Satira američkog sna ili komedija o slučajnom usponu? Pogledali smo The Apprentice

1. Napadaj, napadaj, napadaj.
2. Ne priznaj ništa, poriči sve.
3. Nikad ne priznaj poraz.

Ovo su tri pravila za pobedu koja je njujorški advokat Roy Cohn naučio mladog Donalda Trumpa dok su se u limuzini zaputili da podmite sudiju nekad u ranim sedamdesetima. Radi se, naravno, o sceni iz filma The Apprentice – iako nije teško zamisliti sličnu situaciju u stvarnom životu – koji je premijeru imao u takmičarskom programu ovogodišnjeg Cannesa.

Ali Abbasi, iransko-danski reditelj čija se dosadašnja filmografija redom bavi demonima, pedofilima, serijskim ubicama i zombijima, u neočekivanom preokretu, svoj pogled je okrenuo prema životu bivšeg (možda i budućeg) američkog predsednika. Varljiv naslov filma ipak se ne odnosi na Trumpov televizijski šou iz 2000-ih, već na odnos eponimnog učenika sa svojim mentorom Cohnom, gej desničarem koji je zastupao ozloglašenog senatora McCarthyja i „spržio“ Rosenbergove.

Sa neverovatno harizmatičnim performansima Sebastiana Stana, koji tako suptilno gradi lik Trumpa da nećete ni primetiti kako postupno postaje karikatura koja danas jeste i Jeremyja Stronga, čija vas interpretacija Cohnovih kontradikcija tera da usprkos svemu sa njim saosećate, The Apprentice oslikava fikcionalizovan, ali svejedno uverljiv portret figure koja je obeležila savremenu političku scenu.

Osim što kontekstualizuje Trumpov uspon kroz ljude koji su ga omogućili—konkretno, konzervativne lobiste koji danju proganjaju homoseksualce, a noćima sa njima spavaju—film nudi i viziju privatnih zbivanja i unutrašnjih previranja koji su ga učinili onime što danas jeste. Upravo su ti trenuci ono što je, čini se, najviše pogodilo bivšeg predsednika, koji je u eratičnom tweetu u 1 ujutru autore filma opisao „ljudskim smećem“ čiji je cilj „da oštete politički pokret daleko veći od svih nas“, elegantno zaokruživši tekst sa: „MAGA2024!“.

Iako mi je teško da priznam, predsednički kandidat barem je delomično u pravu, jer činjenica da se početak svetske bioskopske distribucije filma poklapa sa zadnjim nedeljama kampanje definitivno nije slučajnost. Abbasijevo delo je daleko od neutralne i apolitične biografije i svojim sadržajem i tajmingom svesno skreće pažnju na licemerje koje okružuje figuru Donalda Trumpa. I dok američki glasači kroz iduće dane izlaze na izbore, ostaje upitno hoće li mu Cohnova tri pravila sa početka tu pobedu doneti.