Hygge but make it Balkan iliti šta je to balkanski hygge?

U hladnoći zime ili jeku leta, postoji univerzalna čežnja za udobnošću, toplinom, osećajem jedinstva i mira. Danci su skovali izraz za ovaj osećaj i zovu ga hygge, a često se prevodi kao kvalitet udobnosti koja daje osećaj zadovoljstva. Štoviše, hygge kao pojam poslednjih nekoliko godina ispisuje naslove knjiga i priručnika, razni street wear brendovi ga kao reč plasiraju na modne komade, a sve češće ga susrećemo u dnevnom online i offline životu. Ali, šta je to hygge i kako se ovaj koncept prenosi na živopisne i raznolike kulture Balkana? Dok se u Danskoj može pronaći u minimalističkim enterijerima i dugim zimskim večerima uz mirisne sveće, na Balkanu se ovaj koncept pretače u nešto jednako prijatno, ali sa karakterom koji nosi duh naše regije. Balkanski osećaj zadovoljstva pre svega se javlja u međusobnom zajedništvu i društvenoj povezanosti.

Šta je to hygge naše regije gledano kroz društveni aspekt?

Pa krenimo od osnove, onako školski. Balkan je geografska i kulturna regija jugoistočne Evrope, poznata po raznolikoj mešavini kultura, etničkih grupa, jezika i religija zbog složene istorije osvajanja, migracija i interakcija različitih civilizacija. Upravo ta – mešavina kultura, je ono što nas obeležava i što obeležava ID regije, a samim time i postaje naš core opis hyggea.

Na Balkanu se suština hyggea može pronaći u vrlo jednostavnim običajima i tradicijama regija kao i u svakodnevnom životu – toj jednoj bogatoj tapiseriji satkanoj od istorije različitih uticaja. Ujedinjeniji smo nego što se to čini, jer mlađe generacije se ne vežu za striktne fizičke granice država što je smer kojim treba ići. Barem ja verujem u to. To je core hyggea koji se prenosi i na regionalni suživot – naše balkansko glasno i srdačno gostoprimstvo i toplina ljudi su univerzalni. Porcije jela u našoj su regiji su obilne jer kod nas pravilo manje je više ne važi. Baš kao i što je slučaj kad se slažu liste za rođendane, imendane, svadbe i slično. Naši nedeljni ručkovi ponekad imaju više učesnika od nekih venčanja sa severa. Kafe su nam dovoljno jake da nas podignu iz mrtvih, kažu, a ako ne pijete kafu na Balkanu, pitaće vas zašto. Kafa nije samo piće, to je zapravo ceremonija. Poziv na kafu znači da se družimo, pa čak i ako piće koje se tada ispija ima veći procenat alkohola nego što je prosečan procenat izlaznosti glasača. Kada bismo trebali da opišemo regiju u nekojpitch frazi, to bi verovatno bilo rečenicom: Kratka pića i dugi razgovori. Zvuči baš kao krilatica neke turističke reklame za regiju, ali ručak se na Balkanu lako pretvori u večeru, jer naša druženja ne traju kratko. A ponekad ni noć ne znači da je kraj, već je to samo uvertira u početak nastavka. Do zore. I na kraju, kada dođe vreme za plaćanje računa, volimo da ga rešavamo glasno balkanski tako što se slatko prepucavamo oko toga ko će platiti: Ne ja ću. Pusti mene, Ajde ti si prošli put pusti mene…I tako natezanje može da potraje.

Evo šta nas izdvaja od pomalo uzdržanih Skandinavaca koji vole dobro da natempiraju početak kao i kraj druženja. Iako međusobno različiti, zadovoljstvo prepoznavanja preko međusobnih granica, druženja koja traju satima i deljenje utisaka o različitostima deo su autentične društvene mape Balkana. Naš specifičan balkanski hygge nije izolovan osećaj udobnosti u četiri zida, već je to način života koji se proteže kroz naše običaje, tradicije i način kako gledamo na svet. To je osećaj zajedništva koji nas obavija poput toplog ćebeta u hladnim zimskim noćima. Mešavina jakih mirisa, moćnih ali pamtljivih ukusa, upitno kombinovanih boja i glasnih zvukova koji nas podsećaju na dom, bez obzira gde se nalazimo.

Mi nismo minimalisti, ali težimo ka jednostavnosti.

Kako mnogi kažu, i to je zaista tačno, naš enterijer je kopija nas samih, tako da balkanski hygge ne štedi na prirodnim materijalima kao što su drvo, kamen i tkanine sa smelim šarama. Ovi materijali ne samo da stvaraju vezu sa prirodom, već dodaju i toplinu koju je teško ne voleti. Mi smo maksimalisti za koje je minimalizam uvozna roba. Fotelja koji je izradio neki lokalni stolar od punog drveta hrasta, tapacirana sa repetitivnim floralnim dezenom koji smo verovatno nasledili od naše bake jedan je od učestalih komada nameštaja u našim enterijerima. Ona je oformljeni materijalizovani hygge. Neko bi rekao da je sve to kič, mi bismo rekli da je to posebna karakterističnost tog enterijera, ali ono što je još važnije, to je naše nasleđe. Naši domovi su često nasleđeni, a sa njim dolaze i fenomenalni primeri predmeta ne tako dalekih sistema koje i dalje koristimo.

Uzeo bih za primer kristal. Kristalne vaze kao i čaše – često u nekakvom kompletu koji su naše bake i dede, nonići i none, dobili prilikom svadbe pronalaze svoje zasluženo gotovo sakralno mesto u velikim vitrinama koje su često center piece dnevnog boravaka i trpezarija. Vitrina se otvara samo za one posebne trenutke, a čaše se koriste kao sveti pehari za važne događaje kao što su rođendani, imendani, krštenja, venčanja ili kada dođu važni gosti pred kojima treba da se pokažemo. Više je u ovom slučaju manje, ali još važnija je činjenica da kod nas dizajnerski komadi nisu samo oni koji su tek napustili fabriku i pune društvene mreže pod rubrikom noviteti, već su dizajnerski komadi u regionu često oni iz šezdesetih i sedamdesetih godina.

Kristalni set čaša iz Samobora recimo, koja je od davne 1951. pa sve do ne tako daleke 2008., smatrana jednom od vodećih farbrika kristala. Set iz Rogaške jednako je dizajnerski relevantan kao srebrnina Georga Jensena ili staklo brenda IIttala. Dizajnerski etno core regije vidljiv kroz istoriju nije iskorenjen ni danas, i to je ono bitno. Dizajn i dizajnerski potpis itekako su bliski sa pojmom hyggea, od toga je satkan i sam brending Skandinavije, čiji je dizajn upisan uličnu kartu severa. Ali ovde na istoku taj dizajnerski potpis je ponekad manje bitan, ali ne i nebitan.

Istina je da su skandinavci ti koji stoje iza velikog broja kultnih dezena, kao što su fotelja Arnea Jacobsena ili PH lampa Poula Henigsena, poznatije kao Artichoke. Samim time njihovi enterijeri izgledaju baš kao skinuti sa Pinteresta ili Instagrama nekih influensera sa šestovifrenim brojem pratioca i verifikacijom. Mi smo ovde nešto skromniji jer su naši kultni komadi u najvećim delom nasledstvo, dizajnerska baština. Kao i ranije pomenuti fenomen kristalnih čaša, pa sve do stolica ili Guzzini lampi za kojima je Instagram i danas lud, a producirao ih je Meblo iz Nove Gorice.

Jedan od mojih omiljenih primera je Rex stočić sa potpisom Nike Kralja koji često viđamo u enterijerima širom regiona. On i dalje zrači istom modernošću i aktualnošću kao i nekada. Mi se na Balkanu ne stidimo plastičnih Monobloc stočića koji su esencija stanova pored mora i svake letje zabave, a isto toliko nam je draga kao i severnjacima Wishbone stočić. Mi volimo našu balkansku haotičnu jednostavnost koju živimo ali je ne brendiramo i ne štampamo kao reč na majice.

Pa eto, ne kaskamo mi toliko za tim severnjacima. A da smo bili dizajnerski i zanatski aktivniji u nekoj ne tako dalekoj prošlosti govore činjenice da je Ljubljana 1964. godine prvi put bila domaćin Međunarodnog bijenala industrijskog dizajna (BIO), iste te godine je u Zagrebu osnovan CIO (Centar za industrijsko oblikovanje), a 1972. godine u Beogradu je osnovan Dizajn-Centar. Kako ne bih otišao u filozofiju i esej, zaključujem da skandinavski enterijeri možda imaju redukovani broj skupljih komada nameštaja ili umetnina, ali jedno nam je zasigurno zajedničko, a to je ljubav prema ugodnosti života, na neki sebi prilagođeni način spajajući nasleđene dizajnerske komade sa novim progresivnim brendovima regije.

I zato, u ovom živahnom delu istočne Europe, hygge nije samo marketinški koncept pomoću kojeg se prodaje skandinavski nameštaj, streetwear komadi organske odeće ili knjige o lepoti življenja lepih tvrdih korica – to je način života utkan u svakodnevicu naše regije. Balkan su ljudi i način na koji žive. Naš hygge je tu da donese udobnost sa karakterom, obogaćenu autentičnošću pritom dobro koketirajući sa ponekad ispraznim i sterilnim enterijerima današnjice koji nam se nameću.