina već je znala kako da nanese precizno olovku za oči svojoj majci, inače, scenaristkinji, koja je postala domaćica. Njen otac bio je filmski producent i retko je bio kod kuće. „Uvek na putovanjima i zabavama u noćnim klubovima. Doneo je malo ruske ludosti u moje korene i tradicionalno vaspitanje. Baka me je svake nedelje vodila u rusku pravoslavnu crkvu, još uvek idem tamo. Puno zabavnije negoli kod katolika.“

Roitfeld je vrlo rano postala model – „Nisam bila najbolja, priznajem“ – zatim je radila kao novinarka, a potom još puno toga. „Idem, idem i ne mogu da stanem. Rusi imaju drugačiji način razmišljanja od Francuza. Sve je veće i megalomanski, čak je i poljubac strastveniji. Rusi su nostalgičniji, romantičniji i luđi od Francuza – na dobar način. Pročitajte Dostojevskog i shvatićete šta znači biti Rus.“

Njena deca kao bebe sedela su u krilu Karla Lagerfelda i Azzedinea Alaïje. Kako je uspela da ih zadrži sa obe noge na zemlji? „Naravno, bili su privilegovani. Često su išli sa mnom na revije; Julia, danas fantastična kreativna direktorka, bila je lice parfema Black Orchid Toma Forda. Ona i Vladimir išli su u dvojezične škole, išli na neverovatno egzotične odmore, ali nisu bili razmaženi. Moj otac je uvek govorio: ‘Ako te neko pozove u restoran, izaberi najjeftinije jelo.’ To sam i svojoj deci prenela: ‘Ako ideš u Caviar Kaspia, uzmi haringu, a ne kavijar.’ Moj sin i ćerka uvek su me videli kako naporno radim, znaju da novac ne pada sa neba.“

Naporno raditi i još uvek tako izgledati sa gotovo 70 godina (u septembru). Kako uspeva da izgleda tako dobro? „Imam sreće sa genetikom, ali, nažalost, imam problema sa leđima, pa sam malo pogrbljena. I to u svetu u kojem mladi ljudi postaju sve viši! Ne koristim botox jer nemam puno bora. Pokušala sam jednom, ali dobila sam drukčiji izgled nego što sam očekivala i to mi se nije svidelo. Brinem se o sebi, svake nedelje imam bokserske i baletske treninge, pazim šta jedem, nikad nemam pizze ili testenine u kući. Šta imam u frižideru? Jaja, maslac, hleb bez glutena, povrće, kuvanu piletinu ili belu ribu. Imam nekoga ko mi obavlja kupovinu jer to mrzim.“

Najnezaboravnije snimanje

Nakon deset godina na vrhu francuskog Voguea, napustila ga je 2011. godine, i to ne tiho. Da li je to na kraju bila najbolja stvar koja joj se dogodila? „Sa bivšim CEO-om Condé Nasta Jonathanom Newhouseom, ljubav se pretvorila u mržnju, ali sada smo opet dobri. Gotovo nije bilo vremena za tugovanje jer me dan nakon mog odlaska nazvao Karl Lagerfeld za sjajan posao, a godinu dana kasnije pokrenula sam sopstveni časopis. To je kruna koju vraćaš. Vogue Paris bio je najcool modni časopis, uradili smo neverovatne stvari, ali promena je dobra. Naravno, trebalo je vremena da se naviknem: bez sekretarice i bez publike, neki fotografi nisu više mogli da rade sa mnom. To me je nateralo na to da pronađem nove kontakte i na kraju mi dalo puno više slobode.“

Najnezaboravnije snimanje? „Ah, najviše sam se smejala tokom Gucci snimanja. I to posebno onog sa Mariom Testinom, gde je bio obrijani logo na stidnim dlačicama modela Louise Pedersen. Veliki uspeh. Ta reklama danas bi bila nemoguća! Vremena se menjaju, uporedite to sa pušenjem. Moja generacija smatrala je normalnim to što su naši roditelji tokom dugih vožnji automobilom satima pušili sa zatvorenim prozorima. Lično sam se prema svima u ovom poslu odnosila sa poštovanjem pa se ne osećam kao deo problema, ali odjednom je izvirilo puno problema sa uznemiravanjem. Dobro je što se napokon obraća pažnja na to.“

Da li je njena generacija bila slobodnija? „Ne verujem. Nedavno je održana izložba Paola Roversija u muzeju Palais Galliera, koja je dobila puno kritika: previše golišavih mladih žena. Čak se ni ljudi iz moje generacije više ne osećaju prijarno sa tim golišavim fotografijama iako su bile predivne. Ali mislim da ponekad preterujemo sa puritanstvom, još uvek treba pronaći pravu ravnotežu.“ Da li je misterioznost i nedodirljivost mode koja ju je činila toliko primamljivom nestala? „Naravno, sada je to više samo posao. Primećujem da su mladi ljudi znatiželjni vezano za vremena kad je moda bila stvarno zabavna. Uskoro ću objaviti knjigu u kojoj želim da pokažem tu zabavu, sa fotografijama i tekstom. Sve pozitivno, ali možda ću spomenuti i nekoliko imena ljudi u poslu koji su stvarno bili zlobni. Ha, ha!“