Jedan od najpopularnijih šortseva sezone nije samo trend nego i posveta ženskoj borbi

Da donje veš nosimo kao vidljivi deo odeće, odavno nije novost. Gaćice smo zahvaljujući pantless trendu pretvorili u „šorts“, grudnjake smo nosile iznad slip haljina, ali i kao potpuno ravnopravnu zamenu za „regularni“ top koji uključuje ponešto više tkanine, spavaćice sa čipkanim porubima postale su uobičajene dnevne haljine, a u svoje letnje ormare uselile smo i šortseve koji izgledaju kao kopija muških bokserica. Otkrivanjem onoga što je dugo bilo „skriveno“, predznak kontroverze se sa vidljivog donjeg veša sve više sklanjao, a oni koji prate modne trendove s pravom su se pitali: Da li modi preostaje još koji alat provokacije? Neki komad donjeg veša koji još nismo transportovali u outwear?

Potvrdan odgovor materijalizovao se u obliku bloomers pantalona – pomalo infantilnog odevnog komada, ukrašenog čipkom, volanima i dodatnim volumenom, a koji podseća na viktorijansko donje rublje. Iako su poslednjih godina zabeležene brojne intencije da se ovaj kontroverzni, pa i pomalo apsurdni komad prebaci u savremeni modni jezik, pravi povratak dogodio se tek zahvaljući Chemeni Kamali koja je pistu modne kuće Chloé pretvorila u nostalgično putovanje šezdesetim i sedamdesetim godinama. Kamali, koja je preuzela kreativno vođstvo Chloé 2023. godine, ne skriva svoje oduševljenje vremenom kada su modna i seksualna revolucija išle ruku pod ruku – u njenoj viziji recentne tople sezone bloomers marširaju zajedno sa prozirnim grudnjacima ili haljinama nalik na spavaćice kreirajući lookove koji evociraju mladalački duh, slobodu i ženstvenost.

Povezano: U kojem smo tačno trenutku počeli da nosimo donji veš kao outwear?

Glumica Hope Hampton (1897-1982) pokazuje najnoviji pariski modni trend podižući suknju kako bi otkrila bloomers šorts sa volanima. Getty Images

Međutim, šorts koji danas ponosno šeta gradskim ulicama, u svojim šavovima nosi dugu istoriju kao jedno od oruđa ženske emancipacije. Sve je započelo početkom 19. veka, vremenu kada je ženska odeća bila poprilično restriktivna, predvođena korsetom kao komadom donjeg veša koji je ograničavao pokretljivost, oblikujući žensko telo u „poželjnu“ siluetu. Frustriranost manjkom praktičnosti i udobnosti rezultirala je rađanjem „pokreta za racionalno odevanje“ (Victorian Dress Reform Movement), a bloomers, ležerne ženske pantalone skupljene oko gležnjeva koje su se nosile ispod suknji i haljina do kolena, bile su jedna od praktičnih alternativa neudobnom donjem vešu.

Međutim, bloomers nisu ženama omogućile samo veću širinu izbora kada je u pitanju odevanje, dale su im i fizičku slobodu koju dotad nisu imale – postajući tako oruđe ženske emancipacije u svetu u kojem je za svaki pomak ka slobodi neko trebao da se izbori.

Bloomers šorts doživeo je veliki revival šezdesetih i sedamdesetih godina, Getty Images

Kako je bloomers postao simbol ženske emancipacije?

Novi trend posebno se razmahao sredinom 19. veka zahvaljujući progresivnim ženama koje se nisu ustručavale da pomeraju granice društvenih normi u svrhu ravnopravnosti i slobode. Feministkinja i aktivistkinja za ljudska prava Elizabeth Smith Miller bila je jedna od onih koje su prve usvojile bloomers dress, ali trend je doživeo boom tek kada ga je uočila američka urednica Amelia Jenks Bloomer (po kojoj je šorts na kraju i dobio ime). Oduševljena Elizabethinim stilom, Bloomer je u svom glasilu The Lily pisala živopisne recenzije o novom načinu oblačenja propagirajući važnost praktičnosti i udobnosti. Odeća žene trebala bi da bude prilagođena njenim potrebama i zahtevima. Trebala bi istovremeno da doprinosi njenom zdravlju, udobnosti i praktičnosti; i iako ne bi smela da zanemari lično ulepšavanje, ono bi ipak trebalo da ima sporednu važnost, pisala je tada, a žene su oduševljeno saletale njenu redakciju.

Zahvaljujući njenim aktivistički obojenim člancima, The Bloomer Costume je dobio masovnu popularnost, ali vrlo je brzo postalo bolno očito da novi trend ne označava samo promenu u dominantnoj estetici već i pretnju da će uzdrmati društveni status quo. Kada su američke sufražetkinje, predvođene Hannah Tracy Cutler, 1851. obukle bloomers na Svetski mirovni kongres u Londonu, privukle su pažnju sa druge strane okeana, ali i bes. Izraz bloomerizam postao je sinonim za sva tada neprihvatljiva ženska ponašanja poput pušenja, pijenja ili kockanja (i, naravno, napuštanja porodice). „Bloomerice“ su maltretirane, ismejavane, proterivane iz crkve, a zbog novog stila oblačenja organizovani su i javni skupovi kako bi se taj „hir“ suzbio u korenu – zbog čega su mnoge tu torturu opisivale kao „svakodnevno razapinjanje“.

Da je ‘bloomer kostim’ stigao iz radionice pariske modistice, bio bi sa oduševljenjem prihvaćen u Bostonu, New Yorku i Philadelphiji. Ali budući da je to jedina odevna forma koja je ikada bila prihvaćena iz načela, iz ženine želje da se obuče skladno svakodnevnim obavezama, budući da je proizašla iz stanja svesti koje nadilazi uvreženu pretpostavku o ulozi žene, upravo je to razlog zašto vređa nečiji ukus, pisala je tada aktivistkinja za ženska prava Angelina Emily Grimké. I bila je potpuno u pravu.  Odevni predmet je postao lakmus papir za tadašnje strahove o pomeranju granica ženskog identiteta te mogućeg proširivanja njihovih prava i sloboda. Bloomer je kasnije izjavila kako bes koji je izazivao šorts zapravo nije imao mnogo veze sa modom – već sa “uzurpacijom muških uloga” i strahom da će žene prisvojiti prava za koja patrijarhalno društvo ne veruje da im pripadaju. Zagovornici statusa quo bili su zgroženi mišlju da bi svet mogao da se promeni.

Borba nije bila nimalo laka. Žene koje su nosile bloomers outfit bile su izložene neprestanom ismejavanju u medijima i uznemiravanju na ulici, i to u tolikoj meri da su se mnoge feministikinje vratile tradicionalnoj odeći iz pred-bloomers ere, uključujući i samu Ameliju Bloomer koja je izjavila da su se feministkinje povukle jer su „osećale da odeća odvlači pažnju sa onoga što su smatrale daleko važnijim pitanjima“. Vidljivo nošenje bloomers šortsa izašlo je iz mode, a on se sakrio ispod suknji i haljina – ali ne zadugo! Tek prividno steran u ćošak mirovao je svega nekoliko decenija.

Bloomers je ponovo odigrao važnu ulogu u širenju ženskih sloboda i to već na samom kraju 19. veka, a simbol društvene promene ovoga puta postao je zahvaljujući ženama i – biciklu! Popularizacijom vožnje na dva točka tokom tzv. „biciklističkog booma“, bloomers se transformisao u žensku „sportsku uniformu“ – dajući ženama slobodu, udobnost i pokretljivost, za razliku od dugih i masivnih suknji koje su sputavale kretanje i onemogućavale uživanje u toj popularnoj aktivnosti. Nakon dugih decenina ismejavanja, uznemiravanja i prestravljenog jadikovanja iz redova patrijarhata, bloomers je postao vizualna potvrda da su borbe ipak urodile plodom i da se u društvu ipak događaju važne promene.

Dvadesetih i tridesetih godina bloomers su postale kraće, a pantalone inspirisane kontroverznim stilom 19. veka posebno su bile popularne 60-ih i 70-ih godina prošlog veka kada je jedan od najpopularnijih modela potpisivala dizajnerka Mary Quant. Predvođen Chemenom Kamali i njenom vizijom modne kuće Chloé danas se vraćaju na talasu trenda koji donji veš propagira kao outwear, ali i radi sveopšteg povratka estetike bazirane na nostalgiji. Iako danas nema naboj kao što je imao nekada, dobro je znati da ono što danas možemo nositi potpuno slobodne ima težinu – simpatičan šorts nekada nije bio „samo“ šorts, a našu slobodu i prava da budemo šta god želimo neko je jednom morao preneti preko sopstvenih leđa.