Brat summer 90-ih: Šta je zajedničko Charli XCX i Miucciji Pradi?

Protkana drskošću i vizionarskim nervom svoje kreatorke, u oktobru 1995. godine pistom je promarširala Pradina kolekcija „Banal Eccentricity“. Iz temelja propitujući konvencije tadašnje mode, bila je to mnogo veća priča od one koja će zaživeti samo jednu sezonu ispunjavajući stranice ženskih žurnala prolaznim letnjim trendovima. Umesto promišljanja o modnim diktatima koje ćemo zaboraviti pre nego što stranice magazina požute, nadahnuta sopstvenom dosadom koja je proizlazila iz upornog propagiranja „lepe mode“, Miuccia Prada se upustila u traganje za nečim novim i riskantno drugačijim, a pistu je kolekcijom za sezonu proleće/leto 1996. načičkala svime onime što je tada važilo kao „ružno“, zastarelo i „neukusno“.

Odlučivši da ne poštuje rigidna modna pravila, Prada se odrekla svoje dotadašnje jednostavne, koloristički smirene i minimalističke estetike, a umesto „igre na sigurno“ svoju kolekciju je zavila u ekscentričnu paletu boja, trashy dezene iz pedesetih godina koje su podsećale na stolnjake domova iz predgrađa, trompe l’oeil print koji je „neukusno glumio“ tweed i Mary Jane cipele koje su tada imale reputaciju najneprivlačnije ženske obuće. Kolekciju je obojila u sve nijanse smeđe, tada najmanje komercijalne boje, i „nimalo laskave krojeve“ odeće. „Ružno je in“, napisala je tada modna kritičarka Robin D. Givhan na stranicama Washington Posta dodajući kako su Pradine smeđe bile „mutne poput ustajale vode u vruće, sparno leto“, a zelene nijanse „lebdele su negde između sluzi i buđi“.

To je bila kolekcija koja je namerno propitivala granice našeg ukusa, lepog i ružnog, konvencionalnog i subverzivnog, a upravo je ta zelena, ta drsko „ružna“ nijansa, postala jedan od prepoznatljivih elemenata koje je Miuccia Prada kasnije uplitala u svoje modne priče. Bilo da su u pitanju bile Prada kolekcije ili pak one sa potpisom Miu Miu. Modni urednik Alexander Fury kasnije je za The Independent napisao da je „Banal Eccentricity“ izazvao „seizmički pomak u modi na sličan način kao što je to učinio ‘New Look’ Christiana Diora iz 1947.“ I zaista, kolekcija koja je na stranicama istorije ostala upamćena po svom nadimku „Ugly Chic“, označila je prekretnicu za Pradu, njen identitet i estetiku, ali i mnogo više od toga – podstakla je ponešto drugačije modne tokove u godinama koje su usledile.

Ta „ružna“ zelena koja se prvi put pojavila na Pradinoj pisti u priči „Ugly Chic“, a koju je Givhan tada opisala nijansom „sluzi i buđi“, Fury je prozvao imenom „Miuccia Sludge“, a ta simpatična kovanica se ustalila u modnom rečniku. Ali to je značilo i označava mnogo više od „obične“ boje. „Miuccia Sludge“ je postao sinonimom za ne dodvoravanje pravilima, za odvažno propitivanje granica, za odbacivanje dosadnih standarda lepog i srljanja u nepoznato. Pa čak i po cenu toga da se nikome ne sviđa i da sav rizik propadne u pukom pokušaju. „Neukus je deo naše istorije i deo naše kulture. Ali i nešto što se prezire u modnoj industriji. Ponekad je moda suviše fiksirana na uske i ograničene pojmove lepote, luksuza i glamura. Moja kolekcija za proleće 1996. nastojala je da preokrene ove propisane koncepte“, objasnila je Miuccia, a taj princip „izvrtanja konvencija“ ucrtao se u Pradin DNK.

Gotovo tri decenije kasnije, jedna drska zelena iznova je okupirala novinske članke uvlačeći se u svaki segment pop-kulture, pa čak i u političke kampanje. Nekonvencionalna u svom muzičkom izrazu i odvažna u propitivanju granica „dobrog ukusa“, na modnu scenu se vratila britanska muzičarka Charli XCX. Slinava, in your face nijansa zelene njenog albuma Brat od izlaska albuma početkom jula postala je kulturološki fenomen, a brat summer „catch-all“ pojam koji izvire iz svakog kutka društvenih mreža. Baš kao što ju je vizionarka Miuccia odabrala za svoju modnu priču 1996., iz istog razloga ju je odabrala i Charli, da „isprovocira publiku na promišljanje o granicama dobrog ukusa“. Ugly chic doživeo je tako neočekivani revival, a toksična nijansa zelene „inficirala“ je modne piste. Gucci je tu „provokativnu“ zelenu postavio na pistu u kolekciji za leto pre nego što je Brat ugledao svetlo dana, verovatno potpuno slučajno, po principu istih ideja koje se vrzmaju svemirom u isto vreme, a videli smo je i u kolekcijama brendova kao što su Philosophy Di Lorenzo Serafini, Off-White, Martine Rose, Loewe…

Sa brendovima koji su na vreme uskočili na brat summer voz, zavrteli su se milioni medijske vrednosti. „U 2024. do sada je Charli XCX zaradila 788.000 dolara medijske vrednosti za Marni, 382.000 dolara za Balenciagu, 257.000 dolara za Givenchy, 257.000 dolara za Saint Laurent i 116.000 dolara za Y/Project, prema podacima Launchmetricsa“, piše Vogue Business. Ali tajna njenog „uspeha“ nije samo u dobrom izboru boja. Već u onome što predstavlja. Charli XCX je uspela da proda priču. Baš kao što je to, namerno ili ne, u oktobru 1995. pošlo za rukom Miucciji Pradi.

Ali ono što je važno jeste da od slinavih nijansi zelene možemo mnogo da naučimo. Da bismo pomerili granice i bili trendseteri, a ne oni koji prate, ono što nam treba je – da se ne plašimo greške. Čak i ako ne pravite muziku ili ne dizajnirate kolekcije, sasvim sam sigurna da tu mantru nekako možete da prenesete na život.