Black cat boyfriend je zvanično ponovo najpoželjniji lik u pop kulturi

Teško je opisati odnos između mlade devojke i njenog omiljenog fiktivnog dečka. Nevažno da li je za njega saznala u knjizi, na filmu ili u najnovijoj seriji, upravo on će biti čovek kojeg će da traži u svakom dečku kog od tog trenutka upozna. A velike su šanse da mu nijedan neće biti do kolena – uglavnom zbog toga što osobine stvarnih ljudi nisu napisale žene. I zato što nisu vampiri. Oduvek sam obožavala fiktivne likove, dobre i loše, a diseciranje njihovih osobina i postupaka sa prijateljima još uvek je jedna od meni omiljenih aktivnosti. Od Damona Salvatorea do detektiva Dalea Coopera, tokom gotovo dve decenije hronično online života, i nepropuštanja skoro nijednog važnog momenta u pop kulturi, formirala sam mišljenja o mnogim fiktivnim likovima. Neki bi možda rekli da je sve to bilo gubljenje vremena, ja mislim da je to prosto karakteristika osobe koja voli priče. A ja ih obožavam.

Čitanje nekog dobrog serijala ili gledanja filmova nekada bih krunisala satima listanja objava i mišljenja fanova na Tumblru – što je bilo posebno izraženo u periodu između dve sezone serija, kada nismo mogli da prestanemo da gledamo video edite naših omiljenih likova, maštajući o novim epizodama. A ove godine sam, čitajući novi roman iz serijala Hunger Games i priključujući se hypeu oko serije The Summer I Turned Pretty, otkrila da ta praksa još uvek živi, samo što obožavaoci snimke više (uglavnom) ne objavljuju na Tumblru nego na TikToku. Close enough. U vrtlogu video edita koji su me vratili u doba kada sam tek otkrivala čari online sveta, shvatila sam da sam tokom većeg dela života gravitirala ka muškim likovima koje TikTok zajednica danas opisuje kao black cat boyfriend. Postojalo je nešto neodoljivo privlačno u pomalo mračnom i tihom dečku čije oči su skrivene iza šiški koje mu nehajno padaju preko čela – dok on naravno, u tajnosti, gleda u glavnu junakinju.

Instagram @thesummeriturnedpretty

Zanimljivo je da popularnost black cat boyfrienda dolazi neposredno nakon perioda kada su skoro svi na društvenim mrežama opevavali golden retriever boyfriends (stvarno ne znam šta je sa poređenjima s kućnim ljubimcima), tvrdeći da su oni uvek najbolji izbor, jer imaju oči samo za jednu devojku i paze je kao malo vode na dlanu. Znate, oni momci koji se uvek pojavljuju na vratima s buketom cveća, zasmejavaju glavnu junaknju, vrte je u zraku i otkazuju sve obaveze kako bi bili sa njom? Uvek su nasmejani, a oči i kosa su im arhetipski uvek svetli. Međutim, danas na primeru serije The Summer I Turned Pretty vidimo da golden retriever boyfriend, u ovom slučaju Jeremiah, pada u zaborav kada se pojavi uvek namrgođeni, ali tako mistični Conrad.

Sećam se da sam pre jako volela radnju u kojoj je dečko hladan prema svima osim prema devojci u koju je zaljubljen i znam da sam u nekim serijalima čak bila na strani negativaca, samo zato što mi se dopadao njihov odnos prema protagonistkinji. Kada se sada osvrnem na te svoje „izbore“, poprilično sam svesna da to nisu bili baš najzdraviji stavovi i drago mi je što zapravo nisam bila okružena vampirima, jer prosto znam da bi moje životne odluke tada bile veoma upitne. Ali s druge strane, pokušavam da se ubedim da je to tada bilo u trendu – svi smo želeli black cat boyfrienda – a većina mojih prijateljica može to da potvrdi. A sada, hit serije The Summer I Turned Pretty, Too Much i The Bear ovaj tip dečka ponovo vraćaju u centar pažnje. Dobro došli nazad, mračni makijavelisti.

Warner Bros.

Do sada mi ništa nije dalo do znanja da sam ostarila – ili da mi se frotalni korteks razvio – kao činjenica da sam se slagala sa Lorelai da je Jess loš izbor za Rory u seriji Gilmore Girls, te da u The Summer I Turned Pretty nikako ne mogu da stanem na stranu Conrada Fishera. Pre par godina sigurno bih, poput većine obožavalaca, bila zaintrigirana njihovom ličnošću, bad boy energijom i mračnim izgledom, nošena I can fix him mentalitetom, ali danas ne mogu da ne vidim da se iza njihove tajanstvene fasade kriju sebični manipulatori. Možda nam je teško to da prihvatimo, pogotovo zato što ih uglavnom igraju izrazito privlačni glumci, ali ponekad naš omiljeni black cat boyfriend nije samo neshvaćeni pesnik, čovek toliko obuzet osećanjima koja ne može da ih sroči, pa mu preostaje samo rečenica „I thought you knew“, već je jednostavno loš čovek – ili manchild, kako vole da ih nazovu Lana Del Rey i Sabrina Carpenter. A tu je i primer Carmyja iz serije The Bear, koji nije toliko loš dečko koliko ima problem sa komunikacijom – popt crne mačke koja nije raspoložena za maženje. S (ponovnom) popularizacijom ovih likova, ne mogu da se oduprem utisku da romantizujemo emotivnu nedostupnost – a u vremenu kada na dating sceni prevladava hookup culture, ne mislim da je to dobra ideja.

Chuck Hodes/FX

Koncept black cat boyfrienda bih danas sigurno otpisala i prepustila nekim mlađim devojkama koje ovakvi momci još uvek nisu opekli, da nije likova poput Felixa iz nove serije Too Much. Na njegovom primeru vidimo da to što je neko povučen, pomalo tajanstven i definitivno suzdržan, ne mora da znači da je istovremeno i toksičan. Felix od početka zna šta želi, a iako se krije iza mračne fasade, zapravo je vrlo brižan. Baš poput Patricka u filmu 10 Things I Hate About You, koji je takođe miran, tajanstven i inteligentan, ali kom nije bio problem da se iz petnih žila dere I love you baby pred celom školom. Istinska definicija crne mačke – na prvi pogled deluje opasno, prate ga predrasude, ali je zapravo jako umiljat sa ljudima kojima veruje. Kada su u pitanju ovakvi black cat boyfriends, koji ne skrivaju svoja osećanja i ne teraju nas da preispitujemo svaki svoj potez, apsolutno razumem hype. 

Courtesy of Netflix

S obzirom na to da je black cat boyfriend oduvek prisutan u pop kulturi – rekla bih da je Mr. Darcy jedan od prvih – i očigledno je tu da ostane, mislim da je važno razmisliti šta nas kod njih kolektivno toliko privlači. Zašto većina obožavalaca bira Jessa umesto Logana, Conrada umesto Jerea, Edwarda umesto Jacoba…? (Ova lista može da traje i traje.) Mislim da dugogodišnjim proučavanjem stigla blizu odgovora. Kada su u pitanju black cat boyfriends u pop kulturi, često ih „ne biramo“ zbog toga što su pravi izbor ili zbog toga što savršeno tretiraju protagonistkinju. „Biramo“ ih jer su uzbudljivi, inteligentni, tajanstveni, na ekrane donose tenziju i – ruku na srce – obično su pravi srcelomci.

A dok razmišljam o mojim novim omiljenim muškim likovima – koji su mnogo manje problematični od hladnih čarobnjaka koje sam nekada volela – mala ja negoduje, misleći da je činjenica što je neki dečko pročitao The Bell Jar  validna zamena za ličnost ili elementarnu prijatnost. I nemojte me shvatiti pogrešno – mislim da je povratak vrednostima kao što su obrazovanje i introspekcija, ako ništa barem kroz fiktivne likove, sjajan pomak za društvo – ali nikakva količina knjiga i tajnih poruka ostavljenih na marginama ne može da nadomesti to da se neko prema vama lepo ophodi. Sve u svemu, u ime male sebe i tih vrednosti, moram se složiti da su black cat boyfriends zaista privlačni, ali samo ako njihova mračna harizma ne dolazi po cenu našeg mentalnog zdravlja. Možda je vreme za eru emotionally available black cat boyfriends – ali to ne zvuči ni približno zarazno.