Od priča koje su zabranjivali do Booker nagrade 2025. godine. Upoznajte Banu Mushtaq

Ako pratite književnost, a posebno književne nagrade, ime Banu Mushtaq vam je ovih dana verovatno iskočilo više puta nego ikada ranije. I to s dobrim razlogom. Ova autorka iz južne Indije, koja piše na jeziku kannada, osvojila je ovogodišnju Međunarodnu Bukerovu nagradu za zbirku priča Heart Lamp, i time ne samo skrenula pažnju na sebe, već i na čitav jedan književni svet koji često ostaje van fokusa globalnih medija. Banu Mushtaq nije globalna zvezda, nema Instagram profil, i ne daje intervjue koji zvuče poput izlizanih TED Talkova. Umesto toga, piše priče koje gađaju pravo u metu, jednostavno, precizno, i bez suvišnog ulepšavanja. A to je danas skoro pa radikalno.

Mushtaq je rođena 1948. u Hassan okrugu u južnoindijskoj državi Karnataka. U zemlji koja ima više jezika nego što prosečan Balkanac zna pesama Zdravka Čolića, to već dovoljno govori o tome kolika je zapravo borba bila da njen rad bude prepoznat van lokalne zajednice. Ipak, uspela je. Heart Lamp, zbirka od 12 priča u prevodu Deepa Bhasthi, osvojila je ovogodišnju Bukerovu nagradu, prvi put ikada dodeljenu jednoj zbirci kratkih priča. Još važnije, prvi put je pripala autorki koja piše na kannada jeziku. Ali Mushtaq nije samo književna pionirka. Ona je i advokatica, bivša novinarka, aktivistkinja za prava muslimanskih žena, i žena koja je ozbiljno razbesnela više od jednog verskog poglavara i moralnog arbitra u svojoj zemlji, da joj je čak na nekoliko meseci 2000.godine izrečena fetva, islamski pravni dekret, nakon što je izjavila da “islam nikada nije branio ženama da uđu u džamije i tamo se mole”, nego su im to “nezakonito uskraćivali” patrijarsi u određenim džamijama.

Banu Mushtaq i prevoditeljka Deepa Bhasthi, Getty images

„Ne mogu da živim bez pisanja. Pisanje mi je kao disanje“, rekla je nedavno u intervjuu. I stvarno, kad čitate njene priče, imate utisak da iz njih izbija ne samo nužnost, nego i neka tiha, tvrdoglava upornost da se kaže istina, makar ona bila neugodna. U pričama iz Heart Lamp susrećemo žene koje pokušavaju da prežive nevidljivost, unutar porodice, religije, zajednice. Nema tu velikih preokreta, često ni izlaza. Ima samo detalja: žene koje ćute jer nemaju kome da govore, deca koja spašavaju majke od samospaljivanja, životi koji se krive pod teretom očekivanja. Iako minimalističke, ove priče ostaju sa čitaocem duže nego mnogi romani. Nisu melodrama. Nisu ni aktivistički pamfleti. One su ogledala, neka prljava, neka napukla, ali sva do srži ljudska.

Zato je zanimljivo i osvežavajuće što upravo ova zbirka dobija međunarodnu pažnju. Kao da se književni svet, bar na trenutak, setio da postoje autori koji nisu profesionalni književnici sa literarnim agentima i PR timovima, već ljudi koji pišu jer moraju, jer im od toga zavisi psihičko zdravlje, i često fizička bezbednost. U jednom drugom intervjuu, Mushtaq je rekla: „Ako ostaneš nečujan, to je uvreda za tebe.“ I upravo se u toj rečenici sabira suština njenog književnog, ali i životnog stava, tišina nije neutralna.

Zašto je Banu Mushtaq važna?

Ne zato što je dobila nagradu. Nagrade su, realno, često rezultat slučajnosti i politike. Važna je jer piše o onima koji često nemaju nikog da piše o njima i njihovim životima, muslimanskim ženama u ruralnoj južnoj Indiji, ženama koje nisu „heroine“, ali koje svakodnevno vode male bitke da zadrže dostojanstvo. Važna je i jer piše jednostavno, što lično uvek cenim. Bez velikih metafora, bez postmodernih gimnastika. A u svetu u kojem se ponekad čini da autori pišu isključivo da impresioniraju druge autore, to je više nego osveženje. To je potreba. Na kraju, važna je jer nas podseća da književnost još uvek može da bude ono što je uvek bila: način da budemo manje sami. Da živimo tuđe živote, bar na trenutak, i da se setimo da svaka priča, ma koliko tiha, ima snagu da nas probudi.

Odakle početi sa čitanjem ove autorke?

Ako niste nikada čitali ništa od Banu Mushtaq, Heart Lamp je idealan početak. Nema boljeg uvoda u njen svet, kratak format, tematska jasnoća, dubinska emotivna analiza bez sentimenta. Nakon toga, ako želite da se zadržite, a i da se malo potrudite (možda bolje reći pomučite) da pronađete njena druga dela koja su prevedena, predlažem:

Heart Lamp, published by Penguin Random House India

Haseena and Other Stories

Ova zbirka sadrži priče koje su tematski i stilski bliske onima iz Heart Lamp. Fokus je i dalje na životima muslimanskih žena u ruralnim krajevima južne Indije, ali ovde ima više varijacija u tonu, ponegde se može naići na gorak crni humor koji je svojstven ovoj autorki, ponegde na gotovo dokumentarističku hladnoću. Naslovna priča „Haseena“ inspirisala je i film Hasina iz 2004. koji je režirao Girish Kasaravalli. Film i priča se bave životom žene koja odrasta i stari u tradicionalnom muslimanskom domaćinstvu, i čiji se unutrašnji svet raspada dok spolja mora da ostane „ispravna“. 

Karī Nāgaraḷu (u prevodu: Tamni gradovi)

Ova priča je deo ranijeg opusa, a sam tekst nije lako dostupan na engleskom, ali postoje fragmentarni prevodi i citati. U njoj se Mushtaq bavi temom obrazovanja, dogme, i ženskog tela kao teritorije kontrole. Zanimljivo je da Karī Nāgaraḷu koristi više metaforički ton nego većina njenih drugih dela. „Gradovi“ iz naslova nisu samo fizičke lokacije, već i psiho-socijalni prostori u kojima žene postoje, često nesigurno, često bez glasa.

Ako naiđete na ovaj tekst (npr. u akademskim zbirkama kannada književnosti), vredi ga pročitati upravo zbog drugačijeg pristupa, manje narativnog, više poetskog.

Poezija i eseji

Mushtaq je objavila i nekoliko zbirki poezije na kannada jeziku, koje su nažalost još teže dostupne u prevodu. Njena poezija je intimnija, ponekad eksplicitnije feministička, i često koristi religijske i kulturne reference da bi ih preokrenula. Teme koje dominiraju su: telo kao mesto otpora, religija kao mesto gubitka identiteta, i jezik kao prostor oslobađanja. Zbirka eseja koju je objavila krajem devedesetih bavi se upravo time, kako žene iz manjinskih zajednica „postaju vidljive“ tek kada prestanu da ćute.

Savet plus:

Zbog toga što većina njenih ranijih radova nije prevedena, najbolji način da se uđe u njen književni svet jeste preko Heart Lamp. Nakon toga, ako želite dublje da zagrizete, vredi potražiti akademske antologije savremene indijske književnosti na jezicima manjina. Banu Mushtaq je tamo često zastupljena, naročito u feminističkim kontekstima.