Bazerdžan - concept store na sarajevskoj Baščaršiji u misiji očuvanja tradicije

U Sarajevu, kroz koji tiho teče opevana Miljacka i vrludaju reke burne prošlosti, tamo na Baščaršiji gde se vekovima neumorno trgovalo i stvaralo, svoje je mesto pod suncem jednog vrućeg leta 2016. pronašao Bazerdžan.

Skučivši se tada iza prozora šarmantnih metalnih okvira ispisanih stihovima sevdalinki, konceptualna trgovina stala je uz rame tradicionalnim bazerdžanima koji svedoče o bogatoj sarajevskoj zaostavšini odolevajući upornim napadima modernih vremena. Ali iako mali, Bezrdžan je krenuo na svoj put sa velikom misijom. Inspirisan željom da sačuva prošlost i kulturu BiH od čvrstog stiska zaborava, oko sebe je okupio lokalne talente, zanatlije, umetnike i osobenjake, a u godinama koje su usledile nadahnuće tradicijom isprepleo je u jedinstvenu simbiozu sa inovativnošću, tehnologijom i pečatom današnjice. U mislima njegove osnivačice Zane Karkin, ideja o Bazerdžanu kuvala se polako, a posebno bi glasno odjekivala sa povratkom u Sarajevu sa putovanja. Tada bi, šetajući ulicama svog rodnog grada, postala još bolnije svesna uticaja globalizacije i propasti tradicije koju otima generička plastika bez priče i duše. „U gradu sa tako bogatom i raznovrsnom istorijom, postalo je gotovo nemoguće pronaći nešto autentično i posebno“, prepričava Zana, prisećajući se trenutaka kada je Bazerdžan bio samo misao.

Umesto da svedoči propasti prekrštenih ruku, očekujući da će se neko drugi uhvatiti u koštac sa onim što je muči, odlučila je da ona sama bude promena. Kako bi Sarajevu ponudila nešto vredno oko sebe je okupila tim predanih kreativaca, slobodnih umetnika i nezavisnih dizajnera, a Bazerdžan je u toj slozi i zajedništvu postao spomenik entuzijazmu, neumornom traganju za idejama i strasti koje odbija da se preda u ruke učmalosti i pesimizmu. Bazerdžan je u zajednicu povezao i kožare, sakupljače i prerađivače vune, krojače, zanatlije svih vrsta čije neumorne ruke još pamte znanja nekih prošlih vremena, dajući priliku lokalnim zajednicama u ruralnim krajevima zemlje za koje retko ko mari. U svetu koji se brzo okreće, stvari gube vrednost, a autentičnost nemilosrdno guta globalizacija, Bazerdžan je odlučio da napravi razliku i pokaže šta znači održivost i korporativna društvena odgovornost u punom smislu tih reči. Slaveći lepote lokalnog stvaralaštva, besprekorna zanatska radnja isprepletana je sa starim zanatskim znanjem, prirodnim materijalima poznatog porekla i insistiranjem da svaki predmet ima posebnu priču postao je deo njegove filozofije. Sve to sažeo je slogan “For Sarajevo, with love”.

U srcu Bazerdžana nalazi se saradnja. „On je mnogo više od mesta za kupovinu, on je hub koji okuplja vredne i talentovane pojedince u čije smo stvaranje uključeni od samog početka“, objašnjava Zana te dodaje: „Mi verujemo u dobre proizvode ali više od toga verujemo u ljude koji dele naše vrednosti.“ Bilo da je reč o mladom sarajevskom umetniku koji dizajnira nakit, neprežaljenom majstoru Ibri koji je vredno izrađivao kožne torbe ili pak grupi žena koje u nekom zabačenom selu pletu, šiju i vezu narodne nošnje, svako u Bazerdžanu ima svoju ulogu i svoj neprikosnoveni doprinos, a kao rezultat nastaju jedinstveni predmeti u ekskluzivnim, limitiranim kolekcijama. Ali osim vrednosti i principa od kojih ne odstupa, oaza kreativnosti na Baščaršiji razlikuje se od drugih i po tome što dizajnira vlastitu liniju odeće i modnih dodataka. U rukama inhouse tima, Bazerdžan Wear predstavlja pravu meku kreativnih ideja koja odražava pravo bogatstvo pojedinačnih talenata, ali i moć predanosti i timskog rada, a kroz čije se produkte istorija i tradicija prepliću sa današnjicom na neverovatno domišljate načine.

Pomenućemo nekoliko. U cilju očuvanja sećanja na bake i prabake sa kojima je odrasla u Jajcu, ali i dragocen deo zajedničke istorije, Ina Čano je osmislila kolekciju haljina i majica ukrašenih ornamentima inspirisanim tradicionalnim tetovažama bosanskokatoličkih žena. Ceremonija tetoviranja koja se nazivala „sicanje“ ili „bocanje“ sprovodila se iscrtavanjem motiva iglom, ugljenom i medom, a tipični motivi tetovaža su u vreme prodora Otomanskog carstva postali simbolom otpora, očuvanja verske pripadnosti, te duhovnog i kulturnog identiteta. U Ininoj kolekciji za Bazerdžan oni su postali ukras na odeći, ali i simbolični podsetnik na istoriju te raznolikost kulturnih identiteta. U drugoj kolekciji svoje je mesto pod svetlima reflektora pronašla bosančica, gotovo zaboravljena verzija bosanskog pisma koja se koristila u srednjem veku, kultna sarajevska Skupština te impresivni spomenik bitci kod Sutjeske na Tjentištu. Genijalni Bazerdžan tim odao je počast i mitskim bosanskim vilama, a mladi umetnik Kemil Bekteši svoju kolekciju u zemljanim tonovima je posvetio antičkoj butmirskoj kulturi, neolitskoj kulturi koja se razvila uz obale reke Bosne, a čija nas umetnost i zanatske veštine nadahnjuju do danas . U saradnji sa ženama iz folklornog ansambla „Modrački mornari“ iz sela Šerići, haljine inspirisane tradicionalnom muslimanskom odećom iz Podrinja nastale su za Bazerdžan, napravljene ručno od pletene posteljine i ukrašene izvezenim cvetnim motivima, a popularni brend Werkstatt napisao je stihove sevdalinke na svom ekscentričnom metalnom nakitu. Lista bi mogla da ide zauvek.

Pored autentičnih simbola Bosne i Hercegovine kojih se rado priseća, Bezerdžan okuplja zaista izuzetne pojedince, podstičući svu rapsodiju talenata i znanja, posebno zanatsku koja često balansira na marginama zaborava. Sa posebnom toplinom u glasu Zana se seća kožara Ibrahima Kazazića čije su vredne ruke pravile sve kožne torbe do poslednjeg daha. “Nedostaje nam Ibro”, govori Zana, “i ne samo zbog toga što je kod njega svaki šav morao da bude savršen već i zbog poslovne etike kakva se danas retko viđa. Ibro bi unapred znao koja od naših ideja neće izgledati dobro i to bi nam jasno rekao. A reči ‘pomeranje rokova’ nisu postojale u njegovom vokabularu”. Nakon Ibrinog odlaska, njegov posao preuzela je porodica iz Visokog koja se kožarstvom bavi generacijama. A kad smo kod magije starih zanata, na policama Bazardžana nalazi se i nakit poznat kao ELIRD, koji stvaraju vredne ruke Ene Mulavdić i Ebrahima Mohammadiana. U svojoj radionici na Baščaršiji, Ena i Ebrahim stvaraju čudesan fantazmagorični nakit u kojem se prepliće čak trideset različitih zanata, od kojih su neki, poput tehnike negativne intarzije, izuzetno stari i retki. Neverovatan nakit izrađuje i umetnik Benjamin Kavazović koji u svom radu povezuje skulpturu i dizajn na čudan način kako bi svojim radom preneo sve emocije koje nas povezuju u čovečanstvu.

Zbog sve snage talenata koje je okupio pod istim krovom, Bezerdžan je početkom prošle godine dobio produžetak – sestrinsku konceptualnu prodavnicu na prvom spratu stana u jednoj od najprometnijih ulica u Sarajevu, Titovoj. U ambijentu ispunjenom divnim komadima nameštaja iz kompanije Zanat iz Konjica, koja je tradicionalnu drvenariju podigla na svetski nivo, tu su pažljivo odabrani modni komadi bosanskih dizajnera, umetnička dela, nakita, detalji namenjeni dekoru i još mnogo toga. Čitava filozofija pratila je onu prvobitnu zamisao. Kreirati prostor u kojem vreme sporije teče, a stvari imaju vrednost.

For Sarajevo, with love. Jer nikako drugačije i ne može.