Ne bih nikad pomislila da vrućina u Švajcarskoj može zaista da me obuzme dok nisam izašla iz aviona koji je upravo dotaknuo tlo vrućeg Basela. Ali uprkos tome, naš domaćin u Art Baselu, po mnogima najvećem i najprestižnijem sajmu savremene i moderne umetnosti, pokazao se i više nego gostoljubivim.
Tina KovačičekJun 27, 2025
Basel, zapravo gradić sa populacijom manjom od 200 hiljada, bio mi je prijatno otkriće. Onako švajcarski šarmantno korektan, sa lepom Rajnom oko koje se ispružio i koja ga osvežava taman toliko da zaboravite na ovih 32 stepena u vazduhu. Sa jednog od mostova bilo je zanimljivo posmatrati Švajcarce kako se vraćaju kući s aposla plivajući nizvodno rekom dok su im stvari na suvom, u vodootpornim rančevima, koji im istovremeno služe kao oslonac u vodi. Mit je istina – oni zaista plivaju sa posla, ili na posao (u zavisnosti gde rade), i u tome pronalaze opuštajuću fizičku aktivnost pružajući svim turistima trenutak za slikanje (trenutak kada pomislim kako je dobro biti Švajcarac). Nakon šetnji okolnim ulicama tih dana su svi putevi ipak vodili čuvenom izlagačkom kompleksu Messe Basel gde se od 19. do 22. juna održavao Art Basel, slavljenik od 55 godina koji najviše voli da bude kod kuće. Svoje međunarodne ogranke s godinama je dobio u Majamiju (od 2002.), zatim Hong Kongu (od 2013.), Parizu (od 2022.), dok je Art Basel Qatar u pripremi za februar 2026.
Na Art Baselu ove godine učestvovalo je 289 galerija iz 42 zemlje sa preko 4.000 umetnika, od pionira do savremenih autora. Sajam, kao barometar globalnog tržišta umetnina, beleži usporavanje u high-end kupovinama, pa je fokus bio na srednjem cenovnom rangu. Manje je bilo velikih američkih kolekcionara, dok mlađa i geografski raznolikija publika postaje sve važnija. Maike Cruse, nova direktorka sajma, istakla je trajnu snagu i međunarodni doseg Art Basela, naglašavajući njegovu ulogu kao kulturnog središta i mesta susreta. Energija na sajmu bila je posebno opipljiva ujutru, pre otvaranja, ispod kupole sa pogledom na nebo, koju je dizajnirao bazelska arhitektonska kancelarija Herzog & de Meuron, autori i celog kompleksa.
Ove godine prvi put su dodeljene Art Basel Awards, nagrade umetnicima, kustosima i institucijama za doprinos tržištu. Sajam i grad bili su ispunjeni pratećim programima poput panela, obilazaka i paralelnih sajmova (Photo Basel, Art Book Fair, Basel Social Club). Prodaja je bila solidna, ali ne i eksplozivna. Pitate se šta se prodalo? Pa, kažu da je zabeležena solidna prodaja, iako nije eksplodirala zbog razloga ranije navedenih. Najskuplje prodato delo je Mid November Tunnel (2006), Davida Hockneyja za cenu između 13 i 17 miliona američkih dolara. Više od tih brojki, koje mogu samo znatiželjno da posmatram, bila je Hala 1 gde je u sklopu Unlimited sekcije izloženo 67 impresivnih monumentalnih dela. Uz Halu 2 gde su se predstavljale galerije iz celog sveta i dogovarali važni umetnički transferi i sqradnje, izložba instalacija bila je dobar razlog za šetnju i art kontemplaciju. Ovo je 7 instalacija sa ovogodišnjeg Art Basela o kojima i dalje razmišljam.
Na samom ulazu u Unlimited, gledala nas je impresivna instalacija We Rise By Lifting Others (2023), italijanske umetnice Marinelle Senatore. Monumentalna skulptura od svetla dugačka 34 metra, oblikovala je enterijer sajma u luminosni ambijent zajedništva pri čemu je upravo ta pozitivna poruka bila odlučujuća da se ovaj rad postavi na samom ulazu. Svima nam treba mnogo podsticajnih optimističnih misli danas, pomislila sam kako ima smisla. Senatore je za ovaj rad crpila inspiraciju iz tradicionalne južnoitalijanske estetike luminarie, ukrasa od svetlosnih struktura koje se koriste u baroknim proslavama. Formu je preoblikovala u monumentalnu, emocionalno nabijenu instalaciju koja slavi kolektivan duh posetilaca. Istorijski gledano, spomenici su dominirali belom, muškom figuracijom i ratnim simbolima. Ova instalacija, za promenu, slavi zajednicu, rekla je Senatore
Tina Keng Gallery predstavila je rad tajvanskog umetnika Su Meng-Hunga, koji spaja tradicionalnu kinesku estetiku sa savremenim tehnikama. Njegovih osam dvostrano oslikanih ekrana od američkog ariša, visine preko dva metra, kreira prostorni lavirint. Majstorski slojevi akrilne boje podsećaju na kineski lak, dok motivi crpe inspiraciju iz klasičnih kineskih tekstova i renesansne umetnosti. Instalacija balansira između intime i javnosti, pozivajući posetioce da osete spojeve istočnog i zapadnog, tradicije i savremenosti.
Marokansko-francuska umetnica Latifa Echakhch predstavila je svoju najnoviju instalaciju Untitled (Tears Fall), koja je prema Forbesu jedno od najupečatljivijih dela izdanja 2025. godine. Echakhch je opisala svoju instalaciju kao zavesu od staklenih kuglica i najlonskih niti, koja se proteže od plafona i stvara utisak trenutka kada voda pogodi površinu, zadržanog između pada i uspona. Istakla je da je rad metafora dualnosti: uzdizanje nade i ambicije naspram tugovanja. Echakhch kroz ovaj rad istražuje efemernost i snagu prolaznih trenutaka, pozivajući gledaoce na kontemplaciju tuge i nade. Prema njenim rečima, lepota se može pronaći čak i usred kolapsa.
Site-specific rad italijanskog umetnika istražuje igru stakla, granita i čelika kao metaforu ljudske krhkosti i otpornosti. Granit pritiska kaljeno staklo, stvarajući napetost između čvrstoće i lomljivosti. Instalacija Everyday Life simbolizuje nevidljive terete i snagu potrebnu za ravnotežu u svakodnevici. Sassolino kaže da je napetost u materijalima stvarna, ne samo simbolična, te da rad izaziva emotivni odgovor zbog svoje dvosmislenosti i neizvesnosti trajanja.
Na rad južnokorejskog umetnika Lee Ufana, i fotografkinja Ivana i ja smo zastale sa divljenjem. Njegove skulpture Relatum (2005–2023) spajaju čelične ploče, simbol modernosti, i sirovo kamenje, nepoznatog sveta, stvarajući dijalog između suprotnosti. U duhu pokreta Mono-ha, radovi premeštaju umetnost iz statičnog objekta u iskustvo susreta, podstičući posmatrače da usporе i osete odnos prirode, čoveka i vremena.
Najupečatljiviji rad ovogodišnjeg Art Basela bio je CHOIR, privremena instalacija nemačke umetnice Katharine Grosse koja je Messeplatz obojila u žive ružičaste i bele tonove. Korišćenjem industrijskog pištolja za boju, transformisala je prostor u dinamično, tečno okruženje koje izaziva percepciju i simbolizuje ljudsku želju za slobodom i borbu protiv kontrole. Rad je privremen i svake godine se na ovom centralnom trgu izvodi novo umetničko delo. Grosse naglašava da je njegova prolaznost snaga jer se ne može kupiti niti posedovati, što suprotstavlja komercijalnoj prirodi sajma.
Do ove instalacije je vredelo prošetati. Petnaestak minuta od samog Art Basela, preko reke (i susreta sa plivačima), vodilo nas je do noćnog kluba, koji je ovog puta bio dom velike instalacije švajcarske umetnice sa stalnom adresom u New Yorku, Annabelle Schneider. Ovo je njen najpoznatiji rad, premijerno predstavljen prošle godine na NYCxDESIGN, a sada i u Baselu. Imerzivna instalacija koristi vazdušne jastuke, tekstilne materijale i zvučne frekvencije kako bi stvorila prostor za smirenje i refleksiju. Posetioci ulaze u mekanu vazdušnu čauru oblikovanu od prozračnih tkanina koje se ritmički pomeraju u skladu sa poliritmičkim zvučnim pejzažem švajcarskog muzilara Luca Oggiera (i sama Annabelle nas je zaustavila i rekla da ni ne pomišljamo da odem, a da nismo zavirili unutra). Ovaj prostor poziva učesnike da usmere pažnju na sopstveno disanje i prisutnost, stvarajući oazu mira u užurbanom okruženju. Želela sam da povežem emocije i dobrobit koristeći dizajn kao alat za smanjenje stresa i podsticanje introspekcije. Svima nam treba taj smireni trenutak u danu, prebrzo živimo i žudimo za ponovnom konekcijom sa samima sobom. Instalacija je osmišljena kao majčina utroba, sigurno mesto gde je lepo zavući se u potrazi za mirom, rekla mi je Anabelle.
Jedan od partnera njene izložbe je bio i Laufen, najveći prozivođač vrhunske keramike i opreme za kupatilo u Švajcarskoj (a prepoznat u svetu) koji je paralelno sa Art Baselom organizovao Architecture during art simpozijum, koji se događao u njihovom centru u gradu Laufenu. Laufen Forum, otvoren 2009., potvrđuje interes brenda za arhitekturu. Ponovo osmišljen 2024. sa potpisom norveškog studija Snøhetta, nudi novo iskustvo LAUFEN univerzuma. Za simpozijum u ovoj impresivnoj modernoj zgradi okupili su se kustosi austrijskog, nemačkog i švajcarskog paviljona Venecijanskog bijenala arhitekture 2025. i dizajner Yves Behar, razgovarajući o arhitekturi, dizajnu, klimatskim izazovima i društvenoj promeni. Bijenale arhitekture tako se nežno uplelo u Art Basel, a povezano sa time je i predstavljanje nove kolekcije Volta, inspirisane električnom tunelskom peći bez CO2 emisija. Behar je tu dizajnirao umivaonike koji slave vodu i održivost, koristeći revolucionarni Saphirkeramik materijal, a kroz predstavljanje i simpozijum otvoren je dijalog o stvaranju prostora za suživot u vremenima promena.
Jedna od gorućih kritika ovogodišnjeg Art Basela bila je životni ciklus materijala i uticaj na okolinu koji ostavljaju sajmovi ovakvog tipa. Naime, štandovi koji ispunjavaju izlagačke dvorane traju manje od nedelju dana, ali su napravljeni od materijala koji se razgrađuju decenijama. Često su izrađeni po meri, pakovani u sanduke, prevezeni avionom, postavljeni i rastavljeni u nekoliko dana. Logistika uključuje brodove, kamione i avione, što znatno povećava ugljenični otisak. Prema podacima Gallery Climate Coalition, do 80% emisija galerije dolazi od učestvovanja na sajmovima. Privremena arhitektura tako često povećava, a ne smanjuje uticaj na okolinu, i to je nešto o čemu će svet umetnosti ozbiljno morati da počne da razmišlja u budućnosti. Teme održivosti ponovo su se pokazale važnima na listi razgovora.
Photo: Ivana Vareško
