Pronašla sam novi omiljeni način za smirivanje nervnog sistema i povratak fokusa

Oktobar 28, 2025

Da li ste znali da samo 45 minuta bavljenja nekom umetnošću može značajno da snizi nivoe kortizola u krvi? Naučnici sa univerziteta Drexel University u Pensilvaniji u jednom istraživanju otkrili su da je kreativno izražavanje smanjilo visinu hormona stresa kod čak 75% učesnika. Verujem da je ovo činjenica koju svako, ko je barem nekad posvetio vreme kreiranju umetnosti, može da potvrdi. Kao mlađa sam uživala satima crtajući i slikajući, isprobavajući različite likovne medijume i gubeći se u svetu linija, boja i tekstura. Međutim, s obzirom na to da nisam odabrala likovnu umetnost kao svoje zanimanje, u odraslom životu bilo mi je potrebno dosta vremena da shvatim da i dalje mogu da se bavim umetnošću, čak i ako na kraju neću „ništa dobiti“ iz toga. Jednog dana sam jednostavno osetila snažnu potrebu za slikanjem – beli zidovi u stanu kao da su me provocirali – te sam kupila platno, boje, ugasila sve distrakcije i posvetila se svom radu. Svaki potez četkicom bio je poput meditacije, a dok su u pozadini svirali komadi Pink Floyda koji traju više od deset minuta (vrlo neobično za moj kratak raspon pažnje), kao da sam osetila da se moj nervni sistem restartuje. Nisam osećala pritisak, nelagodu i anksioznost kojima su mi inače obojeni dani. I tako sam otkrila koncept art terapije.

Šta je art terapija?

Zvanično, art terapija je oblik psihoterapije koji je predstavio britanski umetnik Adrian Hill 1942. godine, a koristi likovno izražavanje kao način terapeutske komunikacije i samoizražavanja. Art terapija odvija se u formalnom okruženju, gde licencirani terapeut pomaže pacijentima da prevaziđu traume, stres, probleme sa ponašanjem i druge poteškoće. Integrativna art psihoterapija je oblik terapije koji koristi kreativne procese kako bi se istražile potisnute emotivne i duhovne teme. Jednostavno rečeno, ovaj vid terapije integriše pristupe iz psihologije, umetnosti i duhovnosti kako bi se podstakao dublji proces ličnog rasta i transformacije.

Međutim, iako je reč o poznatoj metodi psihoterapije, koja postaje sve popularnija i kod nas, danas sve više i više ljudi otkriva da nije svima potrebno formalno okruženje i prisustvo terapeuta da bismo uživali u prednostima koje art terapija i kreativnost mogu da imaju na naše mentalno zdravlje. Kreativne prakse poput slikanja i vajanja mogu smanjiti stres i anksioznost, a sam akt kreiranja može pozitivno da utiče na naše samopouzdanje. Zbog toga se mnogi danas odlučuju da isprobaju umetničke radionice, na kojima nije cilj stvoriti remek-delo, već uživati u samom procesu stvaranja, udaljen od svih drugih distrakcija i svakodnevnih stresova.

Cora Pursley

Materijalizacija osećanja

Mia Marić, osnivačica art radionice Create & Meditate u Svetoj Nedelji, smatra da kreativnost na njenim radionicama zapravo služi kao način materijalizovanja emocija. „Pitanje je da li je li neka emocija samo tačkica ili boja koja preplavljuje celo platno? Je li špicasta ili zaobljena, tamna ili svetla? Takva pitanja vode naš um do ‘isprobavljanja’ te emocije, a time i do mogućnosti njenog razrešavanja,“ objašnjava mi Mia. „Kada emocija deluje kao blokada iz našeg podsvesnog, odnosno energetskog tela, može stvarati razne tegobe. Suočavanje s tom emocijom i njeno ‘propuštanje’ kroz telo donosi olakšanje i mir“. Mia je po struci grafička dizajnerka, a već petnaest godina uči i praktikuje meditaciju. Do ideje da osnuje radionicu Create & Meditate, koja je svojevrsni oblik art terapije, došla je odlučivši se da spoji svoje dve veštine. Radionica počinje meditacijom, čiji cilj je čišćenje uma i usmeravanje pažnje na svoje telo, što, kako kaže Mia „čini mnogo za naše mentalno zdravlje“. Zatim na red dolaze meditativno slikanje i art terapija. „Polaznici se tom dijelu najviše vesele, sve dok ne shvate da na praznom papiru trebaju izraziti svoju emociju. Trebaju je naslikati: je li velika ili mala, crna ili crvena, providna ili gusta? Tu počinje borba, suočavanje i priznavanje,“ objašnjava Mia. „Delovanje, odnosno čin stvaranja, donosi olakšanje. Boja koja prva kapne na papir možda se s vremenom promeni ili preraste u nešto sasvim drugo. Na kraju razgovaramo o tome što nam rad govori i kroz to dobijamo odgovore o svom unutrašnjem stanju na jedan drugačiji, intuitivniji način.“

Upravo to materijalizovanje osećanja je poenta art terapije. Kada smo preplavljeni emocijama ili u afektu, naša osećanja su abstraktna. Cilj je dati im neki oblik, kako god on izgledao, te se tako lakše suočiti sa svime što one nose.“Uvek me razveseli neočekivanost, na primer, kada netko dođe s velikom tugom, pa shvati da je ona samo maska iza koje se krije strah od slobodnog življenja. Ili obrnuto, kada neko ‘veselo’ živi sto na sat, a zapravo beži od tišine i suočavanja s onim što boli. Upravo tada kreativno izražavanje ima lekovitu ulogu – naravno, ako stvaramo iz osećaja tela, a ne iz starih misaonih obrazaca. Zato kroz pitanja potičem svakog polaznika da traži odgovore kroz osećanje fizičkog tijela,“ kaže mi Mia.

Simbolika umetničkog rada

Santina Kuzmić, edukovana u područjima ličnog razvoja i logoterapije, jedna je od osnivačica Kintsugi & Gin art radionica u Zagrebu, a smatra da su art terapija i kreativnost „dijalog sa dušom“. „Kada stvaram, ne tražim savršenstvo, nego istinu. Boja tada postaje glas mojih osećanja, a oblik odraz onoga što se događa unutar mene. Misli se prirodno smiruju, srce preuzima ritam, a svet van mene nakratko utihne. U tom trenutku nisam ‘ja koja nešto radi’, nego ‘ja koja samo jesam’,“ objašnjava mi Santina zbog čega ju je art terapija uopšte i privukla.

Kintsugi, japanska drevna umetnost, izuzetno je specifična, jer zapravo predstavlja praksu popravljanja polomljene keramike lepeći deliće zlatom, što samo po sebi nosi snažnu poruku za onoga ko se ovom umetnošću bavi. „Snaga kintsugi umetnosi leži u simbolici, u ideji da ono što je slomljeno ne treba skrivati, nego isceliti i pretvoriti u nešto još lepše. U toj jednostavnoj, ali dubokoj metafori nalazi se i srž logoterapije, terapijskog pravca Viktora Frankla koji uči da čovek može pronaći smisao čak i u patnji. Dok logoterapija daje rečima prostor da pronađu smisao, Kintsugi taj proces izražava kroz ruke, pokret i tišinu,“ kaže Santina. Dok vodi radionice, Santina se susreće sa brojnim posetiocima koji su pod stresom, tuguju ili su anksiozni, a s obzirom na to da ih posmatra od početka do kraja procesa, znala sam da može da podeli neko iskustvo koje dokazuje gotovo instantni učinak art terapije. „Učesnica je tokom radionice popravljala zdelicu, a dok je pažljivo spajala delove, shvatila je da time simbolično isceljuje svoj odnos s bliskom osobom. Na kraju je tiho rekla: ‘Kao da sam i sebe ponovo sastavila.’ Takvi trenuci jasno pokazuju moć kreativnog izražavanja,“ kaže Santina.

Cora Pursley

Ako osećate da potiskujete emocije i želite da pronađete način da ih izrazite, ili jednostavno da uživate u procesu rasterećivanja uma i zaboravite na sve obaveze na kratko, kreativnost ili art terapija mogli bi biti pravo rešenje. U ovakvim aktivnostima najvažniji je proces i ne bi trebalo da osećate pritisak da kreirate nešto što bi moglo da završi u Louvreu, jer je ključ u psihološkom efektu kreativnosti i stvaranja. Baš kao kada smo u detinjstvu stvarali umetnost samo zato što smo želeli, i danas je to moguće, a rezultat je iznenađujuće terapeutski.

Art terapija u regionu

Ukoliko vas interesuje art terapija u Hrvatskoj, Srbiji, Sloveniji i drugim državama u našem regionu, možete se obratiti edukovanim art terapeutima i psiholozima s kojima ćete proći svaki korak procesa ka ozdravljenju. S druge strane, ako jednostavno želite da vidite da li art terapija i kreativnost mogu pomoći vašem mentalnom zdravlju, možete da isprobate neku od kreativnih radionica koje spajaju samorefleksiju i umetnost. Art radionice same po sebi nisu nužno art terapija, ali mogu imati terapeutski učinak. Donosimo popis.