Knjiga Camera Girl sadrži retke fotografije clubbinga u nastajanju

Osamdeste godine u New Yorku bile su pravo vrelo kreativne eksplozije – doba kada su se umetnost, moda, muzika i provokativni duh stapali u jedan neponovljivi koktel ludila. Kao strastvena ljubiteljka minulih vremena koja izgledaju bolje nego što su realno bila, ali i noćnih avantura koja su ih pratila, nikad ne mogu da odolim a da ne bacim oko na bilo koje projekte koje na njih bacaju reflektor u kojima bi posebno uživao John Travolta. Poput knjige Camera Girl, Sharon Smith.

A pogotovo čarima scene koja je okupljala sve najveće velikane, od Andyja Warhola, koji je svojim provokativnim umetničkim pristupom redefinisao granice kreativnosti, do Debbie Harry, Iggyja Popa, Basquiata koji je crtao grafite pre nego je završio u MOMA-i, te Madonne, koja je uticala na modu i muziku poput prave kraljice popa. U to vreme, dok je novi talas, house i hip-hop preoblikovao muzičku scenu, a graffiti kultura pretvarala sivilo urbanog pejzaža u platno za izražavanje, New York je pulsirao energijom koja je prkosila konvencijama. Poput eksplozije na atomskom nivou, taj neukroćeni duh – koji je Honey Dijon u prologu knjige poetično opisala kao „prokleto magičnu“ simfoniju haosa – bio je osnova svakog izlaska.

Madonna

Iggy Pop

Došlo je vreme kada se i autorka fotografija, Sharon Smith predala toj ludoj igri svetla i senki. U septembru 1980. godine, kao 29-godišnja fotografkinja koja je upravo stigla u grad i kojoj je trebao posao – Sharon je započela svoje prvo poglavlje prodajući Polaroid fotografije za skromna 3 dolara u legendarnoj “rock diskoteci” The Ritz u East Villageu. Bila je to njena ulaznica u svet u kojem se svaki kadar pretvarao u umetničko delo, a svaka noć bila stvarno nezaboravna.

Debbie Harry

Tako je, bez da je, kako kaže, sama to predvidela, krenula na ludi maraton kroz najpoznatije manhattanske klubove – od Savoya, Red Parrota, Studio 54, Roseland Ballrooma, pa sve do Merlyn’s, 4D, Area, Palladiuma, Marsa, New York, New York i mnogih drugih koji su danas legende. S plesnim ritmovima od 11 uveče do 5 ujutru, transformisala se u pravu it-girl iza kamere – elegantna u crnoj haljini, tajanstvena i zavodljiva, na uvo je šapnula: „Želite li fotografiju?“

David Bowie

Nije bila ni svesna da beleži trenutke koji su postali deo kultne istorije njujorškog noćnog života o kojima će se tek pričati. New York je tada bio mesto gde su izlasci, lepo oblačenje i plesanje bili rituali oslobađanja, sredstvo za ispuštanje napetosti i način upoznavanja neverovatnih ljudi. Bila je to prava plemenska zajednica, gde su se ritam, pokret i stil stapali u jedinstveni izraz slobode i kreativnosti. Neki subjekti su pozirali sa lakoćom, navikli na reflektore, dok su drugi, natopljeni znojem i ekstazom dugih noći, izgledali kao da su se upravo probudili iz transa – skrivajući svoje misli iza tamnih naočara, dok je njihov svet treperio pod neonima. Naravno, sve je dobro kad se dobro završi. Sharon je 1989. godine konačno je morala da kaže “dosta je“ i da se prebaci na normalnije ritmove spavanja, ali je iza sebe ostavila neizbrisiv trag u svetu klupskog života, sada uobličen u knjizi Camera Girl.