Zašto ove sezone modna scena ne prestaje da priča o Berlin Fashion Weeku

Znaš šta, Berlin mi je pokazao koliko moj nervni sistem može da podnese, rekao mi je jedan od modnih urednika kojeg sam upoznala dok smo, nabadajući svako u svojim cipelama, borili bitku sa nepristupačnim, kišom natopljenim berlinskim pločnicima. I zaista. Berlin je košnica stimulansa. Za ljude poput mene, čija duša večno čezne da pobegne od dosadne predvidljivosti, Berlin je gnezdo neočekivanih zapleta koje ću jednog dana nazvati anegdotama, strastveno ih prepričavajući godinama kasnije. Berlin je mesto gde se priče same pišu. Mesto koje me, čak i na usred običnog utorka, izaziva da zaboravim sve planove, preispitujem korene svoje težnje za kontrolom i prepustim se samo njegovoj režiji. I koliko god domišljata, duhovita i neretko bizarna ona bila, uvek ti šapne da ćeš se snaći. I bude tako.

Ali ta neumorna kapricioznost nije jedini izvor njegovog šarma. Najveći razlog zašto mi je toliko prirastao srcu, od prve posete, je potpuna sloboda izražavanja koja se ogleda u svakom njegovom kutku. U biznismenima koji na Tempelhofu, posle dana u kancelariji, odmaraju sa prijateljima skidajući sa stopala Prada salonke, dečku u ranim dvadesetima koji, sa crvenim ružem na usnama, maršira Kreuzbergom u haljini nalik na venčanicu ili devojci koja nonšalantno stoji u U-Bahnu obučena od glave do pete u lateks pored čoveka koji na povocu vodi mačku. Niko ne obraća pažnju ni na koga. U Berlinu sam i ja osoba koja ulicom šeta u gimnastičkom trikou i visokim Margiela čizmama, nečemu što se u Zagrebu verovatno nikada ne bih usudila da obučem. Da li sam to ja ili neko drugi, nije ni bitno. Jedan deo moje duše, onaj koji traži šta sve jeste i šta bi sve mogao da bude, tamo se oseća kao kod kuće.

Upravo ta nspirativna zbrka različitih kultura i subkultura, individualnosti i mašte me je navela da zaronim dublje u berlinsku modnu scenu. Berlin Fashion Week SS25 bio je mesto na kojem sam se nadala da ću pronaći upravo to. Iako ni ja lično nisam mogla da ga uporedim sa prethodnim sezonama, oni koji su ga tradicionalno posećivali godinama su mnogo očekivali od ovog izdanja. Fashion Council Germany, koji je nedelju mode preuzeo u svoje ruke 2022. godine ozbiljno se angažovao da Berlin stavi na internacionalnu modnu mapu i učini ga relevantnim modnim događajem na koji će se skupljati publika iz svih krajeva sveta, od urednika i novinara, preko stilista, do buyera.

Tobias Kruse

Berlin Fashion Week ove je sezone naumio da pomeri granice i u tome je svakako i uspeo, a razlog tog uspeha možemo pronaći u pregršt razloga. Jedan od njih je svakako ulaganje. Berlinski SenWiEnBe (Odeljenje Senata zadužen za ekonomiju, energetiku i javna preduzeća) u Berlin Fashion Week investirao je, naime, više od 4 miliona eura, a za podizanje eventa na lestvici svakako su zaslužni i programi kao što je, na primer, Berlin Contemporary koji je dizajnere nagradio pozamašnim finansijskim injekcijama. Modni urednici koji nikada ranije nisu izveštavali o događaju, uključujući i mene, bili su tamo ove sezone. I nismo bili tamo slučajno.

Koliko god da je haotična svaka velika nedelja mode , Berlinska nedelja mode SS25 ponudila je inspirativan amalgam različitosti, unikatnih kreativna rešenja i različite dizajnerske pristupe, pomešane sa principima kao što su inkluzivnost i održivost, postulati koje savremena moda mora da percipira kao samorazumljive. Uprkos tendenciji da se uklopi na modnu mapu zajedno sa drugim modnim metropolama, Berlin se nije odrekao svog identiteta kako bi se „dodvorio“ mainstreamu, a vibe je odražavao upravo ono što biste očekivali od šarene i slobodne modne scene grada – subverzivnost, konceptualnost, i tu suštinsko berlinsku dozu drskosti. Od koncertne dvorane Tempodrom u Kreuzbergu, preko napuštenog tunela podzemne železnice na Potsdamer Platzu, bivšeg berlinskog aerodroma Tempelhof i shopping centra, pa sve do bivšeg krematorijuma, Berlin Fashion Week već je i samim odabirom revijalnih „dvorana“ ponudio dovoljnu dozu ludosti.

Ali i sama modna imena na četverodnevnom kalendaru su izazivala popriličnu dozu uzbuđenja. U Berlin se ove sezone iz Pariza vratio proslavljeni kolektiv GmbH Benjamina Husebyja i Serhata Isika. Uprkos kiši koja je odlučila da se spusti na Tempodrom samo nekoliko minuta pre predstave, i sve nas ostavila mokre kao miševe, nestrpljivo iščekivanje publike bilo je gotovo opipljivo. Poznati po aktivističkom pristupu modi, ove sezone su odlučili da se fokusiraju na važno pitanje: kako bi izgledao povratak fašizma i da li ćemo moći da ga prepoznamo pre nego što bude prekasno? Živimo u Nemačkoj kao queer deca muslimanskih imigranata – a naša zajednica, koja je prožeta svim tim iskustvima, suočava se sa povećanim progonima u poslednje vreme. Suočeni sa nedaćama, otpor je strategija preživljavanja. Ali šta je otpor? Otpor je verovanje u bolji svet za sve i borba za njega, izjavili su dizajneri objašnjavajući pozadinu svoje kolekcije „Resistance Through Rituals“. Reviju su nosili modeli, ali i prijatelji dizajnera na klizavoj pisti koncertne dvorane koja arhitekturom podseća na cirkus, a modna priča odražavala je njihovu viziju uniforme za otpor, iako su svi tog dana gajili nadu da će njena vrednost ostati samo dekorativna.

LUEDER SS25, Finnegan Koichi Godenschweger

Jednu od meni omiljenih prezentacija servirala je dizajnerka iz Hamburga sa adresom u Londonu, Marie Lueder, čiji je show za kolekciju „Rubedo“ bio pravi festival različitih nadražaja. Na samom početku showa vape artist je prostoriju ispunio dimom koji je mirisao na šećernu vatu, a kombinacija svetala i muzike je publiku postavila u ulogu posmatrača nečega što je, posebno tokom defilea, podsećalo na vrzmanje u nekakvom noćnom klubu. Međutim, show koji je, barem prvog dana, izazvao najviše zanimanja bio je streetwear meka Anonymous Club Shaynea Olivera. Reč je o brendu u čijem prvom redu sede zvezde poput Kanyea, a publike željne Oliverove vizije bilo je toliko da se, zbog gomile koja se skupila ispred Tempodroma, činilo da čekamo ulazak na koncert neke muzičke mega zvezde.

Namilia SS25, Studio Alexander Fischer / Courtesy of Berlin Fashion Week

Poprilično sličnu bazu (ne estetski, već brojčano) privukla je i Namilia koja je više od 600 ljudi smestila u napušteni tunel podzemne železnice zadajući modelima da marširaju stotinama metara dugom pistom koja se činila kao da nema kraja. Međutim, ono što je bilo jasno u ovoj modnoj trupi je da verovatno nijedan berlinski brend nema tako jaku bazu obožavalaca. Te večeri u mračnom tunelu ispod Potsdamer Platza mogli ste na prste nabrojati one koji na sebi nemaju ništa sa Namilia potpisom, a već sa prvim taktovima showa bilo je jasno zašto. Namilia je drska, provokativna i nsumnjivo zabavna. Na svoj specifičan i prepoznatljiv način nudi ironičan osvrt na savremeno društvo i čini se da je nije briga kako će biti percipirana. Ali ono što očarava je atmosfera. Atmosfera showa, sa celom plejadom različitih modela koji izgledaju kao da je koračanje stotinama metara dugim tunelom najbolja stvar koju u tom trenu mogu da rade – naprosto je toliko zarazno da na kraju nije niti važno šta mislite o modi.

Miljenica publike Sia Arnika, koja je od prošle sezone potpuno promenila svoju vizualnu priču, belgijsko-nemački dvojac Julia Ballardt i Nico Verhaegen, koji čine brend Milk of Lime, dizajnerski tandem u usponu koji je u Berlinu predstavio svoju kolekciju „Current“, ili pak Clara Colette Miramon čiji je rad inspirisan sećanjima iz detinjstva, pričama o odrastanju, subkulturama, pop kulturi i njihovoj dekonstrukciji, samo su neka od imena na Berlin Fashion Weeku na koja treba obratiti pažnju. Nabrajati sve koji su u četiri dana nedelje mode pokazali najbolje od sebe značilo bi samo to da će se ovaj tekst pretvoriti u ep bez kraja, ali to ipak nije poanta. Ono što je važno jeste da Berlin odaje utisak jednog sjajnog modnog događaja sa vrlo optimističkom perspektivom, ali uprkos ambiciji da postane „veliki“, to ne nastoji da postigne dodvoravanjem ili pak preslikavajući tuđe koncepte već naprosto ostajući autentično svoj.

Da li misliš da Berlin Fashion Week ima potencijal da postane novi Kopenhagen?, pitao me radoznalo prijatelj dok smo ležerno pijuckali svako svoju Palomu u baru ispunjenom šarolikom ekipom u DIY jeansu, Martine Rose patikama i dizajnerskim draguljima koje su pronašli u nekom od bezbroj berlinskih vintage shopova. Svakako, odgovorila sam bez ikakve sumnje. Možda je već i postao.

Street style fotografije Caroline Kynast pogledajte u galeriji: