Kad porastem biću biznis owner. Novi talas biznis podcasta i njihov uticaj na mlade

Poslednjih meseci grupi problematičnih podcasta (koje uglavnom vode i pokreću muškarci, ali i neke žene poput Pear Jam privukle su pažnju svojim konzervativnim i antifeminističkim stavovima koji su postali viralni putem raznih podcasta) priključio se i novi “trend” koji bi mogao da se opiše kao neka varijacija ili grana biznis podcasta koji su u većini slučajeva problematični od samog starta iz mnogo razloga. Za one koji ne znaju o čemu se radi evo malog uvoda. Biznis podcasti su audio programi koji se fokusiraju na različite aspekte poslovanja, preduzetništva, menadžmenta i srodnih tema. Obično uključuju intervjue sa uspešnim preduzetnicima, stručnjacima iz industrije i liderima kompanija, kao i diskusije o trenutnim trendovima, strategijama i izazovima u poslovnom svetu. Na platformama kao što je TikTok, muškarci često dele savete o pokretanju sopstvenog biznisa, navodno na osnovu sopstvenih iskustava i uspeha.

Iako ovaj sadržaj može delovati poučno ili čak inspirativno, često mu nedostaje dubina ili kritičkog sagledavanja koji bi bili korisni za stvaranje uspešnog poslovanja.

Umesto toga, fokus je najčešće na senzacionalizmu ili na isticanju ličnih postignuća, što može dovesti do stvaranja distance između stvarnih izazova sa kojim se pravi preduzetnici susreću i saveta koji se ovde nude. Ovakvi sadržaj najviše su se odrazili na mlađu mušku populaciju na isti način na koji je to pre koju godinu uradio Andrew Tate, a svi znamo kakvu je to štetu nanelo i još uvek nanosi u formiranju mišljenja i stavova mladih muškaraca i dečaka.  Ovakvi podcastii zahtevaju kritičku analizu i raščlanjivanje radi boljeg razumevanja njihove sušine i namere. Jedan od osnovnih problema je potencijal za pristrasne perspektive unutar ovakvog sadržaja. Neki podcasti mogu istaknuti određene poslovne prakse, proizvode ili usluge bez adekvatnog otkrivanja mogućih sukoba interesa. Nedostatak transparentnosti može zavesti slušaoce koji se oslanjaju na podcast za nepristrasne i objektivne savete. Kako su većina slušalaca laici u oblasti biznisa i ponekad im nedostaje kritičkog mišljenja, znanja, iskustva ili godina, pa na kraju i želje da dublje pristupaju ovakvim temama, širenje i usvajanje tih saveta postaje sve problematičnije. Takođe, ovi podcasti se često snažno fokusiraju na uspešne priče preduzetnika koji mogu nenamerno da stvore nerealna očekivanja među slušaocima. Ove priče često ističu postignuća i trijumfe, a potencijalno potiskuju kompleksnosti i izazove koji su inherentni u pokretanju i održavanju posla. Diverzitet je još jedan značajan problem u biznis podcastima. Mnogi programi uglavnom prikazuju intervjue sa preduzetnicima sličnih pozadina ili industrija, što može ograničiti prikaz različitih perspektiva i iskustava unutar preduzetničkog pejzaža. Ovaj uski fokus može isključiti vredne uvide i alternativne pristupe koji bi mogli koristiti širem auditorijumu. 

Međutim, po mom mišljenju, najveći problem krije se u načinu na koji su te informacije prezentovane, u frazama i jeziku koji je korišćen da opiše način na koji je moguće doći do uspeha, obrazce ponašanja koji će vas sprečiti da dođete do uspeha i one koji će vam isti zagarantovati. Naime, da biste bili biznis owner (mada se toj kategoriji ovde pristupa veoma široko, tako da retko kad dobijamo informacije za koju vrstu biznisa slede saveti) potrebno je da imate taj čuveni mindset , kako god ga zvali, bilo da je to rich person mindset, business mindest, money oriented ili možda samo želja da dobro zarađujete, neosporno je da je ovo jedan veoma toksičan i u navrate komičan narativ.

Ako bismo se vodili predlozima ovih biznis “stručnjaka” to bi značilo da od malih nogu, već sa 11 ili 12 godina treba da počnu da se razvijaju misli o biznisu i svaki atom naše snage i sekund slobodnog vremena treba da bude utrošen u grinding and hustling kako bi se u budućnosti ostvario što uspešniji biznis.

“Dok ti gledaš TV, igraš igrice, piješ piće sa prijateljima ili imaš neobavezan seks neko drugi za to vreme ‘pravi pare i razvija svoj biznis’”. 

Reči su koje konstantno možemo čuti od ljudi koji sebe nazivaju stručnjacima u određenim oblastima biznisa. Pored propagiranja neralnog životnog stila i odricanja nekih zdravih i neophodnih stvari koje čine ljudski život poput razonode, odmaranja ili provođenja vremena sa prijateljima, ovakvi narativi osnažuju misli krivice individue koja se ne pridržava svih “pravila” kako bi ostvarila željeni uspeh. To izaziva nezdrav odnos prema novcu, uspehu i ličnom napretku jer govori o uspehu isključivo iz vizure ličnog truda bez obaziranja na mnoge spoljašnje faktore koje je neophodno uzeti u obzir pri posmatranju nečijeg karijernog uspeha. Hajde da počnemo od toga da je uspeh veoma individualna stvar i za svakoga može imati drugačije značenje. Uspeh se ne odnosi uvek samo na karijerni uspeh, na novčanu zaradu, količinu nekretnina ili dizajnersku odeću, ali je najčešći pojam koji nam se pojavi u glavi kada pomislimo o nečijem ili sopstvenom uspehu. Pored toga, drugi faktori poput socijalne i finansijske situacije osobe koja želi da pokrene svoj biznis, njegovog zdravstvenog stanja, podrške porodice i prijatelja, obrazovanja i mogućnosti sticanja obrazovanja, sredine u kojoj živi, pa tako i geopolitičke situacije, utiču na mogućnosti ostvarenja željenih ciljeva. Međutim, o ovim faktorima nema reči u pomenutim podcastima i emisijama, sav teret spao je na individuu koja treba da se bori i odriče što više stvari kako bi ostvarila cilj, koji je u ovom slučaju novac i sopstveni biznis.

Ovakav predominantan narativ neguje toksične kapitalističke tendencije da je pojedinac sam i uvek prepušten sebi i individualnom trudu, pa je onda samim tim i njegov neuspeh uvek isključivo njegova krivica, što dodatno pospešuje stres i opterećenje u već dovoljno career oriented svetu.

Često, kad mi se takvi videi pojave na for you pageu na TikToku u prvih par sekundi ne mogu da razaznam da li je to samo još jedna od parodija na takve podcaste ili je zaista originalni sadržaj. Ovaj fenomen ismejavanja takvog diskursa govori o prisutnosti određene doze kritičke misli povodom ove teme, ali za takvu vrstu osvešćivanja problematičnosti određenih stvari koje se plasiraju na internetu potrebno je da ste razvijena, odrasla i često obrazovana osoba. Dublji i stvarni problemi nastaju kada, uglavnom dečaci i mladi muškarci, preozbiljno shvataju ovakve narative, što je rezultiralo time da su se na internetu takođe pojavili dečaci koji snimaju sadržaj poput “Jedan dan u mom životu, kao dvanaestogodišnjaka koji pokušava da dođe do mesečne zarade od 10 000 eura”, “Isplanirajte sa mnom jedan radni dan, posao i škola”… I još mnogo sličnog sadržaja koji je očigledno produkt onoga što su ta deca prethodno konzumirala. Mladi ljudi danas sve više osećaju pritisak budućnosti i sa sve većom inflacijom,ratovima i krizama kojima neki od njih prisustvuju od rođenja, logično je da će biti podložniji uticajima ovakvog sadržaja. Kriza je sveopšte stanje u svetu, ali mladima je neophodno dati nadu i pokazati da nije sve tako urgentno, užurbano, haotično i podređeno novcu, barem ne ako imaju između 10 i 15 godina, da ipak imaju vremena da budu deca, da se igraju ,odmaraju, gledaju TV ili prosto ne rade ništa. A za biznis i sve što ide uz to vreme tek dolazi.

Naslovna fotografija: Venetia Scott