5 stvari koje nas je naučio Buy Now! The Shopping Conspiracy dokumentarac

Svaki dan vidimo između šest i deset hiljada reklama. Ne, ne mislim samo na one pre kvizova na televiziji, ili na nasrtljive reklame koje se prikazuju svaki put kada pokušamo da upalimo video na YouTubeu, jer te vrlo lako otpisujemo kao strašno dosadne. Mislim na one suptilne, daleko uspešnije reklame, koje vidimo između snimaka slatkih mačića na Instagramu, a koje se, polako ali sigurno, udomaćuju u našoj podsvesti, tako da kada pomislimo da nešto treba da kupimo, to deluje kao da je naša ideja. Dobro došli u zlatno doba kapitalizma, kada se konzumerizam i prodaja upliću u svaki deo naših života, a mi to ne možemo da zaustavimo. Mi na prvoj fronti najbolje to znamo, pa se trudimo kada nešto preporučujemo da se radi o kuriranim komadima čija kvaliteta obećava dugotrajniji životni vijek.

Zapravo, verovatno možemo da zaustavimo opštu prevlast konzumerizma u našim životima, ali to iziskuje da se svesno odlučimo da ograničimo te sadržaje, smanjimo potrošnju, zaustavimo se i kritički razmislimo – a to nije baš lako moguće, zar ne? Zasigurno nije jednako zanimljivo kao što su haul snimci i maštanje o svim stvarima koje u našoj virtuelnoj košarici čekaju na platu. Psihologija iza naših kupovina zapravo je vrlo jednostavna – jako lako se naviknemo na trenutno zadovoljstvo (instant gratification) koji dobijamo kada kupimo nešto. Obuzima nas osećaj sreće i zadovoljstva koji, na žalost, ne traje dugo. Na svu sreću, uvek možemo da kupimo nešto novo.

Da su direktori marketinga i ljudi u velikim kompanijama izuzetno svesni toga dokazuje novi Netflixov dokumentarac Buy Now! The Shopping Conspiracy, koji proučava kako korporacije manipulišu kupcima. Osvetljava sve načine na koje kompanije uspevaju da nas nateraju da pritisnemo Add to cart i formiramo redove ispred prodavnica kako bi se prvi domogli nekog novog proizvoda. Dokumentarac koji podstiče kritičko razmišljanje o kupovini, koja ne samo da je štetna za naše novčanike, nego i za planetu i naše zdravlje, stigao je baš u pravo vreme za omiljeni kapitalistički praznik, Black Friday, vreme kada su ljudi spremni da umru za dobro sniženje – zbog ovog praznika je od 2006. godine u SAD došlo do 17 smrtnih slučajeva i 125 povreda.

Nažalost, čak i svest o svim načinima na koje velike korporacije uništavaju našu planetu i manipulišu kupcima, ne može mnogo da utiče na njihov rad, jer su to unosni biznisi koje sistem samo podriva, dok aktiviste ušutkuje green washingom. Kao pojedinci zato često padamo u beznađe, misleći da mi sami ne možemo da promenimo tako veliki sistem, ali činjenica je da kada bi svi počeli da kupujemo svesno i prestali da konzumiramo toliko proizvoda, korporacije bi morale da promene svoje politike. Zato, pre nego što se odlučite da kupite nove farmerke, jaknu, ili prazničnu jelku, jer ova koju imate trenutno prosto nije dovoljno visoka, zastanite i zapitajte se ovih 5 stvari.

1. Da li mi je ovo zaista potrebno?

Brza moda počela je da se razvija u devedesetim godinama prošlog i početkom ovog veka, a društvene mreže su je toliko ubrzale, da velike kompanije trenutno proizvode više odeće nego što može da se proda. Dokumentarac navodi da je teško imati tačne podatke, ali Shein proizvodi čak 1.600.000 novih modela godišnje. Kada se sabere sveukupna proizvodnja odeće, dobijamo broj koji uveliko nadmašuje broj ljudi na planeti. A da li nam je sve toliko potrebno?

Nije reč samo o odeći, već i o svim proizvodima koji su nam danas dostupniji nego ikada. Mobilni telefoni i online prodaja omogućili su da u bilo koje doba dana, kad god nam padne na pamet, možemo da izguglamo proizvod i naručimo ga u samo dva klika. Na prvi pogled to izgleda kao praktičnost, ali zapravo je dobro proračunat način da se smanji vreme za razmišljanje. Ako proizvod možete da kupite samo u tržnom centru, razmislićete koji dan ste slobodni da do tamo odete, do tamo ćete imati vremena da dodatno promislite o kupovini i na kraju ćete se možda odlučiti da vam zapravo i nije tako potreban. Ali ako kupujete online, nemate vremena za ovo razmišljanje – čak i ako proizvod namerno ostavite u košarici dok još malo promislite, verovatno ćete dobiti mnoštvo obaveštenja i upozorenja da vas proizvod čeka, a ponekad čak i kod za popust, ako naručite odmah.

Zato, pre sledeće kupovine, uzmite malo vremena da razmislite o tome što kupujete, da li vam je proizvod zaista potreban, ili je prosto reč o impulsivnoj kupovini.

Chloe Christianson

2. Da li proizvod želim ja ili algoritam?

Postoji jednostavno psihološko pravilo koje sugeriše da nas izloženost nekom proizvodu čini da ga želimo više. Dakle, što više gledamo reklamu ili haul sa nekim predmetom, naša želja za njim će eksponencionalno da raste. Već znamo da algoritam zna svaki naš pokret, a preporuke kroji tako savršeno lično da nam se ponekad čini da bi mogao da razmišlja umesto nas. Daleko smo od vremena kada je plasiranje proizvoda bilo vrlo očigledno, sada se skrivaju u sitnim trenucima koje viđamo između memova i fotografija porodice i prijatelja na društvenim mrežama.

Budimo iskreni prema sebi – većinu proizvoda koje želimo, koje nazivamo sitnim luksuzima, želimo zbog FOMO-a ili kako bi pomoću njih kreirali sliku sebe kakvu želimo da prikazujemo drugima. Upravo to je još jedan od velikih uspeha konzumerizma, predstavljanje stvari kao simbola ličnosti, kao da proizvodi koje koristimo i odeća koju nosimo doprinose našoj društvenoj vrednosti. U realnosti zapravo nije tako i verovatno ste vi jedina osoba koja primeti i zna da imate prošlogodišnji, a ne najnoviji telefon.

3. Mogu li popraviti proizvod koji imam?

Dokumentarac uvodi pojam “planskog zastarivanja”, što je praksa koju koriste proizvođači tehnologije, odeće, obuće i drugih proizvoda, kako bi se osigurali da ćete uskoro ponovo kupovati. Ova praksa podrazumeva kreiranje proizvoda kako bi se pokvario. Dakle, kada je u pitanju odeća, koriste se jeftini materijali i namerno loša izrada koja će osigurati da se predmet što pre pohaba ili uništi. Ista stvar je sa tehnologijom. Ne, priča da telefoni počinju slabije da rade kada izađe nova verzija nije teorija zavere, već činjenica. Velike korporacije nisu ponosne na to što njihov telefon ili laptop koristite već pet godina, nego žele da kupite novi, kako bi osigurali siguran protok novca. O ovome je u dokumentarcu govorio Kyle Wiens, koji je godinama vodio biznis popravljanja tehnologije, što je s vremenom postalo gotovo nemoguće, jer kompanije više ne daju instrukcije kako popraviti njihov proizvod, već nas prosto savetuju da kupimo novi.

Međutim, čak i kada ne dođe do kvarova ili poderotina, FOMO nas tera da uvek kupujemo novo, ali novo nije nužno bolje. Na pamet mi samo pada niz vintage odevnih predmeta mojih roditelja koji i dan danas mogu da se nose, u poređenju sa majicom koju sam kupila nedavno, a već pokazuje znakove zastarelosti. Kada je odeća u pitanju, vintage i second hand je često najbolja opcija za kupovinu, prvenstveno jer je manje štetna za okolinu, a uz to – traje. Ta trajnost prkosti micro trendovima, ali micro trendovi su neprijatelj naše planete, ali i stila.

Anastasia Yaniuk

4. Gde završi moj otpad?

Rečenica koja mi se vrti u glavi od kada sam pogledala Buy Now! vezana je za bacanje otpada – kada bacimo stvari, gde one idu? Engleska fraza je throw away, ali away ne postoji, već je negde na našoj planeti. Zanimljivo mi je koliko nas se retko zapita gde završava naše smeće – pa izbacila sam ga, važno je da nije u mom dvorištu. Dokumentarac pre svega odgovornost pripisuje velikim korporacijama, koje često bacaju tone još uvek korisnih stvari, jer sniženja ruše ugled brenda. U filmu je grafički prikazano sve to smeće koje sačinjavaju još uvek korisne stvari (jer proizvedeno je više nego što je potrebno), kako potapa velike gradove i ulice, jer očigledno, stvarne fotografije zagađenih reka i pašnjaka nam nisu dovoljno zastrašujuće.

Što više kupujemo, više bacamo. U razgovoru s ljudima koji kupuju mnogo sam zaključila da se često teše time što proizvode ne bacaju, nego doniraju. Međutim, na svetu je trenutno toliko ljudi koji doniraju garderobu, da ona više nije potrebna ni najsiromašnijima, tako da je i dobrotvorne organizacije na kraju bace. Dakle, ne radi se o nezagađivanju, već o prenošenju odgovornosti. Ista stvar je i sa odećom koju donirate velikim korporacijama za reciklažu – ona završava negde daleko od naših očiju, daleko od očiju vođa firmi, ali u nečijem dvorištu, u rekama, u moru.

5. Da li je ova kupovina vredna trovanja planete i sebe?

Ekološki stručnjaci već godinama, ako ne i decenijama, upozoravaju na situaciju sa zagađenjem planete, na šta velike korporacije odgovaraju green washingom, koji je samo još jedan način povećavanja prodaje, a većina pojedinaca nonšalantnošću. Međutim, zagađenje postaje tako strašno da me brine da ćemo uskoro doći do trenutka nepovrata. Ako nas nije briga za planetu, možda nas je bar briga za nas same, a to dvoje je neraskidivo povezano.

Svaka majica koja završi u reci razgrađuje se godinama. Svaki bačeni telefon ima bateriju punu litijuma koji truje zemlju. Svaki plastični omot od čokoladice ostavlja trag. Reč je o toksičnom otpadu koji zagađuje planetu na macro nivou, nevidljivom golom oku i o česticama micro plastike koje završavaju u našoj vodi i hrani i uzrokuju rak i neplodnost. Sve to zvuči tako strašno da bi to lako mogli otpisati kao teoriju zavere koja baš želi vas da spreči da se ove zime prošetate u novoj bundici. Istina je, zavera postoji, a sa svakom nepromišljenom kupovinom postajemo deo nje.

Neminovno je da ćemo kupovati stvari, to je neizbežni deo života, ali pitanje je kako kupujemo, kako konzumiramo i kako na kraju bacamo otpad. Dokumentarac Buy Now! ne pruža nam mnoštvo novih informacija koje pre nismo znali, ali tu je da podigne kolektivnu svest o posledicama kupovine i hrabro uperi prst u velike kompanije koje uništavaju planetu (i naše novčanike) za svoj profit. Kao pojedinci možda možemo učiniti malo, jer ne utičemo na procese proizvodnje, ali na globalnom nivou, veliki broj pojedinaca mogao bi inicirati promene. Jako je lako postati žrtva kapitalizma i marketinga, čak i oni najškolovaniji na tom području nisu imuni na te psihološke trikove, a na kraju krajeva – tako svet prosto funkcioniše. Međutim, vreme je da to promenimo. Zato je jako važno širiti kolektivnu svest i, u meri u kojoj je to izvodljivo, ne podržavati sistem i korporacije koji uništavaju našu planetu.

Sada bi mogao biti krajnji čas da se osvestimo i konačno popustimo novčanike koji čežnjivo mole za predah i kažemo, Ne, ne trebaju mi tri nove haljine. Svet će nastaviti da se okreće i ako ne kupimo sve te nove proizvode (da, iako je dostava besplatna na sve narudžbe preko 100 evra), a ako s potrošnjom nastavimo ovim tempom, pitanje je kako će naš svet izgledati za par godina.