Nove struje arhitekture koje menjaju arhitektonski ID regije

Vreme donosi promene na svim poljima, pa tako i u arhitekturi. Njene struje treba da se menjaju kako arhitektonska scena ne bi stagnirala, a novi pristupi arhitekturi donose potrebnu svežinu – dovoljno brzo ali da nije nametljiva, i dovoljno sporo da bude prihvaćena.

Iako tradicija u našoj regiji ima svoje posebno mesto, i ona mora da krene da odgovara na savremene zahteve. Rekao bih da je tradicija kao omiljena baka koju moramo da naučimo kako da koristi mobilni ili da pošalje WhatsApp poruku. (Video pozivi su teža kategorija – to još nećemo.) Tu su i druge različite prepreke sa kojima se arhitekti današnjice susreću. Recimo, investitori često podcenjuju usluge arhitekata dok gotov proizvod rado plaćaju. Njihov moto je: Ne vidim šta plaćam, a potrebno mi je, ili još gore, Mogu to i sam. Vešto balansirajući između zahteva investitora, ali i održivosti i estetike (što je svojevrsni imperativ novog doba, uz tehnološki napredak i inovativne pristupe), pojedine arhitektonske kancelarije izdvojile su se iz redova prosečnosti. Kao što je jedan arhitekta rekao: Mi ne gradimo samo zgrade, mi gradimo budućnost – i nadamo se da će ona imati puno prozora! Kancelarije o kojima ćete čitati u nastavku svojim radom menjaju arhitektonski ID regije, donoseći nove iskrene poglede, svežinu pristupa i inovacije na scenu. Saznali smo i njihova razmišljanja o novom talasu arhitekture, šta je bitno u regiji i svetu, i da li nam se smeši arhitektonska budućnost.

Arhitektura iz Slovenije

Boštjan Gabrijelčič i Aleš Gabrijelčič

Iz Slovenije smo odabrali arhitektonsku kancelariju Arhitektura iza koje stoje Boštjan Gabrijelčič i Aleš Gabrijelčič koji sinergično pretvaraju vizije klijenata u autentičnu arhitekturu, oslobođenu pretencioznosti, verno koristeći lokalne materijale i harmonično se uklapajući u urbani pejzaž Slovenije. Nenametljivi su i iskreno personalizovani u svakom projektu, a kombinacijom savremenih i tradicionalnih elemenata stvaraju estetski i funkcionalno skladne prostore koje često gledamo u svetskim publikacijama koje prate arhitekturu. Najbolji primer spomenutog pristupa je House for a Ceramic Artist u Ljubljani, dizajnirana da spoji stambeni prostor porodice sa radnim studijom vlasnika, dizajnera kermike i umetnika, odgovarajući na sve veći trend rada od kuće. HomeOffice u punom smislu reči; Home, i Office, istovremeno.

Potvrdi inovativnosti njihovog rada prethodi ramišljanje prema kojem se dobra arhitektura „danas doživljava kroz implementaciju pametnog načina življenja, koji crpi iz tradicionalnih vrednosti narodne arhitekture koja se u našoj regiji razvijala i prisutna je već vekovima“. Na pitanje o pulsu moderne arhitekture u Sloveniji, odgovaraju „U Sloveniji možemo govoriti o novom talasu progresivnih mladih arhitektonskih biroa koji su se oblikovali nakon finansijske krize i u svom radu crpe iz Plečnikove i Ravnikarove škole, dok su istovremeno pod snažnim uticajem Mediterana.“ Što se tiče scene u svetu iz Arhitekture smatraju kako je najveći izazov sa kojim se trenutno suočava svetska arhitektonska struka pitanje „da li uopšte treba graditi u okviru kakav poznajemo, s obzirom na drastične klimatske promene koje se događaju“. Zato i prednosti i izazove u našoj regiji vide prvenstveno u pametnoj upotrebi ekoloških materijala, recikliranju i ponovnoj upotrebi prostora i zgrada.

Njihov neispunjeni san u arhitekturi?

„Za razliku od umetnosti, arhitektura je snažno definisana, nespontana i zavisna oa velikog broja spoljnih uticaja. Ipak, jako nas zanima neka vrsta med-arhitekture koja u određenoj meri dopušta i zadire u područje eksperimentisanja. Tako se stvara platforma za saradnju raznovrsnih praksi arhitekata, biologa, fizičara, umetnika…“

Morpharos iz Hrvatske

Morpharos arhitekte

U potrazi za sledećom kancelarijom, morao sam da napustim kopno i krenem prema obali. Na ostrvu Hvar živi i radi Morpharos, koji su osnovali Nikola Dužević i Borna Pavičić i koji je svojim razmišljanjem i delovanjem uverljiva oda Mediteranu i sve prepoznatljivija kancelarija u regiji. Njihov istančan stil, utemeljen na korišćenju lokalnih materijala, uvek je prizemljen i autentičan pri čemu vešto spajaju tradiciju sa mdoernim pristupom. Slikoviti pejzaži ostrva Hvar susreću se sa arhitektonskom jednostavnošću i strašću ljudi koji su odlučili da svoju priču grade na ostrvu, sa poštovanjem prema lokalnom kao bitnom.

Inspirativno i strastveno, Borna nam odgovara kako vidi ulogu lokalne arhitekture u današnjem društvu.“Arhitektura određene mikrolokacije mora biti njen vizualni ambasador. Ne sme dopustiti da je ponesu trendovske struje i materijali koje je globalizacija učinila dostupnim svuda. Naša glavna misao je da bi zajednica u kojoj stvaramo – ostrvo Hvar – trebala da prepozna i ceni snagu svoga nasleđa. Trudimo se da naglašavamo važnost korišćenja lokalno dostupnih materijala (kamena i starog maltera u našem slučaju) i zanata u gradnji savremene arhitekture. Nova arhitektura u regiji mora ponizno da poštuje i interpretirati tradiciju, a ne da slepo unosi elemente viđene u drugim delovima sveta. Nepromišljeno imitiranje stranih primera može u kratkom roku da naruši vizure istorijskih gradova na obali.“

Slažemo se Borna i ja kako sqvremena arhitektura sve više teži jedinstvenosti, stavljajući naglasak na inovativna i specifična prostorna rešenja što je i njihov adut za projekte. „Vreme u kojem su se pratili stilovi je davno iza nas. Danas se teži stvaranju jedinstvenih rešenja koja odgovarau određenom podneblju i kontekstu. Sve veći naglasak je na planiranju ekološki održive arhitekture, što je sasvim razumljivo s obzirom na globalne izazove. Recimo, na Trgu Ploča u Starom Gradu koristimo sistem vodene izmaglice u kombinaciji sa belim kamenom i terazzom kako bismo smanjili temperaturu cele zone i uneli osveženje tokom letnjih vrućina.“

U poređenju sa velikim gradovima u drugim delovima sveta, Hrvatska i dalje nudi posebne lokacije koje arhitektima daju priliku da se izraze, smatra Borna, objašnjavajući „Globalizacija je izbrisala specifičnosti, a ekonomija igra ključnu ulogu. S druge strane, naš problem često leži u nedostatku finansijskih sredstava u poređenju sa zapadnim zemljama na koje se često ugledamo. To nas sprečava da koristimo skuplje materijale i konstrukcije, prisiljavajući nas da pribegavamo jeftinijim rešenjima koja su često vidljivo slabijeg kvaliteta. Idealno je pronaći materijale i tehnike koje su jeftine i omogućavaju visok stepen slobode dizajna. “ Za njih je to uvek u skladu sa lokalnim lako dostupnim materijalima.

Njihov neispunjeni san u arhitekturi?

„To bi definitivno bio projekat društvene namene u kojem dolazi do međusobne interakcije velikog broja ljudi i vrlo je upečatljivog dizajna. To bi verovatno bio muzej sa proširenim sadržajima, koji bi osim uloge izlaganja bio mesto okupljanja zajednice. Takav projekat može postati „razglednica mesta“ i doprineti promociji lokacije u svetu. Važno je da pritom on pripada lokaciji na kojoj se nalazi i prezentuje ju na vrlo autentičan način.“

FREYA Architects iz Srbije

Photo:Daria Maslyuk

Sa ostrva Hvar, put nas vodi u Beograd gde nas je privukao rad i inovativan pristup globalno poznate kancelarije FREYA Architects, finalista ovogodišnje WAF (World Architecture Festival) nagrade. Osnivačica kancelarije, Kristina Koivistoinen Khatlamdziian, smatra da je arhitektura uvek bila jedan od alata za oblikovanje vrednosti i trendova u društvu, a i danas je tako. „Kvalitetna arhitektura i smisleni dizajn su važan znak punopravnog društva i njegove samoidentifikacije. Balkan je jedinstveno mesto gde se stvara puno unifikovane arhitekture koja se može graditi bilo gde. U isto vreme, čini se da se zahtev arhitektonske zajednice za kontekstom već oblikuje i uskoro bismo mogli da vidimo nešto jedinstveno za našu regiju.“ Zato FREYA arhitekti neguju pristup traženja lokalnog identiteta kroz moderan pogled. To je kancelarija koja voli brutalizam, favorizuje sirovo i jednostavno.

Njihovi pristupi su radikalni, a lako ih je zavoleti. Oslobođeni ideje da arhitektura mora da bude ispeglana poput Photoshop fotografija, donose dašak brutalističke energije, podzemne scene koja se prepliće sa ljudima kroz arhitekturu. Kad bi ova kancelarija bila muzika, bila bi hard techno, prenoseći silovitu energiju koju ova kancelarija odašilje. „Želimo da korisnici naših prostora osete da se upravo to iskustvo može dogoditi samo u toj određenoj regiji. Na taj način želimo da se više povežu sa mestom i njegovim korenima. Puno proučavamo i inspirisani smo beogradskim brutalizmom i smatramo ga pravim nasleđem zemlje! Jedan od primera brutalističkog uticaja je naš projekat Chernyi Cooperative Coffee Roasters, gde smo uneli mnogo brutalističkih arhitektonskih elemenata u prostor.“ Lako biste pomislili da radikalnost ne mari za emociju, ali želja ove arhitektonske kancelarije jeste da prenese emociju, a ne samo da stvara beznačajne prostore.

Njihov neispunjeni san u arhitekturi?

„Vidimo veliki potencijal u hotelijerstvu na Balkanu zbog geografske i ekonomske situacije u Evropi, regija postaje sve popularnija među turistima. Stoga je naš sledeći san da stvorimo projekte koji bi razvijali hotelsku i turističku industriju. Naš glavni cilj u arhitekturi i dizajnu je stvaranje značenja. Postoji mnogo besmislenih prostora koji stvaraju prazninu i frustraciju. Naš pristup dizajnu prostora je u stvaranju materijalnog okruženja oko ljudskih emocija i refleksija. Na kraju krajeva, samo su osećanja pojedinaca važna i utjiču na svet, dajući nam podršku u haosu.“

PROJEKT V ARHITEKTURA iz Bosne i Hercegovine

Vernes Čaušević i Lucy Dinnen

PROJEKAT V arhitektura je kancelarija koja sa neverovatnom pažnjom i skladom stvara svoja arhitektonska dela, gotovo poput savršene scenografije. Nedavno je privukao pažnju mnogih, pa i moju, jer su njihovi enterijeri poput perfektno iscrtanih slika – skladni i harmonični. Zemlja, kao ton i kao početak svega, predstavlja nit vodilju koja ih najbolje opisuje. U fokusu im je održivost i saradnja sa prirodom, koju čovek mora da uzme u obzir. Upravo zbog toga su mi toliko zanimljivi.

Vernes Čaušević, osnivač kancelarije i koleginica Lucy Dinnen podelili su sa nama svoje viđenje moderne arhitekture, kojim su nas ponovno vratili na početak ove priče i klimatske promene bez presedana. „Građevinska industrija je odgovorna za gotovo 40% globalne potrošnje energije i 30% globalnog otpada. Naša regija je posebno osetljiva na to, stoga vjerujemo da je uloga nas arhitekata da odgovorimo na te izazove. Zato su svi naši projekti dizajnirani ili izgrađeni manifesti kroz koje stvaramo arhitekturu koja je ekološki održivija i društveno odgovornija i poboljšava živote ljudi koji je koriste.“ Njihov projekat Zemlja o kojem smo vam nedavno pisali, dočarava tačno kako o dizajnu razmišljaju – njihov ekološki održiv adaptirani stan u Sarajevu nastoji ponovno da izgradi osećaj mesta, doma i zajedničkog identiteta kroz arhitektonske inovacije“.

S obzirom na višegodišnje iskustvo rada u velikim arhitektonskim kancelarijama u Londonu, Vernes nam upoređuje arhitektonsku scenu u BiH kojom i objašnjava delovanje na sceni, koja je, daleko od idealne. „Mi se, poput mnogih mlađih studija, borimo da dobijemo prilike da radimo na većim javnim projektima zbog nedostatka otvorenih javnih konkursa. Što znači da često radimo na alternativnim projektima za privatne klijente, nevladine organizacije i umetnike ili na samoinicijativnim projektima; poput našeg Malog Ministarstva Znanja ili Mirovnog Centra Most Mira, sa kojim smo osvojili međunarodnu LafargeHolcim Europsku Srebrnu Nagrada za Održivu Gradnju na Venecijanskom bijenalu 2021 godine.“

Photo: Shantanu Starick

Photo: Shantanu Starick

Njihov neispunjeni san u arhitekturi?

„Voleli bismo da realizujemo trenutne neizgrađene projekte koje radimo u BiH i HR, i počnemo da gradimo projekte veće skale u BiH i široj regiji. Koristeći naš jedinstveni pristup dizajnu i stručnost u održivoj gradnji, želeli bismo da promenimo javni diskurs oko arhitekture kako bismo promovisali eksperimentalniji, održiviji i etičniji izgrađeni svet. Predajemo u UK i širom Evrope iz Sarajeva, a kombinacija istraživanja, prakse i predavanja je ključna za naš pristup kao studija. Voleli bismo da više predajemo u regiji, tako da možemo direknto da doprinesemo budućnosti struke lokalno i regionalno.“