Slovenački arhitekti su od zapuštene modernističke kuće napravili projekat vredan divljenja

Često se dogodi da istorijska arhitektura ne pronađe put do moderne. To je izazov za arhitekte koji će morati da pomire estetske imperative prošlih vremena sa pravilima modernog doba na svom stolu, a to može biti težak zadatak, često sklon neslaganjima struke. Srećom, danas nije dan kada ćemo govoriti o tome, već o uspešnom arhitektonskom primeru iz Slovenije.

U jednom od nekadašnjih predgrađa Ljubljane, gde su građanske kuće građene tokom međuratnog perioda, postoji neobičan hibrid. Originalna kuća iz 1930-ih izlazi prema sopstvenom vrtu sa modernim dodatkom – laganim lebdećim paviljonom. Nazvali su je Ring House.

Ova kuća predstavlja izvanredno arhitektonsko spajanje koje povezuje rani modernistički dizajn sa savremenom estetikom. Izvorno kubična struktura, tipična za modernizam 1930-ih, oživljena je i proširena prema ideji ljubljanskog studija Ofis, poznatog po svojim prefinjenim i inovativnim rešenjima. Kada su se klijenti i arhitekti prvi put susreli, kuća je bila daleko od svoje nekadašnje slave. Adaptacija iz 1980-ih okrunila je izvorno ravni krov klasičnim kosim krovom i lišila zgradu velikog dela njene pređašnje elegancije. Prvi deo obnove bio je vraćanje izvornih kvaliteta kuće. Krov je uklonjen i dodata je manja etaža sa terasom, koja organski završava postojeći volumen, govore mi arhitekti i naglašavaju kako je najveći glavni izazov ovog projekta bilo povezivanje kuće sa njenim prostranim vrtom, koji je više nego dvostruko veći od površine zgrade.

Izvorna kuća nije bila funkcionalno povezana sa vrtom zbog uzdignutog prizemlja i bez direktnog pristupa vrtu. Kao odgovor na to, otišli smo dalje od uobičajenih rešenja i dizajnirali kolumnarnu petlju, koja je istovremeno produžetak dnevnih soba i vrtni paviljon. Ovaj paviljon služi kao unutrašnje-spoljašnjii životni prostor i hodnik, brišući granice između kuće i prirode. Proširenje koristi i reinterpretira neke klasične modernističke teme, poput arhitektonske promenade, rampe, transparentnosti i otvorenog tlocrta.

Photo: Tomaž Gregorič

Uključivanjem elemenata poput rampi i otvorenih hodnika, stvara se osećaj fluidnosti između unutrašnjih i spoljnjih prostora. Dva ključna prostora učvršćuju novi dodatak: zastakljeni dnevni boravak koji stvara snažnu vizualnu osu kroz kuću i vrtni paviljon koji je potpuno otvoren prema spolja, uokviren samo stubovima i zavesama, objašnjavaju mi arhitekti modernističko nasleđe primenjeno na primeru obnove, za koje nisam ni znala da pripada tom periodu.

Photo: Tomaž Gregorič

Photo: Tomaž Gregorič

Kroz izazovan, osam godina dug proces, kuća je postala primer lucidnog i duhovitog dijaloga dva arhitektonskih jezika – dva razdoblja, koje su arhitekti povezali u koherentnu arhitektonsku kompoziciju sa izraženim osećajem za skrivene kvalitete postojećeg objekta. Stvorili su promišljenu i jedinstvenu arhitektonsku kompoziciju koja poštuje prošlost dok prihvata nove mogućnosti.

Photo: Tomaž Gregorič