Šta je bipolarni poremećaj i kako ga prepoznati? Od trenutka kad je Selena Gomez progovorila o njemu do važnosti razgovora

Razgovarati o mentalnom zdravlju i sa njim povezanim poremećajima i danas je od fundamentalne važnosti kako bismo srušili stigmu, širili znanje i pomogli ljudima da se osećaju manje usamljenima. Dana 30. marta obeležavao se Svetski dan bipolarnog poremećaja, stanja koje se vrti oko raspoloženja i njegovih ekstremnih, često razarajućih oscilacija. Poznavanje simptoma, manifestacija, ponašanja i uzroka može nam pomoći da bolje razumemo sebe i one oko nas i tako znamo kojim putem da krenemo.

U 2022. godini o bipolarnom poremećaju otvoreno je progovorila Selena Gomez tokom live prenosa sa prijateljicom Miley Cyrus. Celom svetu je priznala da pati od tog poremećaja, a ono što je proizašlo iz tog razgovora bila je važnost osvešćavanju i informisanju, posebno kad se radi o mentalnom zdravlju. „Znanje uvek pomaže i ja nastojim da saznam što više o svojoj bolesti, što me jako umiruje“, rekla je. Osim Selene, brojne su poznate ličnosti sadašnjosti i prošlosti kojima je dijagnostifikovan bipolarni poremećaj: Demi Lovato, Carrie Fisher, Mariah Carey, Ben Stiller, Catherine Zeta-Jones, Jim Carey, Vivien Leigh, Francis Ford Coppola i Tim Burton, između ostalih. Tema je obrađena i na filmu u različitim ostvarenjima, poput Silver Linings Playbook (U dobru i zlu) – koji je Jennifer Lawrence doneo Oscara – i Infinitely Polar Bear (Beskrajni polarni medved) sa Markom Ruffalom. Takođe je bio centralni element ličnosti Carrie Mathison, agentkinje CIA-e koju je tumačila Claire Danes u seriji Domovina. Zatim, tu je i Kanye West koji je poslao jasnu poruku naslovnicom svog albuma iz 2018. godine Ye: „Mrzim što sam bipolaran / to je super“.

Zamolili smo dr. Mattiju Cisa, psihologa i psihoterapeuta, da nam objasni šta je bipolarni poremećaj, koji su simptomi i uzroci i kako preliminarno prepoznati da li patimo od njega, kako bismo mogli da krenemo prema dijagnozi. Ono što se pokazalo vrlo je važno za sve, ne samo za one koji pate, ili misle da pate od bipolarnog poremećaja: naše raspoloženje je element o kojem svi moramo da brinemo.

Šta je bipolarni poremećaj

Bipolarni poremećaj je poremećaj raspoloženja. Preciznije, radi se o disregulaciji raspoloženja koje se ponekad previše aktivira, a ponekad previše deaktivira, kao da prati liniju koja se završava sa dva suprotna pola: kada ta linija ide previsoko ili prenisko, govorimo o poremećajima raspoloženja. Među njima je i bipolarni poremećaj, koji se tako naziva jer ide u oba smera ove linije.

Kod bipolarnog poremećaja, naime, prisutne su dve faze na suprotnim stranama:

• depresivna faza – kada linija pada ispod praga na predugo vreme, govorimo o kliničkoj depresiji
• manična faza – kada se linija penje do hiperaktivacije koja dovodi do maničnih ili hipomaničnih faza (blaža varijanta)

Razlikujemo i manje tešku varijantu bipolarnog poremećaja, kod koje postoji oscilirajući poremećaj raspoloženja, ali ne i klinički. To je slučaj ciklotimičnog poremećaja. Oni koji od njega pate imaju depresivne epizode i epizode aktivacije, ali u oba slučaja nisu ekstremne i nema dijagnoze depresije ili manije.

Kako se ponašaju osobe sa bipolarnim poremećajem?

Radi se o vrlo teškoj i onesposobljavajućoj psihijatrijskoj bolesti, koja je podmukla jer se ne prikazuje uvek na očit način, posebno u svojoj maničnoj fazi, kada se osoba oseća dobro i nema percepciju sopstvenog ponašanja. Zato je važno poznavati simptome bipolarnog poremećaja i ponašanja koja se mogu manifestovati, razlikujući ih prema dve faze.

Simptomi depresivne faze

• Konstantna tuga: osećaj praznine i očaja
• Gubitak interesa: poteškoće u uživanju u aktivnostima koje su pre pružale zadovoljstvo
• Umor i nedostatak energije: osećaj konstantnog umora i nemotiviranosti
• Suicidalne misli: stalne brige o smrti ili samopovređivanju
• Nisko samopoštovanje: osećaj neadekvatnosti i krivice

Simptomi manične faze

• Preterana euforija: osećaj svemoći ili izvanredne energije
• Impulsivnost: donošenje brzopletih, čak i važnih odluka bez razmatranja posledica
• Neprimereno ponašanje: u dva ekstrema, biti preterano razdragan ili agresivan
• Hiperseksualnost: češća ili neprimerena seksualna ponašanja
• Nesanica: poteškoće sa spavanjem zbog povišene energije
• Poteškoće sa koncentracijom: misli koje skaču sa jedne teme na drugu bez logične veze, sve do paranoje i deluzija u težim slučajevima

Dve manifestacije bipolarnog poremećaja ne moraju nužno vremenski da prate jedna drugu. Dovoljno je imati samo jednu depresivnu epizodu u životu (kliničke depresije) i zatim maničnu epizodu čak i pet godina kasnije da bi se mogla postaviti dijagnoza bipolarnog poremećaja. Međutim, ponekad su dve faze bliske i u kratkom vremenu prelazi se iz osećaja svemoći i ekstremne, nezaustavljive sreće koja navodi na preduzimanja važnih stvari bez svesti o tome, do sledeće depresivne krize, kada se osoba osvesti o onome što je učinila.

Koji su uzroci bipolarnog poremećaja?

• genetski faktori – bipolarni poremećaj ima tendenciju pojavljivanja kod osoba sa porodičnom istorijom zbog genetske predispozicije. Verovatno se pre 40-50 godina nije govorilo o bipolarnom poremećaju, već o nervnim krizama ili iscrpljenosti. Ali ako ste imali rođaka sa bipolarnim poremećajem, rizik od njegovog razvoja se povećava.
• biološki faktori – hemijsko-hormonske neravnoteže koje mogu da utiču na raspoloženje i ponašanje
• spoljašnji faktori – disfunkcije koje proizlaze iz stresnih događaja (gubitak, promena posla, rođenje deteta) mogu da utiču na raspoloženje, aktivirajući bipolarni poremećaj kod već predisponiranih osoba

Kako da znate da li imate bipolarni poremećaj?

Važno je imati svest i psihoedukaciju, ali još je važnije razumeti da se dijagnoze ne postavljaju na Googleu. Posebno u slučajevima tako složenih i opasnih poremećaja kao što je bipolarni poremećaj, koji ima visoku stopu suicida tokom depresivne faze i zahteva farmakološko lečenje.

Međutim, poznavanje znakova upozorenja i simptoma bipolarnog poremećaja korisno je za preduzimanje prvih koraka prema dijagnozi psihijatra.

Epizode na koje treba obratiti pažnju, koje bi mogle da ukazuju na razvoj bipolarnog poremećaja (što zatim stručnjak treba da analizira), su:

• porodična istorija bipolarnog poremećaja
• prethodne depresivne epizode
• prethodne epizode hiperaktivacije
• podložnost posebno intenzivnim promenama raspoloženja u određenim razdobljima godine, npr. u proleće ili jesen
• jak predmenstrualni sindrom, sa promenama raspoloženja zbog hormona koje je teško kontrolisati
• postporođajno razdoblje sa intenzivnim hormonskim oscilacijama može da predstavlja trenutak početka bolesti: to je osetljivo vreme za sve žene, ali još više za one sa predispozicijom zbog velikog stresa i nedostatka sna

Kako se leči bipolarni poremećaj

Budući da se radi o psihijatrijskom poremećaju, stručnjak će proceniti odgovarajuće lečenje koje obično kombinuje lekove za stabilizaciju raspoloženja i psihoterapiju.

Briga o sopstvenom raspoloženju je zadatak za sve nas

Raspoloženje se ne tiče samo slučajeva bipolarnog poremećaja, već je element o kojem bi se svako trebao da brine. Svima se događa da smo pod uticajem svog raspoloženja. Ono određuje kako se nosimo sa životom ili čak samo sa jednim danom.

Važno je biti svestan da raspoloženje može da varira i da to ne zavisi samo i isključivo od nas, već može zavisiti i od hemijskih ili spoljnih faktora, kao što su hormonske promene tokom menstrualnog ciklusa, tokom kojeg se može dogoditi da više razmišljamo ili imamo negativne misli.

Živeti život prilagođen našem ritmu, spavati odgovarajući broj sati i baviti se sportom samo su neke aktivnosti koje možemo da praktikujemo kako bismo pomogli raspoloženju da ostane stabilno.

vogue.it